Korisničko ime: Lozinka:

Dobrodošli na SerbianMeteo Forum


Prisutni ste kao gost. Da biste imali pristup kompletnom sadržaju foruma, diskusijama, koristili pogodnosti slanja privatnih poruke itd, potrebno je da se registrujete KLIKOM OVDE. Posle procesa registracije, putem e-maila koji ste uneli, dobićete link za aktivaciju naloga. Neophodno je uneti validan e-mail. U suprotnom nećemo biti u mogućnosti da vam pošaljemo aktivacioni link.
Ukoliko imate problem u vezi sa registrovanjem ili neki drugi tehnički problem, kontaktirajte nas na office[at]serbianmeteo.com

Autor Tema: Treba mi pomoć i to hitno!!!!  (Pročitano 11193 puta)

Van mreže krsh

  • *
  • Poruke: 11
  • Starost: 25
  • Lokacija: Bezanijska kosa, Beograd
Treba mi pomoć i to hitno!!!!
« poslato: 05. Februar 2011. u 13:26 »
Student sam prve godine meteorologije i imam ispit u utorak i trebaju mi odgovori na sledeća pitanja:

Kako se menjaju apsolutna, relativna i specifična vlažnost, temperatura tačke rose i odnos smeše vodene pare prilikom suvoadijabatskog podizanja vazduha?
Objasniti pojavu da prilikom temperaturne inverzije, temperatura tačke rose naglo opada sa visinom?
Zašto se u planetarnom graničnom sloju vazduh ne kreće približno duž izobara, kao što je slučaj u slobodnoj atmosferi?
Zašto cikloni posle okludovanja počinju da se gase po Bergenskoj školi?
Iznad koje tačke na Zemlji je nepomičan geostacionarni satelit? Objasniti.
Zašto na velikim visinama u atmosferi ima veoma malo vodene pare?
Zašto se tropski cikloni ne formiraju na ekvatoru?
Kakva je advekcija ako se geostrofski vetar menja u pravu kazaljke na satu i ako se menja u pravcu suprotnom od kazaljke na satu? Objasniti.

Znam da ima puno, ali u skripti (barem koliko sam ja gledao) nema odgovora, a još je to ispit iz vežbi, a na vežbama smo samo radili zadatke.

Van mreže Milosh

  • Moderator
  • *****
  • Poruke: 17.358
  • Starost: 27
  • Lokacija: Beograd - jugozapad (Miljakovac)
Odg: Treba mi pomoć i to hitno!!!!
« Odgovor #1 poslato: 05. Februar 2011. u 14:00 »
Evo ti onako, sve što se mogu sjetiti u trenutku odgovora, kad je već toliko hitno. :)
Kad se sjetim ostalih odgovara, napisaću do kraja dana, ili možda neko od drugih članova napiše.

Kako se menjaju apsolutna, relativna i specifična vlažnost, temperatura tačke rose i odnos smeše vodene pare prilikom suvoadijabatskog podizanja vazduha?

Ovo definitivno nisam siguran, to se uči iz fizike oblaka na četvrtoj. Temperatura tačke rose opada sigurno, ali s obzirom da opada sporije od temperature, relativna vlažnost raste. Za apsolutnu i specifičnu vlažnost nisam siguran. Odnos smješe je konstantan. Znači, uzmi ovo sve za sada za rezervom, pa ako šta detaljnije nađem kasnije, napisaću.

Objasniti pojavu da prilikom temperaturne inverzije, temperatura tačke rose naglo opada sa visinom?

Prilikom radijacionog hlađenja, niži slojevi atmosfere se hlade, opada temperatura, ali raste relativna vlažnost. U višem sloju atmosfere, gdje raste temperatura, vlažnost vazduha opada, a samim tim raste i depresija tačke rose, pa temperatura tačke rose naglo opada. I to bi trebalo da bude po eksponencijalnoj funkciji, vjerovatno ste radili kod Nemanje onu Klauzijus-Klaperonovu krivu, ima to veze sa tim...

Zašto se u planetarnom graničnom sloju vazduh ne kreće približno duž izobara, kao što je slučaj u slobodnoj atmosferi?

Ovo je lako. Naravno, zbog velikog uticaja sile trenja podloge. Treba napomenuti još da se u ovom sloju dešava konvergencija strujanja u ciklonima, a divergencija kod anticiklona.

Zašto cikloni posle okludovanja počinju da se gase po Bergenskoj školi?

Narušava se termička asimetrija. Ciklon postaje kaplja hladnog vazduha u atmosferi. Samim tim, pritisak u cijeloj oblasti raste, i ciklon se gasi. I ovo je sigurno.

Iznad koje tačke na Zemlji je nepomičan geostacionarni satelit? Objasniti.

Trebalo bi da je iznad Ekvatora, ali ne znam da objasnim.

Zašto na velikim visinama u atmosferi ima veoma malo vodene pare?

Šta znam... Znamo da na velikim visinama (od preko 200mb) nema više ni oblačnosti, vertikalna strujanja vazduha su na tim visinama jako slaba. Može se definitivno naći i bolje pojašnjenje.

Zašto se tropski cikloni ne formiraju na ekvatoru?

Upravo zato što je formiranje tropskih ciklona strogo vezano za Koriolisovu silu, a znamo da je Korilisova sila na Ekvatoru jednaka nuli.

Kakva je advekcija ako se geostrofski vetar menja u pravu kazaljke na satu i ako se menja u pravcu suprotnom od kazaljke na satu? Objasniti.

To je već dinamička meteorologija. Trebalo bi da je ako se mijenja u pravcu skazaljke na satu hladna advekcija, a u obrnutom slučaju topla. To se teško može pojasniti bez slike.

Nadam se da sam uspio išta da ti pomognem, mada sam očekivao da ću više, s obzirom da studiram meteorologiju.
Sve je to mnogo teško, i brzo se zaboravi, ako se ne ponavlja. :)
Ako se sjetim još kojeg odgovora, ili nađem nešto u literaturi, napisaću ovdje. Nadam se da mogu i kolege Genčić ili Ptprince da pomognu.
Srećno na ispitu! :)
« Poslednja izmena: 05. Februar 2011. u 14:12 Milosh »
Padavine u novembru:    Padavine u decembru:  (BG - Vračar, do 10. 12. 2017.)
41.2mm                             34.1mm

Van mreže Milosh

  • Moderator
  • *****
  • Poruke: 17.358
  • Starost: 27
  • Lokacija: Beograd - jugozapad (Miljakovac)
Odg: Treba mi pomoć i to hitno!!!!
« Odgovor #2 poslato: 05. Februar 2011. u 14:13 »
U međuvremenu sam izmijenio odgovor na prvo pitanje kad sam malo bolje razmislio. :) Da ako saznamo i ovo ostalo. :)
Padavine u novembru:    Padavine u decembru:  (BG - Vračar, do 10. 12. 2017.)
41.2mm                             34.1mm

Van mreže krsh

  • *
  • Poruke: 11
  • Starost: 25
  • Lokacija: Bezanijska kosa, Beograd
Odg: Treba mi pomoć i to hitno!!!!
« Odgovor #3 poslato: 05. Februar 2011. u 14:20 »
Hvala ti puno  :D. Svaka ti čast kako si brzo odgovorio. Ne znaš koliko sam ti zahvalan za ovo  :D.

Van mreže Milosh

  • Moderator
  • *****
  • Poruke: 17.358
  • Starost: 27
  • Lokacija: Beograd - jugozapad (Miljakovac)
Odg: Treba mi pomoć i to hitno!!!!
« Odgovor #4 poslato: 05. Februar 2011. u 14:22 »
Ma nema na čemu, kolege su tu da pomognu jedni drugima. :) Ovo sam sve napisao iz glave, a da imam malo više vremena, mogao sam uz pomoć literature dati preciznije i detaljnije odgovore.
Nadam se da će se i ostale kolege uključiti, pa imaš taman vremena do utorka da sve saznaš. :)
Padavine u novembru:    Padavine u decembru:  (BG - Vračar, do 10. 12. 2017.)
41.2mm                             34.1mm

Van mreže gencic

  • Moderator
  • **
  • Poruke: 1.679
  • Starost: 29
  • Lokacija: Bežanijska kosa- Zapadni deo Bg-a
Odg: Treba mi pomoć i to hitno!!!!
« Odgovor #5 poslato: 05. Februar 2011. u 18:10 »
Aaa, cuvena Nemanjina trik(sustinska) pitanja. Usudicu se da samo pomislim da iznesem neko svoje skromno misljenje.

1.Kako se menjaju apsolutna, relativna i specifična vlažnost, temperatura tačke rose i odnos smeše vodene pare prilikom suvoadijabatskog podizanja vazduha?

-Ako je suvoadijabatsko uzdizanje onda je to uzdizanje gde nema razmene toplote sa okolinom, pa ni vlage(treba naglasiti).
Samim tim, apsolutna vlaznost, jer se vazduh adijabatskim uzdizanjem siri i svoju masu vodene pare po jedinici zapremine raspodeljuje na vecu zapreminu i samim tim se smanjuje aps. vlaznost.

-Relativna vlaznost raste sa visinom, jer vazduh sto je hladniji sve manje moze da drzi vodene pare, pa pri istim pretpostavkama povecava svoju rel. vlaznost. Zato u atmosferi uvek postoji adijabatski nivo kondenzacije, do kog rel. vlaznost raste, a zatim je konstantna (100%).

-Specificna vlaznost se ne menja sa visinom u vlaznom vazduhu koji je nezasicen vodenom parom, pri istim ostalim pretpostavkama.

-Temperatura tacke rose se menja zbog toga sto ona zavisi od parcijalnog pritiska vodene pare. Po Klauzijus-Klapejronovoj jednacini imamo vezu izmedju e i Td, a ako e opada, opada i Td. ( e opada jer i temperatura se snizava )

-Odnos smese je konstantan.

2. Prilicno komplikovano preko jednacina, ali sustina je da kada je inverzija, vertikalni temperaturni gradijent ubrzava pad parcijalnog pritiska vodene pare (od koga direktno zavisi Td), a kada T opada sa visinom onda je pad ublazen.

5. Iznad ekvatora je naravno na visini od oko 36km, a nepomican je jer se tu, pri brzini rotiranja Zemlje(a satelit se krece isto tom brzinom) postize ravnoteza izmedju centrifugalne i gravitacione sile.

6.Gravitaciona sila

7.Ima jos jedan detalj zbog koga sam ja imao netacan zadatak na pismenom. HORIZONTALNA komponenta Koriolisove sile je 0 na Ekvatoru.

8.Advekcija je topla ako je u smeru kazaljke na satu promena geostrofskog vetra sa visinom.Obrnuto je hladna.Treba da se nacrtaju dva vektora geostrofskog vetra na visini nula i na neko z. Njihova razlika je vektor termickog vetra, koji duva paralelno izotermama. Kada se nacrtaju izoterme vidi se da geostrofski vetrovi u oba sloja duvaju od visih ka nizim temperaturama za skretanje u pravcu kazaljke na satu.

Toliko.

Van mreže Milosh

  • Moderator
  • *****
  • Poruke: 17.358
  • Starost: 27
  • Lokacija: Beograd - jugozapad (Miljakovac)
Odg: Treba mi pomoć i to hitno!!!!
« Odgovor #6 poslato: 05. Februar 2011. u 18:46 »
E, super što si dopunio odgovore, pa da zajedničkim snagama pomognemo mlađem kolegi. :)
Dobro je da sam bio u pravu oko većine stvari, osim ovog zadnjeg sa geostrofskim vjetrom. Ali, s obzirom da si ti spremao dinamičku, za razliku od mene, i očekivao sam da ćeš znati tačan odgovor.
E da, i dobro si se sjetio ovo za horizontalnu komponentu.
Padavine u novembru:    Padavine u decembru:  (BG - Vračar, do 10. 12. 2017.)
41.2mm                             34.1mm

Van mreže krsh

  • *
  • Poruke: 11
  • Starost: 25
  • Lokacija: Bezanijska kosa, Beograd
Odg: Treba mi pomoć i to hitno!!!!
« Odgovor #7 poslato: 05. Februar 2011. u 22:25 »
Nadam se da nisam dosadan, ali našao sam još par rokova i na njima postoje isto neka čudna pitanja:

Kako se određuje relativna vlažnost na emagramu?
Kako se menjaju apsolutna, relativna i specifična vlažnost pri isparavnju?
Zbog čega se vazduh hladi kada se podiže?
Kakva je promena potencijalne temperature sa visinom u temperaturnoj inverziji i kakva je promena pot. tem. sa visinom u homogenoj atmosferi?
Koje od sledećih veličina su očuvane prilikom vlažnoadijabatskog uzdizanja vazduha i zašto: potencijalna tem, ekvivalentna potencijalna tem, odnos smeše zasićene vodene pare, odnos smeše vodene pare, obična tem vazduha, virtuelna tem? Isto pitanje važi i za suvoadijabatsko uzdizanje.

Stvarno sam vam neizmerno zahvalan.

Van mreže Milosh

  • Moderator
  • *****
  • Poruke: 17.358
  • Starost: 27
  • Lokacija: Beograd - jugozapad (Miljakovac)
Odg: Treba mi pomoć i to hitno!!!!
« Odgovor #8 poslato: 05. Februar 2011. u 22:48 »
Nisi dosadan kolega, i potpuno te razumijem. Kao da je juče bilo kad sam i ja pokušavao da odgonetnem odgovore na sva ta pitanja. A najgore je od svega što se odgovori na ta pitanja ne mogu naći u onoj skripti iz opšte meteorologije iz koje mi učimo...
Evo odgovor na prvo pitanje, s obzirom da je ono relativno lako, a za ova ostala mi treba malo vremena da razmislim.

1. Relativna vlažnost se na emagramu nalazi tako što prvo krenemo od prizemne Td izogramom do nivoa od 1000mb. Iz te tačke se crta linija paralelna izotermi. Od krive temperature na datom nivou ide se do presjeka sa linijom koju smo ranije povukli. Vrijednost izobare kod tačke presjeka se podijeli sa 10 i to bi trebalo da je relativna vlažnost u %.
Postoji i lakši način, s tim što se ne odrežuje direktno 'u', već se prvo odrede stvarni odnos smješe r i maksimalni odnos smješe rw. Kada podijelimo r i rw i pomnožimo sa 100, ponovo dobijamo relativnu vlažnost u procentima.

Sjećam se i ovog zadnjeg pitanja, ono što je 100% sigurno je da se ptencijalna temperatura ne mijenja prilikom vlažnoadijabatskog uzdizanja. Kad malo razmislim oko ovoga ostalog, javljam ti.
Padavine u novembru:    Padavine u decembru:  (BG - Vračar, do 10. 12. 2017.)
41.2mm                             34.1mm

Van mreže Milosh

  • Moderator
  • *****
  • Poruke: 17.358
  • Starost: 27
  • Lokacija: Beograd - jugozapad (Miljakovac)
Odg: Treba mi pomoć i to hitno!!!!
« Odgovor #9 poslato: 05. Februar 2011. u 23:48 »
Koje od sledećih veličina su očuvane prilikom vlažnoadijabatskog uzdizanja vazduha i zašto: potencijalna tem, ekvivalentna potencijalna tem, odnos smeše zasićene vodene pare, odnos smeše vodene pare, obična tem vazduha, virtuelna tem? Isto pitanje važi i za suvoadijabatsko uzdizanje.

Ajde da probam da makar djelimično odgovorim i na ovo pitanje.
5. Obična temperatura, baš kao i virtuelna definitivno opadaju i prilikom suvoadijabatskog i vlažnoadijabatskog uzdizanja.
Potencijalna temperatura i ekvivalentna potencijalna temperatura su konstantne prilikom suvoadijabatskog uzdizanja, a za vlažnoadijabatsko ipak nisam siguran. Tu mnogo toga zavisi da li je djelić koji se podiže zasićen ili nezasićen.
Odnos smješe vodene pare je konstantan, dok odnos smješe zasićene vodene pare opada pilikom adijabatskih uzdizanja.

Ova ostala pitanja su takođe povezana sa ovom cijelom pričom, pa ću probati da nađem odgovore kad budem imao vremena. :)
Padavine u novembru:    Padavine u decembru:  (BG - Vračar, do 10. 12. 2017.)
41.2mm                             34.1mm

Van mreže gencic

  • Moderator
  • **
  • Poruke: 1.679
  • Starost: 29
  • Lokacija: Bežanijska kosa- Zapadni deo Bg-a
Odg: Treba mi pomoć i to hitno!!!!
« Odgovor #10 poslato: 06. Februar 2011. u 11:47 »
Kako se menjaju apsolutna, relativna i specifična vlažnost pri isparavnju?

Samo uzmes i razmislis. Ako imas u nekoj masi odredjenu kolicinu vodene pare i suvog vazduha i eventualno tecne vode (jer se pominje isparavanje), posmatras sta se desava sa njihovim odnosom. Apsolutna vlaznost se sigurno povecava, jer se povecava kolicina vodene pare, na racun vode u delicu. Relativna vlaznost i specificna vlaznost mislim da rastu, i sto se tice spec. sam siguran jer se za isparenu malu kolicinu vode dodaje dosta vodene pare, pa odnos raste.

Zbog čega se vazduh hladi kada se podiže?

Individualni delic se podize i na svom putu nailazi na nizi pritisak, kada se on siri i pri tom iskoriscava svoju unutrasnju energiju na rad protiv spoljasnjih sila (po prvom principu termodinamike).
Drugi razlog je sto je sve dalje od glavnog izvora toplote za vazduh, a to je Zemljino tlo.

Kakva je promena potencijalne temperature sa visinom u temperaturnoj inverziji i kakva je promena pot. tem. sa visinom u homogenoj atmosferi?

Ako inverziju povezemo sa statickom stabilnoscu, onda sam siguran da ona raste sa visinom. U homogenoj atmosferi takodje treba da raste jer je promena potencijalne temperature sa visinom u funkciji od razlike (γa-γ) gde je ovo obicno gama gradijent T u atmosferi koja nam je zadata.Naravno, ako je ova razlika veca od nule, onda pot. T raste sa visinom, a ako je manji onda opada.

Van mreže krsh

  • *
  • Poruke: 11
  • Starost: 25
  • Lokacija: Bezanijska kosa, Beograd
Odg: Treba mi pomoć i to hitno!!!!
« Odgovor #11 poslato: 09. Februar 2011. u 14:25 »
Da javim da sam položio pismeni deo :-). Bili ste od velike pomoći. Sad spremam usmeni za ponedeljak. Ako budem imao nekih pitanja, postaviću ih ovde.


Van mreže Milosh

  • Moderator
  • *****
  • Poruke: 17.358
  • Starost: 27
  • Lokacija: Beograd - jugozapad (Miljakovac)
Odg: Treba mi pomoć i to hitno!!!!
« Odgovor #12 poslato: 09. Februar 2011. u 15:13 »
Bravo! :) Što se tiče usmenog dijela kod Janca, to moraš ozbiljno da shvatiš, jer Janc dosta traži. Otprilike sve što ti je potrebno za spremanje usmenog je ona skripta iz Opšte meteorologije 1.
Važno je da kod svakog pitanja ispričaš ono najvažnije, i da sve što napišeš na konceptu znaš da objasniš.
Ono što nisi siguran da bi znao da objasniš, bolje nemoj ni da pišeš.
Srećno!
Padavine u novembru:    Padavine u decembru:  (BG - Vračar, do 10. 12. 2017.)
41.2mm                             34.1mm

Van mreže ptprince

  • Počasni član
  • ***
  • Poruke: 4.901
  • Starost: 52
  • Lokacija: Asteroid B607... ili bilo koji drugi
  • Le Petit Prince
Odg: Treba mi pomoć i to hitno!!!!
« Odgovor #13 poslato: 10. Februar 2011. u 09:58 »
Mnogo važnije od toga jeste da ukapiraš o čemu se radi, jer će ti poznavanje celokupnog gradiva iz Opšte meteorologije 1 & 2 biti krajnje neophodno za sve srtučne predmete iz treće i četvrte godine. Janc traži, ali sa punim pravom (i treba, još i malo traži u odnosu na to koliko treba).

Srećno, krsh.
Ne žurite, zastanite malo ispod same zvezde! Ako vam tada priđe neki dečak, ako se smeje, ako ima zlatnu kosicu, ako ne odgovara kada ga pitate, odmah ćete se setiti ko je on. Budite tada ljubazni! Ne ostavljajte me ovako tužnog: odmah mi napišite da se vratio...

Van mreže krsh

  • *
  • Poruke: 11
  • Starost: 25
  • Lokacija: Bezanijska kosa, Beograd
Odg: Treba mi pomoć i to hitno!!!!
« Odgovor #14 poslato: 14. Februar 2011. u 16:54 »
Dobio sam 7 i presrecan sam :)

Van mreže ptprince

  • Počasni član
  • ***
  • Poruke: 4.901
  • Starost: 52
  • Lokacija: Asteroid B607... ili bilo koji drugi
  • Le Petit Prince
Odg: Treba mi pomoć i to hitno!!!!
« Odgovor #15 poslato: 16. Februar 2011. u 09:42 »
Čestitam, krsh! Samo napred!

Preporuka: Prvo otkači matematike i fizike, a kad završiš Fiziku kontinuuma, udri po Dinamičkoj 1. Bilo koji drugi put je samo usporavanje i otežavanje.
Ne žurite, zastanite malo ispod same zvezde! Ako vam tada priđe neki dečak, ako se smeje, ako ima zlatnu kosicu, ako ne odgovara kada ga pitate, odmah ćete se setiti ko je on. Budite tada ljubazni! Ne ostavljajte me ovako tužnog: odmah mi napišite da se vratio...


 

Sitemap 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18