Иако је Милош већ дао одговор, ја ћу изнети своје мишљење. Питања јесу филозофска, јер су постављена на начин шта би било, кад би било.
Овако, када бисмо поштовали све данашње физичке законе дошли бисмо до закључка да је то у природи немогуће, јер се сва тела у свемиру обрћу око сопствене осе, изузев комета, астероида и осталог камења. Али, чак и тада грубо можемо рећи да се то путујуће камење обрће око сопствене осе док прелази неки пут.
Постоје многобројне теорије о пореклу ротације тела око сопствене осе. Неке од њих су магнетно-хидродинамична која говори да је битну улогу играло магнетно поље у првобитном облаку плазме, друга теорија полази од сличности звезданих кретања и кретања молекула...итд. Дакле, има их разних. Али, данас се ипак зна да обртање тела око сопствене осе зависи од разлике растојања од централне тачке, у овом случају - Сунца.
Међутим, када бисмо пустили машти на вољу, и занемарили ротацију Земље око сопствене осе, а затим уочавали евентуалне последице, развила би се два случаја.
Први случај је када се Земља не би обртала око сопствене осе, али би у том случају Земља целом својом површином, у неким периодима времена била изложена Сунчевом зрачењу. Дакле, Земља не би Сунцу све време била изложена једном страном.
Последица би биле те да не би постојало скретање река које теку дуж меридијана и ветрова који дувају овим правцем, скретање ка истоку тела које слободно пада, Земљин облик не би био исти итд. Самим тим ни убрзање од 9.81m/s² не би остало исто, јер оно зависи од спљоштености Земље, затим због утицаја окретања Земље односно центрифугалне силе. У то су умешани и утицаји различитих густина Земљине коре, али су они врло занемарљиви. Закључак: Убрзање тела које слободно пада не би било исто, јер Земља не би била спљоштена на половима. А сама та спљоштеност Земље је изазвана окретањем Земље око сопствене осе. Дакле, сила Земљине теже би свуда била иста, јер би Земља била права лопта, а не сфера. Даље, Корлисова сила не би постојала ни у лудилу, Милош је већ рекао зашто. Сила градијента притиска би свакако постојала, јер је она последица постојања силе гравитације, ваздуха, тј. различитог распореда и различитих вредности притиска на површини Земље. У овом случају, Земља би целом својом површином примила Сунчево зрачење тек за годину дана. Дотле би, када бисмо Земљу поделили на четири стране, само једна страна била обасјана Сунцем чак 3 месеца. Док би се екватор и та страна Земље обасјана Сунцем кували, друге стране би се ледиле од хладноће, из горе наведеног разлога. Ветрова би, у том случају било само на обасјаној страни Земље, док би у тами владала тишина, јер једноставно нема шта да покрене ветар. У другом случају, када би Земља била све време окренута Сунцу једном страном не би се ништа променило од горе наведеног, само што би то било још страшније. Са једне стране топлота, са друге хладноћа. Док би на обасјаној страни можда и било места са пријатном климом, али би то зависило од нагиба Земље, који је под знаком питања да ли би се мењао, што зависи од тога колико маштамо.
Ето, толико од мене. Е сад, ако сам нешто штуро објаснио, и ако нешто није јасно сутра ћу то боље описати, јер ме полако хвата умор, а и данашњи дан ми је био напоран.