Tema: Gljive

[Milosh]

Evo i malo nalaza iz Bara. Naravno, najveće oduševljenje su priredili vrganji (Boletus aereus) koji nisu plodili kao u prethodne dve godine, ali bilo ih je više nego dovoljno, u svakom izlasku u šumu da se nađe nekoliko, da me želja mine. 















Zabeležio sam i nalazak bliske rođake vrganja - Leccinum albostipitatum (turčin) ispod jasika. U pitanju je ukusna jestiva gljiva, a gljive iz ovog roda su interesantne zato što u potpunosti pocrne pri termičkoj obradi pa su efektne za dobar rižoto npr.









Malo me razočaralo što nisam za svih 15 dana pronašao nijednu jedinu lisičarku, ali su se zato kvalitetne jestive gljive zeke i rujnice mogle naći u većim količinama.

Rujnica rastu isključivo u četinarskim šumama, a u borovima su najčešće Lactarius deliciosus (narandžaste) i Lactarius sanguifluus (crvene):











Russula cyanoxantha (zeka) je jedna od kvalitetnijih jestivih gljiva, prethodnih dana uz vrganje omiljena na repertoaru:







Evo još nekih odabranih zanimljivih nalaza.

Suillelus queletii (slavonski vrganj) - uslovno jestiva, nisam je nikada probao.





Rubroboletus lupinus (vučiji vrganj) - nejestiva ili blago otrovna:





Amanita franchetii (Franketijeva muhara) - otrovna:







Sapromanita vittadinii (Vitadinijeva muhara) - nejestiva:



Amanita phalloides (zelena pupavka) - smrtno otrovna:



Amanita pantherina (panterovka) - veoma otrovna:



Amanita rubescens (biserka) - uslovno jestiva. Obratite pačnju na sličnost sa prethodnom veoma otrovnom panterovkom.





Amanita ovoidea (jajasta muhara). Jestiva, ali se ne preporučuje za jelo ni najiskusnijim gljivarima zbog velike mogućnosti zamene sa veoma otrovnom Amanita proxima. Ovo mi je inače bio najdraži nalaz ove jeseni, jer je u pitanju veoma retka gljiva, koja u našem području uglavnom raste u primorskim šumama alepskog bora:







Russula aurea - zlatna zeka (jestiva)





Stara dobra sunčanica (Macrolepiota procera):



Zavodnica (Omphalotus olearius) - otrovna:





Cortinarius iodes (ljubičasta koprenka) - otrovna:



Lepista nuda (modrikača) - jestiva. Obratite pažnju na sličnost sa prethodnom otrovnom vrstom:

[Milosh]

Baš kao i prošle godine u ovo vreme, i ovog proleća je kiša pala u pravi čas, tako da su uz umerene temperature bili idealni uskovi za još jednu odličnu sezonu smrčaka u Beogradu sa okolinom. Ovog proleća su se u solidnom broju pojavile sve tri vrste smrčaka koje se pojavljuju na ovom području - stepski, crni ritski i obični smrčak. Pa evo malo obnavljanja gradiva uz fotke iz ove sezone. Da krenemo hronološki:

Morchella steppicola - stepski smrčak

Stepski smrčak se pojavljuje prvi, već krajem zime a stanište su mu zapuštene livade i pašnjaci, parlozi i utrine. Preferira brdovite terene u blizini većih reka.











Morchella esculenta - obični smrčak

Obični smrčak je ujedno i najpopularniji među smrčcima, ali i najveći izazov za pronaći, jer nastanjuje najrazličitije terene, a i pored toga je vrlo redak. Ja imam samo jedno stanište u okolini Beograda, ali nalaze ga i na drugim mestima.



















Malo poređenja običnog i stepskog smrčka:







Morchella elata (conica) - crni (kupasti, konični) smrčak

Iako su crni smrčci tipična planinska vrsta, ovaj varijetet se javlja po ritskim terenima uz velike reke, a od presudnog značaja je blizina bele topole. Za razliku od prethodne dve vrste, retko se javlja masovno, ali lakše se nađe ako se savlada tipično stanište. Zabeležio sam barem pet lokacija uz Dunav od Beograda ka Pančevu. Što se tiče jestivosti, ova vrsta smrčaka ima jači miris i ukus od prethodna dva, pa je odličan npr. za paste ili rižota.















Toliko o smrčcima za ovu sezonu. Prošle godine ih je bilo do kraja aprila, pa verujem da će se i ovog proleća ukazati prilika za još barem jedan obilazak, ali su svakako u prolazu. Ostaje da vidimo kakva će biti sezona za ostale gljive, nadam se bolja od prethodne kad je okolina Beograda u pitanju.

[Stefan93sb]

Pozdrav , trnutno sam u Beogradu zbog lecenja deteta neko duze vreme tacnije na Miljakovcu pa me interesuju jos neki teren za pecurke u Beogradu moze i vodic ako je neko voljan inace jos jisam obisao Miljakovacku sumu spremam se sad posle ovih kisa .

[Milosh]

Pozdrav! Terena u okolini Beograda ima dosta, kompletna južna peiferija Beograda je šumovita oblast. Problem je beogradska klima zbog koje su beogradske šume retko bogate gljivama. Gljive vole toplo i kišovito vreme a toga u Beogradu bude jednom u pet godina. Od maja do septembra kada su visoke temperature nema kiše, a od oktobra do aprila obično ne fali padavina, ali su temperature niske. Meseci u kojima se često poklope uslovi da bude gljiva su april i novembar. Tako da pratimo situaciju i organizujemo se na jesen ako bude gljiva.

[Stefan93sb]

Ovih dana najavljuju kise sa visokim temperaturama pa se nadam da ce da krene nesto inace ako resis zovi doduse nemam vremena za neko celodnevno trazenje ali 2-3h uvek a i posedujem auto tako da put nije problem

[Milosh]

Kaže se "ako neće breg Muhamedu, onda će Muhamed bregu". Teško da ću se ovog leta nagledati gljiva po beogradskim šumama, tako da sam odlučio da ništa ne prepuštam slučaju i u utorak obišao prelepu planinu Medvednik iznad Valjeva. Na neka 2h vožnje od Beograda nalazi se pravi gljivarski raj.





Možda gljiva generalno nije bilo onoliko koliko sam se nadao, ali bilo je onih zbog kojih sam najpre otišao u potragu - vrganja. I to krupni, mladi, zdravi, ma prva liga. I nabralo se više nego dovoljno.   

[Sneško_Belić]

Predivne fotografije 

[Stefan93sb]

Da li ocekujes nesto sad posle ove kise ?

[Milosh]

Da, jako su velike šanse. Očekujem za vikend već da krene svašta nešto.

Poslato sa MAR-LX1A pomoću Tapatoka

[Milosh]

Ljudi, moram da podelim svoju radost sa vama. Nakon nikad obilnijih avgustovskih kiša i relativno visokih temperatura uz puno vlage, očekivala se prava gljivarska eksplozija. I eksplodiralo je!
Od kad gljivarim po beogradskim šumama, nikad nisam video ovoliko vrganja. U samo sat vremena šetnje, korpu sam napunio bez problema. Šta će tek biti narednih dana, ne mogu ni da pomislim. Ko god da je raspoložen, nek se javi! 

Kišo, hvala ti na svemu, volim te! 

[Milosh]

Evo i dva video zapisa, previše mračno je bilo za bolji snimak:

<a href="http://www.youtube.com/watch?v=cYN1XQsWLJc" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=cYN1XQsWLJc</a>

<a href="http://www.youtube.com/watch?v=EqxmKV1eIgs" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=EqxmKV1eIgs</a>

[Stefano]

Pazi kad sam juče video gljive na travi između 2 trake u Milutina Milankovića na Novom Beogradu. Kako sam krenuo da uzmem telefon da fotkam, tako se upalilo zeleno pa sam batalio jer nisam hteo da mi trube od pozadi. Prvi put da vidim gljive u skroz urbanom okruženju.

[chmi]

Pošto često tu prolazim mislim da su otrovni šampinjoni u pitanju (ako su bele gljive) Agaricus xanthodermus. Čest gost ali u Bulevaru M. Pupina je Saproamanita vittadinii. Ako se malo obrati pažnja gljive su na svakom ćošku  (pa čak i na Terazijama)

[Bart]

chmi sad pogleda kako izgledaju ti otrovni sampinjoni...Meni se cini da ja takve sam brao prosle godine ali bez ove kao kosuljice dole...I sve bilo ok sa mnom  ... Brao ih jer i moji godinama kad naidju beru i kazu da sigurno nisu otrovne... Jel to postoji neka druga vrsta sampinjona divljih ili to uopsteno neka druga vrsta?

[chmi]

Ja šampinjone ne berem sam jer ih ne poznajem dobro. Ovaj u Milutina MIlanovića viđam svake godine na delu oko Arene. Ima neugodan miris i ispušta žutu farbu kada se ubere. Video sam bar još 10 vrsta divljih šampinjona i probao sam neke ali pod budnim nadzorom Miloša :-)

[Stefan93sb]

Sto se tice pecuraka iz naseljenih mesta pored puta svakako ih ne bih brao kazu da pecurke upijaju teske metale iz sredine oko njih

[Bart]

Sledeci put kad ih nadjem slikacu i pitati strucnjaka iz te oblasti, Milosa 

[Milosh]

Stefano, gljive su svuda oko nas, a ne bi verovao koliko vrsta može da se nađe i po urbanim sredinama u ovim kišnim periodima. Jedino što većina ljudi ni ne obraća pažnju na njih. Evo, samo prethodnih dana sam po mom kraju sam video 15-ak vrsta po parkovima i livadama. Neke od njih su i odlične jestive gljive, ali što kaže Stefan, gljive iz urbanih sredina se ne preporučuju za konzumaciju, barem ne u većim količinama.

Što se tiče otrovnih šampinjona, najviše ih od jestivih razlikuje neprijatan miris na neko sredstvo za čišćenje recimo, neke hemikalije, tako nešto. Jako žutilo u dnu drške i više zvonast oblik. Dosta je česta vrsta, po Miljakovačkoj šumi deli stanište sa jestivim šampinjonima.

Prava gljivarska rapsodija se nastavlja ovih dana po beogradskim šumama, nikad nije bilo ovoliko vrganja, nadam se uskoro i drugim gljivama kojima treba više vremena da se pokrenu. Kakvo uživanje nakon beskrajne suše kad joj vreme nije.

[Stefan93sb]

Milosh ako si radpolozen neko jutro ti javi dami pokazes neki teren

[Stefano]

Stefano, gljive su svuda oko nas, a ne bi verovao koliko vrsta može da se nađe i po urbanim sredinama u ovim kišnim periodima.

Da, kapiram. Verovatno ni ja ne bih otpratio pažnju da nisu bile neočekivano velike.