Podatak koji je Goran naveo potiče od merenja nemačke okupacione vojske. Srpskih merenja u Nišu u to vreme nije bilo (šta mislite zašto?). A gde bi Nemci merili nego na aerodromu. Toliko o lokaciji tih merenja.
Kvalitet tih merenja ne bih sporio, s obzirom kako su rađena. Dakle, pouzdan podatak. Inače, vrlo je jasna situacija pri kojoj je došlo do ovog ekstrema.
Kako je Goran lepo priložio kartu, već je na prvi pogled jasno da je Niš (i prostor tadašnje Jugoslavije) bio pod meteorološkim uticajem grebena Sibirskog anticiklona. Inverzija je, dakle, neminovna. Koliko vidim po podacima iz budžaka, tog dana bila je magla, vidljivost 500 m, a nastala je između 03 i 06 UTC. Dakle, mora da je došlo do manjeg dotoka toplog vazduha po visini, gde je taj dotok trajao par dana pre toga. Vidi se kako se vidljivost lepo postepeno smanjivala, a dnevne temperature postepeno bivale sve niže, usled jačanja inverzije.
Inverzija je pukla već sutrada, 26. januara, kada se vidljivost otvorila na 10 km, a temperatura preko dana išla od Tmin -26.1 do Tmax -1.1 (da, dobro vidite, ne minus jedanaest, nego minus jedan!). Greben se na brzinu povukao na severoistok pred ciklogenezom u Mediteranu, usledio je pad vazdušnog pritiska sa 1041.1 (24. januara u 06) na 997.9 (26. januara u 06) na nivou mora, a vetar je 25og počeo da duva, i to istočni, do 9 čvorova (oko 5 m/s).
Da, šta se dešavalo pre ovog minimuma? Do 16og je zima bila kudikamo normalna, a onda je 17og došlo do jačeg zahlađenja. Vetar je tih dana bio uglavnom zapadni i severozapadni. 18og ujutru temperatura je pala na ispod -10, uz redovne jutarnje kratkotrajne magle, a tokom dana slabe vidljivosti zbog sumaglice (1-2 km). Dakle, tipično vreme za inverziju i anticiklon. Ovaj anticiklon ustvari i nije bio toliko jak koliko je hlađenje dugo trajalo, formirajući inverziju već na početku.
Simptomatično je jedno: u svim podacima koje imam za taj period (skinuti su svojevrmeno sa NOAA ftp servera), temperature su očigledno konvertovane iz celih Farenhajta u Celzijuse! Primer: -28.9°C je tačno -20°F, -26.1°C je tačno -15°F, -1.1°C je tačno 30°F itd. Ne brinite, ima i drugih temperatura osim navedenih, a koji jasno ukazuju na navedenu konverziju mernih jedinica. Sada priču o poreklu ovih podataka možemo da širimo na to kako je došlo do beleženja ovih vrednosti bez 'rupa' u podacima, pa još u Farenhajtima. Izgleda da je Vermaht slao papire sa meteorološkim merenjima (verovatno između ostalih) u SAD, gde su oni vredno konvertovali temperature u Farenhajte. To se verovatno desilo pre 1980. godine, kada su i američke beleške počele da prelaze u Celzijusove stepene (što bi konvertovali podatke ako već ne moraju, zar ne?), a dovoljno posle 1945. godine, jer papiri su morali da stignu u nekom kompletu, a tih merenja ima do oslobođenja Niša 1944. godine.
Zanimljivo da je u Nišu magla ako se ne varam veoma retka pojava. Očigledan je anticiklonski uticaj ali ne ni toliko jak za maglu i inverziju čak ni u Vojvodini. Zaista neverovatno. :o
Joe, što bi magla u Nišu bila neverovatna? Dovoljno je redovna kao i bilo gde u centralnoj Srbiji.
Da, vratiću se na ovu priču o januarskom mrazu iz 1942 godine, Igmanskog mi marša!
Samo da prikupim još neke podatke iz budžaka, i eto mene.
Tema: Ekstremne vrednosti klimatskih elemenata (Pročitano 10760 puta)