Evo moje omiljene priče, anegdote iz sveta naučnika i nauke. Nije meteorološka, ali je krajnje poučna.
TEOREMA O BAROMETRU I KANAPU
Britanac ser Ernest Raderford, predsednik Kraljevske akademije i dobitnik Nobelove nagrade za fiziku, voleo je da priča ovu dogodovštinu. Poučna je iz više razloga...Pre izvesnog vremena pozvao me je kolega. Spremao se da nekom studentu da nulu za njegov odgovor na jedno pitanje iz fizike dok je student, naprotiv, zahtevao najvišu ocenu! Ispitivač i student složili su se da se dovede, i presudi, neko treći i ja sam bio izabran.
Pročitao sam ispitno pitanje koje je glasilo: pokazati kako je moguće odrediti visinu neke velike zgrade pomoću barometra.
Studentov odgovor je glasio: "Odneću barometar na vrh zgrade, vezaću ga za dugački konopac, spustiću ga do trotoara, a zatim ću ga ponovo podići. Izmeriću dužinu kanapa. Dužina kanapa je visina zgrade."
Student je zaista imao dobar razlog za visoku ocenu s obzirom da je dao potpun i tačan odgovor! S druge strane, kad bi dobio visoku ocenu iz fizike, to bi značilo svojevrsno priznanje u ovoj oblasti, što njegov odgovor nije potvrđivao!
Predložio sam da student još jedanput pokuša. Dao sam studentu šest minuta da reši zadatak, uz upozorenje da njegov odgovor mora da pokaže bar neko znanje iz fizike! Pri kraju petog minuta student još ništa nije zapisao. Pitao sam ga da li želi da odustane, ali mi je on odgovorio da ima mnogo odgovora za taj problem: upravo je razmišljao o najboljem rešenju. Izvinio sam se što ga prekidam i zamolio ga da nastavi.
U sledećem minutu on je napisao svoj odgovor koji je glasio: "Odnesi barometar na vrh zgrade i nagni se preko ivice krova. Ispusti barometar, a štopericom meri vreme dok ne tresne o trotoar. Tada, koristeći formulu
0.5 x gt2, izračunati visinu zgrade!''
U tom trenutku pitao sam kolegu da li sad on odustaje od davanja loše ocene! On se složio i dao studentu skoro najvišu ocenu.
Dok sam napuštao kancelariju kolege, setio sam se da mi je student rekao da ima još mnogo rešenja za taj problem, pa sam ga pitao: "Koja su?"
"Pa", reče student, "postoji mnogo načina da se odredi visina zgrade uz pomoć barometra. Na primer, možete izneti barometar napolje, pod pretpostavkom da je sunčan dan, izmeriti visinu barometra, zatim dužinu njegove senke, dužinu senke zgrade i onda običnom proporcijom, uz pomoć Talesove teoreme, izračunati visinu zgrade!"
"Sjajno!" rekao sam, "a ostali načini?"
"Da", rekao mi je student, "postoji jedan osnovni metod merenja koji će vam se sigurno dopasti. Po ovom metodu, uzmete barometar sa sobom i počnete da se penjete uz stepenice. Prethodno, na zidu napravite crtu da označite dužinu barometra. Zatim, kako se penjete, markirate stalno dužinu barometra. Tako ćete dobiti visinu zgrade u jedinicama dužine barometra!"
''Veoma direktan metod!" rekao sam.
"Naravno, a ako želite malo umniji metod, možete vezati barometar za kraj opruge, zaljuljate ga kao klatno i zatim odredite vrednost gravitacione konstante
g na nivou ulice, a onda na vrhu zgrade. Iz razlike za gravitacionu konstantu
g može se, u principu, izračunati visina zgrade!"
"Takođe, koristeći isti princip, možete odneti barometar na vrh zgrade, vezati ga za dugačak kanap, spustiti ga do samog trotoara i tada ga zaljuljati. Tada možete izračunati visinu zgrade prema periodu precesije!"
"Na kraju", zaključio je student, "postoje i mnogi drugi načini da rešite problem, Verovatno najbolji je da ponesete barometar u prizemlje i da pokucate na vrata nastojnika zgrade. Kada vam nastojnik otvori vrata, vi treba samo da kažete:
Gospodine nastojniče, ovo je divan barometar! Ako mi kažete kolika je visina zgrade, pokloniću vam ga!"
U tom trenutku nisam mogao da izdržim i pitao sam studenta da li zaista ne zna uobičajeni odgovor na ovaj problem.
Priznao mi je da ga zna, ali mi je rekao da je sit asistenata i predavača na fakultetu koji pokušavaju da mu nametnu svoj način mišljenja.
Student se zvao Nils Bor. Doktorirao je 1911. godine, u 26-toj godini života i kao post-doktorant nastavio učenje fizike kod Raderforda, posle čijih predavanja je postavio svoj model atoma, 1913. godine. Dobitnik je Nobelove nagrade za fiziku 1922. godine. Jedan je od osnivača moderne atomske fizike.
Više informacija o Nilsu Boru možete naći na
http://en.wikipedia.org/wiki/Niels_Bohr , dok na srpskoj stranici
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B8%D0%BB%D1%81_%D0%91%D0%BE%D1%80 imate znatno manje informacija.
Zbog ove priče, ali i kasnijih saznanja o životu Nilsa Bora, iskreno se divim tom čoveku i njegovoj želji da ne robuje stereotipima i predrasudama, što ga je vodilo kvalitativnom skoku u nauci. Trudim se da se bar malo povodim takvim težnjama, ali... nije lako.
Ovaj post je u čast rođenja velikog naučnika, čiji bi 123. rođendan bio juče. Rođen je 7. oktobra 1885. godine. Umro je 18. novembra 1962. godine, ali samo materijalno. Fizički, kao otac kvantne fizike, modela atoma i mnogo toga iz oblasti fizike, spada u definitivne besmrtnike.
