Posle proslogodisnjeg letovanja u Kusadasiju i dobrog iskustva sa Turcima i njihovom gostoljubivoscu odlucih se da posetim i prestonicu Turske, ako ne u administrativnom smislu, u svakom drugom smislu svakako...
Voznja busom je trajala 17ak sati ukljucujuci i dve-tri 45-ominutne pauze i zadrzavanja na granicama. Na granicama standardna prica, nasi samo u prolazu pogledaju pasose i propuste nas dok na BG granici pasose skupimo i vodic puta ih preda nadleznima. Njima treba dobrih 45 minuta da ih provere, vrate ih vodicu i put mozemo da nastavimo. Pri tom, niko nije usao u bus da nas pogleda niti ista. Ko ne preda pasos vodicu moze da udje u Bugarsku bez evidencije i isto tako iz nje i izadje. Da sam Mladic, krio bih se u Bugarskoj, keve mi...
Put nas dalje vodi kroz Bugarsku. Sofija mi ovaj put deluje mnogo lepse i modernije nego proslog leta (ocito smo sada isli glavnim tranzitom, a ne kao prosle godine bog-te-pita-kuda
). Puno se gradi, primecujem bioskope, predstavnistva mnogih stranih kompanija, kazina, nove poslovne zgrade... nista nemam na fotkama jer iz ruke u predvece zaista nista nisam mogao da uslikam sa mojim krsem A75
Kroz BG je put prilicno los, cuju se i osete neravnine, a priroda je posebna prica. Prolazimo kroz "pustinjski" deo zemlje koji deluje prilicno jadno. Nisko rastinje, suma ni od korova i nekoliko cetvorospratnica, par prizemnih kuca i neki stari, zapusteni industrijski pogon usred nicega... pejzaz koji se periodicno ponavlja skroz do granice sa Turskom.
Stizemo na verovatno najtvrdju granicu u Evropi. Ovde su glavni putevi za s.v.e. ilegalno sto vam moze pasti na pamet, samim tim i Bugari ovde mnogo ozbiljnije vrse kontrolu. Svaki putnik licno predaje pasos na proveru i peske prelazi granicu, autobus pregledaju uzduz i popreko, a zatim i on prolazi rampu. Turska je posebna prica. Strogo je zabranjeno unosenje alkohola i cigareta jer su ovi artikli u Turskoj oporezovani nekom neverovatnom stopom od 300%. Gorivo takodje pa kosta oko 2e za litar(benzin). Posto je mart izgleda idealno vreme za svercere, a to znaju i Turci, morali smo da izadjemo sa torbama napolje. Tek tada sam video face ljudi u busu, sve svercer do svercerke(prepoznatljive po izazitoj sminki, ocajnom ukusu za oblacenje i konverzacijama sa kraja na kraj busa dobrim delom puta). Posle kratke kontrole prtljaga i malo duzeg zadrzavanja na ovoj granici (~2h), nastavili smo put. Malo posle granice pocinje autoput sa 3+1 trakom u svakom smeru i tako sve do Istanbula uz izuzetak jednog manjeg dela puta gde je profil smanjen na 2+1.
Dva i po sata kasnije stizemo u predgradja Istanbula. Vidljivost je slaba, voda se sliva niz prozore ali ipak pokusavam da uhvatim poneki snimak. Posto smo stigli oko 9h ujutro, a u hotel mozemo da udjemo tek posle 12, voze nas "jedan krug" po gradu da nam ukratko pokazu sta ovaj grad nudi i usput nas odvezu na vidikovac na azijsku stranu sa koje se Istanbul vidi kao na dlanu, bar onaj deo do horizonta
Zanimljivo je da se prelaz preko oba mosta sa evropske na azijsku stranu placa, dok je sa suprotne strane besplatno. Nazalost, sa vidikovca se po kisi i magli nije videlo nista tako da sam ostao uskracen za, pretpostavljam, lepe panorame. U povratku u Evropu sam napravio par fotki kako sam znao i umeo...
Bosforski most i Azija sa druge strane
i malo zatim par fotki okoline
a na trenutak se i sunce probilo
Stigli smo u hotel, a kisa je postala jos jaca tako da je ovaj dan definitivno propao...
2. danSledeceg dana smo isli u posetu starom istorijskom jezgru grada. U planu su bili Sultan Ahmet dzamija (tzv. Plava dzamija), crkva Ἁγία Σοφία (crkva bozanske mudrosti, svete mudrosti... tako nekako
) i Top Kapi palata.
Kao sto vam je poznato grad je prepun dzamija napravljenih po uzoru na Aja Sofiju, a jedna od njih je i ova.
Unutrasnjost iz ruke na ogromnih ISO 400 za moj aparat
Dzamija je nekako prazna i hladna (smrzle mi se noge) i za razliku od spoljasnjosti koja je zadivljujuca, unutrasnjost mi je totalno bezlicna.
Stotinak metara dalje je Aja Sofija koja je trenutno, moram priznati, jedna velika ruina. Gomila prozora je zazidana(bar tako deluje), a kada i zasto nemam pojma.
Ova fotografija samo potvrdjuje ono sto sam malopre naveo.
Unutrasnjost se obnavlja ali je i u ovakvom stanju fenomenalna. Na netu se mogu naravno naci mnogo bolje fotke
Slikano je sa gornje galerije.
Zanimljivo je to sto Turci nisu zatrli sve sto je podsecalo na hriscanstvo vec su samo premalterisali unutrasnjost tako da su restauracijom par vekova kasnije otkriveni stari mozaici. Naravno, ljudi ko ljudi su kidali komadice ali je srecom ipak dobar deo ostao sacuvan.
i visoko na svodu netaknuta bogorodica
Dalje, nastvljamo obilazak Top Kapi palate. Sagradio ju je sultan Mehmed II (Osvajac) tek posto je osvojio Konstantinopolj 1453. Nalazi se nadomak Aja Sofije i cuo sam milion podataka od kojih sam neke i zapamtio ali me mrzi da pisem toliko. Samo da navedem da se ovde cuvaju lobanja i jedna ruka Jovana Krstitelja, dok je druga koliko se secam negde u Crnoj Gori. Naravno, slikanje u muzeju nije dozvoljeno tako da...
Ceo kompleks
i sama palata
U sklopu kompleksa se nalazi i jedna od najstarijih crkava u Istanbulu koja nikad nije pretvorena u dzamiju za razliku od mnogih drugih. Sluzila je kao oruzarnica, a kasnije je pretvorena u vojni muzej. Danas je muzej izmesten, a crkva je zatvorena za javnost.
Ulaz i jedan od vrtova palate. Nista posebno, zato i nisam okacio vise slika.
Pogled sa jedne od terasa na Bosfor.
Posle ovog obilaska se prvi put srecem sa lokalnim saobracajem koji je, koliko sam uspeo da primetim, odlicno resen. Postoji jedna tramvajska linija i nezavisna je od ostalog saobracaja tako da se uvek bez problema stize na odrediste. Ima 20+ stanica i prolazi kroz stari deo grada (Kapali carsija, ove navedene znamenitosti) pa sve do modernog centra grada Taksima.
i malo blizi kadar
Ima zilion taksista i 90% njih voze fiat albea (koji se i proizvodi kod njih). Za njih kazu da su najgori soj ljudi sto se moze sresti u Istanbulu i da ih je najbolje izbegavati. Tu su jos i dolmusi, kombiji sa 8-9 sedista koji kruze odredjenim linijama i koje mozete zaustaviti gde god hocete. Samo podignete ruku i oni staju. Isto tako, silazite gde god pozelite. Autobuski prevoz je privatni i gradski. Vozio sam se privatnim dabldekerom u poprilicnoj guzvi i mogu vam reci da mi na mojih 195cm uopste nije prijalo
falilo mi je pola metra da bih normalno stajao. No, evo i saobracajnog rush houra iz kvarta gde sam bio smesten.
i jedna dnevna
Postoji i par linija metroa, a trenutno se gradi i najbitnija koja cce povezati evropsku i azijsku stranu grada.
3. danObilazak Dolma Bahce palate i kratko krstarenje Bosforom.
Grandiozna palata u kojoj je bivstvovalo poslednjih 6 sultana ako me secanje dobro sluzi. Sve je u zlatu, kristalima i slonovoj kosti.
Glavna kapija
kad se prodje prvi vrt dolazi se do glavnog ulaza u palatu
Prva od 285 soba
Blic nije dozvoljen i prilicno je mracno pa su slike takve kakve su...
izgleda da su i sultani voleli tajno da popiju po koju
bitka za Beograd
i najveca dvorana u palati, luster od kristala i zlata tezak 4,5T i blesava izlozba tepiha na ovakvom mestu
spoljasnjost
Posto smo bili kratki sa vremenom pravo iz palate smo otisli do obliznje luke Kadabasi(ili tako nekako
) Srecom, tog dana je vreme definitivno bilo na nasoj strani.
4. danPolazak nazad
Tema: Istanbul, mart 2007 (Pročitano 3708 puta)