Korisničko ime: Lozinka:

Dobrodošli na SerbianMeteo Forum


Prisutni ste kao gost. Da biste imali pristup kompletnom sadržaju foruma, diskusijama, koristili pogodnosti slanja privatnih poruke itd, potrebno je da se registrujete KLIKOM OVDE. Posle procesa registracije, putem e-maila koji ste uneli, dobićete link za aktivaciju naloga. Neophodno je uneti validan e-mail. U suprotnom nećemo biti u mogućnosti da vam pošaljemo aktivacioni link.
Ukoliko imate problem u vezi sa registrovanjem ili neki drugi tehnički problem, kontaktirajte nas na office[at]serbianmeteo.com

Autor Tema: opsta meteorologija  (Pročitano 12926 puta)

Van mreže skomimaster

  • **
  • Poruke: 1.377
  • Starost: 25
  • Lokacija: Beograd-Borca
opsta meteorologija
« poslato: 15. Decembar 2011. u 12:53 »
postovane kolege,imam 2 pitanja iz opste,nadam se da mozete da mi pomognete:
1.Prizemna inverzija debljine 300m ima vertikalni gradijent -3 stepena celzijusa na 100m. ako se delic vazduha krece navise suvoadijabatski od povrsine tla kolika mora da bude njegova pocetna pregrejanost u odnosu na okolinu da bi imao istu temperaturu kao i okolni vazduh na gornjoj granici inverzije?
2.Ako je vertikalni temperaturni gradijent 3,5 stepena C na 100 m gustina vazduha: raste ili opada sa visinom? Ja bih stavio da opada,jer je uobicajeno da opada gustina sa visinom,e sad ne znam da li je ovo slucaj kad je kopno pregrejano,pa ne znam da li zbog konvekcije gustina mzoe da bude veca na visini?

Van mreže gencic

  • Moderator
  • **
  • Poruke: 1.679
  • Starost: 29
  • Lokacija: Bežanijska kosa- Zapadni deo Bg-a
Odg: opsta meteorologija
« Odgovor #1 poslato: 15. Decembar 2011. u 14:42 »
1. Prizemna inverzija, a temperatura opada sa visinom. Valjda +3C / 100m?
-znaci 300m, to je 3 puta 3C, to je temperatura okoline +9 stepeni na vrhu inverzije, u odnosu na prizemlje.
-sa druge strane, tu je delic koji se uzdize suvoadijabatski, pa mu je gradijent 10C / km, odnosno
1C / 100m; pa onda za 300m to je 3 puta 1C to je na vrhu inverzije temperatura delica -3 stepena od prizemlja.
Odatle sledi da ako je delic topliji za 12 stepeni od okoline pri datim uslovima ce na vrhu inverzije on imati istu temperaturu kao okolina. Primer:

tdelica(0m)=12C, tokoline(0m)=0C,

na vrhu inverzije:
tdelica=12C - (1C/100m)*300m=9C
tokoline=0C + (3C/100m)*300m=9C

Kazem, jedino mi je cudno kako to da u inverziji temperatura opada sa visinom.
2. Gradijent u homogenoj atmosferi je Gh=g/R i to je oko 3.4 C/100m, a homogena atmosfera je
 bez promene gustine sa visinom. Koriscenjem jednacine stanja za suv vazduh i jednacine hidrostatike,
 dobija se da znak promene gustine sa visinom zavisi od znaka clana (G-Gh), tj. ako je
G>Gh onda gustina opada sa visinom
G<Gh , gustina raste sa visinom
U ovom slucaju je ipak 3.5>3.4, tako da zakljucujem da gustina opada sa visinom.

Van mreže skomimaster

  • **
  • Poruke: 1.377
  • Starost: 25
  • Lokacija: Beograd-Borca
Odg: opsta meteorologija
« Odgovor #2 poslato: 15. Decembar 2011. u 21:24 »
hvala puno Genco :)
pa nelogicno,ali izgleda da mi svuda stalvljamo plus kada temperatura opada sa visinom,a minus kad raste,nema logike ali sta da se radi xD

Van mreže cumulonimbus

  • *
  • Poruke: 50
  • Starost: 36
Odg: opsta meteorologija
« Odgovor #3 poslato: 15. Decembar 2011. u 21:34 »
Evo da se javim posle dugo vremena, da ispravim ovu zabunu.
Kolega Gencicu, gde pise da temperatura opada sa visinom?
Ako je vertikalni gradijent temperature negativan, to znaci da je u pitanju inverzija, tj. temperatura raste sa visinom.
Posto je G=-dT/dz, onda ako temperatura raste sa visinom tj. dT/dz>0, je G<0, a ako je dT/dz<0 je G>0.


Van mreže gencic

  • Moderator
  • **
  • Poruke: 1.679
  • Starost: 29
  • Lokacija: Bežanijska kosa- Zapadni deo Bg-a
Odg: opsta meteorologija
« Odgovor #4 poslato: 15. Decembar 2011. u 21:57 »
Kolega cumulonimbus se pojavio kao grom iz vedra neba. :D  Gradijent u meteorologiji, gradijent u matematici... Moja je greska, naravno, ali ako znamo sustinu inverzije, onda necemo pogresiti.

Van mreže cumulonimbus

  • *
  • Poruke: 50
  • Starost: 36
Odg: opsta meteorologija
« Odgovor #5 poslato: 15. Decembar 2011. u 22:15 »
hvala puno Genco :)
pa nelogicno,ali izgleda da mi svuda stalvljamo plus kada temperatura opada sa visinom,a minus kad raste,nema logike ali sta da se radi xD

Logicno je, samo studenti spavaju kad pricam o G=-dT/dz. :)

Van mreže cumulonimbus

  • *
  • Poruke: 50
  • Starost: 36
Odg: opsta meteorologija
« Odgovor #6 poslato: 15. Decembar 2011. u 22:17 »
Kolega cumulonimbus se pojavio kao grom iz vedra neba. :D  Gradijent u meteorologiji, gradijent u matematici... Moja je greska, naravno, ali ako znamo sustinu inverzije, onda necemo pogresiti.

Samo vas gledam. :)
Pusti matematiku, studiras  meteorologiju. :)

Van mreže skomimaster

  • **
  • Poruke: 1.377
  • Starost: 25
  • Lokacija: Beograd-Borca
Odg: opsta meteorologija
« Odgovor #7 poslato: 15. Decembar 2011. u 22:24 »
ja ne spavam  :),ali mi je bilo logicno da je - dok sam bio u geoloskoj,ali sada mi je vec jasno zbog cega je plus...od predavanja sam uvazio da je tako.  :D

Van mreže Ana Schumann

  • Poruke: 8
  • Starost: 25
Odg: opsta meteorologija
« Odgovor #8 poslato: 20. Januar 2012. u 06:50 »
Da li neko od vas može da mi pomogne i odgovori na sledeća pitanja , bila bi vam neizmerno zahvalna  :D  :

1.   Potencijalna gustina D se definiše kao gustina koju će imati delić vazduha kada se suvoadijabatski dovede na standardni nivo po sa nivoa na kome je imao pritisak p i gustinu ro . Dokazati da D raste u nestabilnoj atmosferi.

2.   Koji su načini povećanja relativne vlažnosti vazduha?

3.     Zašto se potencijalna temperatura i specifična vlažnost ne menjaju prilikom suvoadijabatskog uzdizanja?

4.   Kako se potencijalna gustina menja u temperaturnoj inverziji?

5.     Koje od sledećih veličina su očuvane prilikom vlažnoadijabatskog uzdizanja:
        -ekvivalentna potencijalna temperatura
        -potencijalna temperatura
        -odnos smeše zasićene vodene pare
        -virtuelna temperatura
        -odnos smeše vodene pare ... Zašto ??

Van mreže skomimaster

  • **
  • Poruke: 1.377
  • Starost: 25
  • Lokacija: Beograd-Borca
Odg: opsta meteorologija
« Odgovor #9 poslato: 20. Januar 2012. u 17:25 »
i ja bih bio zahvalan kada bi neko mogao da odgovori na ova pitanja  :)

Van mreže Sindja

  • *
  • Poruke: 16
  • Starost: 25
  • Lokacija: Lazarevac
Odg: opsta meteorologija
« Odgovor #10 poslato: 20. Januar 2012. u 18:05 »
I ja bih zaista volela da znam odgovore. .tako da ako moze neko da se smiluje i odgovori . .  :D
MeteoGirl⭐

Van mreže Milosh

  • Moderator
  • *****
  • Poruke: 17.355
  • Starost: 27
  • Lokacija: Beograd - jugozapad (Miljakovac)
Odg: opsta meteorologija
« Odgovor #11 poslato: 20. Januar 2012. u 23:56 »
1.   Potencijalna gustina D se definiše kao gustina koju će imati delić vazduha kada se suvoadijabatski dovede na standardni nivo po sa nivoa na kome je imao pritisak p i gustinu ro . Dokazati da D raste u nestabilnoj atmosferi.

Prvi put čujem... Ali po definiciji podsjeća na potc. T.


4.   Kako se potencijalna gustina menja u temperaturnoj inverziji?


Ali, s obzirom da u prvom pitanju treba da se dokaže da raste sa visinom kod nestabilne atmosfere, znači da kod temperaturne inverzije opada sa visinom, jer je u slučaju temperaturne inverzije atmosfera apsolutno stabilna.


3.     Zašto se potencijalna temperatura i specifična vlažnost ne menjaju prilikom suvoadijabatskog uzdizanja?

Potencijalna temperatura je konstantna pri suvoadijabatskim procesima, dovoljno je samo napisati definiciju potencijalne temperature i sve je jasno.
Kod suvadijabatskog uzdizanja nema razmjene toplote, pa ni vlage, sa okolinom.


5.     Koje od sledećih veličina su očuvane prilikom vlažnoadijabatskog uzdizanja:
        -ekvivalentna potencijalna temperatura
        -potencijalna temperatura
        -odnos smeše zasićene vodene pare
        -virtuelna temperatura
        -odnos smeše vodene pare


Obična temperatura, baš kao i virtuelna definitivno opadaju i prilikom suvoadijabatskog i vlažnoadijabatskog uzdizanja.
Potencijalna temperatura i ekvivalentna potencijalna temperatura su konstantne prilikom suvoadijabatskog uzdizanja, a za vlažnoadijabatsko ipak nisam siguran. Tu mnogo toga zavisi da li je djelić koji se podiže zasićen ili nezasićen.
Odnos smješe vodene pare je konstantan, dok odnos smješe zasićene vodene pare opada pilikom adijabatskih uzdizanja. Tako bi trebalo da bude.

Znam da nisam dao naročito opširne odgovore, nemam kad da prelistavam knjige u ovo doba. Ako sutra nađem neke konkretnije odgovore, napisaću ovdje. Nadam se da neće biti prekasno.
Pozdrav mlađim kolegama! :)
Padavine u novembru:    Padavine u decembru:  (BG - Vračar, do 10. 12. 2017.)
41.2mm                             34.1mm


Van mreže gencic

  • Moderator
  • **
  • Poruke: 1.679
  • Starost: 29
  • Lokacija: Bežanijska kosa- Zapadni deo Bg-a
Odg: opsta meteorologija
« Odgovor #12 poslato: 21. Januar 2012. u 18:29 »
Kolege se uvek sete na vreme.

Potencijalna gustina po meni ako iskoristim analogiju sa pot. temperaturom ima oblik:
 
D= rho * (p0/p)^R/cp

Uradimo dD/dz , pa ce se pojaviti clan koji sadrzi d(rho)/dz, koji znamo iz prethodnih postova kakava je u nestabilnoj, a kakavu stabilnoj atmosferi, pa uz manje transformacije mozemo odrediti da li je ukupna vrednost izvoda potencijalne gustine veca ili manja od nule.

Van mreže Ana Schumann

  • Poruke: 8
  • Starost: 25
Odg: opsta meteorologija
« Odgovor #13 poslato: 22. Januar 2012. u 16:27 »
Hvala puno kolege :)

Van mreže Sofi

  • Poruke: 6
  • Starost: 24
  • Lokacija: Zemun
Odg: opsta meteorologija
« Odgovor #14 poslato: 23. Januar 2012. u 18:44 »
imam i ja neka pitanja..pa ako mozete odgovorite mi  :D

1. koji su nacini povecanja relativne vlaznosti vazduha?

2. objasni Normanovo pravilo tj. nejednakost  Td<Tw<T , gde su  Td, Tw i T  temperature tacke rose, vlaznog i suvog termometra, respektivno.

3. zasto se tropski cikloni redovno javljaju blizu istocnih obala kontinenata, a nikada blizu zapadnih?

4. zasto se tropski cikloni redovno javljaju blizu zapadnih obala okeana, a nikada blizu istocnih?

5. kako se menjaju apsolutna vlaznost, temperatura tacke rose i odnos smese zasicene vodene pare prilokom suvoadijabarsskog podizanja vazduha?

6. objasniti pojavu da prilikom temperaturne inverzije , temperatura tacke rose naglo opada sa visinom.

7. zasto se u planetarnom granicnom sloju vazduh ne krece priblizno duz izobara, kao sto je to slucaj u slobodnoj atmosferi?

Van mreže gencic

  • Moderator
  • **
  • Poruke: 1.679
  • Starost: 29
  • Lokacija: Bežanijska kosa- Zapadni deo Bg-a
Odg: opsta meteorologija
« Odgovor #15 poslato: 23. Januar 2012. u 18:51 »
Iako je ovo tema za pomoc studentima i svima ostalima, ovo nije decije zabaviste, niti privatni casovi. Toliko toga ima VEC napisanog, kao i odgovor na vecinu od ovih pitanja.

Za strucne konsultacije takodje postoji predmetni asistent.

Van mreže Milosh

  • Moderator
  • *****
  • Poruke: 17.355
  • Starost: 27
  • Lokacija: Beograd - jugozapad (Miljakovac)
Odg: opsta meteorologija
« Odgovor #16 poslato: 23. Januar 2012. u 23:56 »
Nemo' da si strog kolega, tu smo da pomognemo mlađim kolegama, a naročito koleginicama. :)
Evo odgovora:

1. Ima više načina, prvi koji mi pada na pamet je isparavanje, zatim advekcija vlage, padavine, izračivanje, a okle znam ima li šta još...  ::)

2. Detaljno objašnjeno: http://www.serbianmeteo.com/forum/index.php/topic,2420.0.html

3. i 4. su povezani. Tropski cikloni se formiraju isključivo iznad otvorenog okeana, a s obzirom da su u tropskim širina zonalna strujanja od istoka ka zapadu, zato se i tropski cikloni kreću ka istočnim obalama kontinenata. Dolaskom na kopno, moć tropskog ciklona slabi, tako da se brzo raspadaju i ne prodiru dublje u kopno. Mislim da je ovo jednostavan odgovor.

5. Detaljno objašnjeno: http://www.serbianmeteo.com/forum/index.php/topic,2221.msg100582.html#msg100582

6. Prilikom radijacionog hlađenja, niži slojevi atmosfere se hlade, opada temperatura, ali raste relativna vlažnost. U višem sloju atmosfere, gdje raste temperatura, vlažnost vazduha opada, a samim tim raste i depresija tačke rose, pa temperatura tačke rose naglo opada. Nisam 100% siguran.

7. U planetarnom graničnom sloju zbog uticaja sile trenja vazduh skreće ka oblasti nižeg vazdušnog pritiska, dok je u slobodnoj atmosferi uticaj sile trenja zanemarljiv, pa je vjetar približno geostrofski, odnosno vazduh se kreće približno duž izobara. (uravnotežene Koriolisova sila i sila gradijenta pritiska).
Padavine u novembru:    Padavine u decembru:  (BG - Vračar, do 10. 12. 2017.)
41.2mm                             34.1mm

Van mreže Sofi

  • Poruke: 6
  • Starost: 24
  • Lokacija: Zemun
Odg: opsta meteorologija
« Odgovor #17 poslato: 24. Januar 2012. u 01:43 »
A dobro, stariji kolega ima pravo...pregledala sam i druge teme i nasla dosta odgovora, i neke odg na svoja pitanja (:

Ali u svakom slucaju, hvala puno :D

Van mreže gencic

  • Moderator
  • **
  • Poruke: 1.679
  • Starost: 29
  • Lokacija: Bežanijska kosa- Zapadni deo Bg-a
Odg: opsta meteorologija
« Odgovor #18 poslato: 24. Januar 2012. u 02:13 »
Znas ti Milose, da ja nisam u tom fazonu, ali mi se ucinilo da se neko zeza. Znam ja da asistent nece da kaze odgovore na sva pitanja jer onda ne bi imao sta da pita. :-)
 Ali evo i koleginica je videla da su mnoga pitanja vec postavljena.

Van mreže Milosh

  • Moderator
  • *****
  • Poruke: 17.355
  • Starost: 27
  • Lokacija: Beograd - jugozapad (Miljakovac)
Odg: opsta meteorologija
« Odgovor #19 poslato: 24. Januar 2012. u 08:46 »
Ma znam, šalio sam se malo. :) Nego, kad ukucaš na google-u "opšta meteorologija" ili "opšta meteorologija - pomoć studentima", prvo što se otvori je naš forum i ova tema. Zato vjerovatno požure ovdje da pitaju, a ni ne pretraže da li neki od tih odgovora već postoje. Na kraju će odgovori sa svih rokova iz svih pitanja iz opšte moći da se nađu na našem forumu. :)
Padavine u novembru:    Padavine u decembru:  (BG - Vračar, do 10. 12. 2017.)
41.2mm                             34.1mm


 

Sitemap 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18