Proteklih nekoliko dana su bili više mučenje za prave “snegoljupce“ negoli bilo kakav užitak. Vladalo je sivilo (ne pamtim kada sam video Sunce poslednji put), u Beogradu je padala kiša, susnežica i sneg. Bilo je povremeno (pogotovo u višim delovima grada) i zadržavanja snega uz simboličan kratkotrajan pokrivač, ali sve je to bilo dosta „vodeno” na temperaturama u blagoj pozitivi, a često je i intenzitet padavina bio preslab da bi se formirao pokrivač na već ionako kritičnoj temperaturi. Međutim, sondaža otkriva da je ovih dana nulta izoterma bila uglavnom na 250-300m nadmorske visine, a iznad toga u minusu, što ukazuje na to da je negde počevši od 24. januara popodne, na višim delovima Avale (450-500 m) padao čist sneg na negativnoj temperaturi. Od tada se nakupilo 15ak mm padavina u Beogradu, pa je sve to nagoveštavalo da bi na Avali mogla biti prava zimska idila. Nije Avala mnogo daleko, pa sam sa ortakom krenuo do tamo - da uživam makar na jedan dan u snežnoj idili (kada već to ne mogu u gradu). I mogu da kažem da sam se prijatno iznenadio stanjem tamo.
Jedan deo fotki je napravljen kamerom sa mobilnog telefona, a drugi aparatom Canon 700d (objektiv ef-s 18-55 mm) koji je poneo ortak, pa su te slike svakako bolje.
Studentsko odmaralište “Radojka Lakić” u podnožju Avale:
Već u podnožju (oko 250-260 m.n.v.) je bilo kakvog-takvog pokrivača, i drveće je bilo “ukrašeno” snegom:
Klupica pod snegom:
Kako sam se penjao ka vrhu (malo prečicom kroz šumu, malo betonskim putićem za pešake), visina snežnog pokrivača je postepeno rasla. Rasla je i količina snega na granama drveća, a prizor je bio sve lepši:
Putić koji vodi ka vrhu:
Sneg se prosto "lepi" za grane:
U najnižem delu (do oko 300m.n.v.) bilo je i blata ispod tankog snežnog pokrivača, sve je bilo nekako raskvašeno. Idući dalje uzbrdo bilo je sve više snega, a zemlja se postepeno “stvrdnjavala”. Iznad 400 m.n.v. je sve bilo zaleđeno, i sneg je lepo ”škriputao” pod nogama - pravi zimski ugođaj:
Slike u “makro” režimu fotografisanja:
Ovo su već slike nedaleko od tornja:
Kod Avalskog tornja (oko 440 m.n.v.) bilo je
8-10 cm snežnog pokrivača. Drveće, ljuljaške i klupice u zimskom snu, sve je prekriveno prelepim “belim plaštom”:
Takođe je bitno pomenuti da je iznad 300 m.n.v. počela “zona” niske oblačnosti, pa je magla bila sve gušća kako sam se kretao uzbrdo, da bi negde oko Avalskog tornja vidljivost bila svega 60-70 m. Ta činjenica je pokvarila uslove za fotkanje, a Avalski toranj se nije video ni u naznakama na nekih 100m udaljenosti.
Na ovoj slici bi trebalo da se vidi toranj, ali o tome naravno nema ni govora
:
Na još višoj tački, kod platoa gde je parking i autobusko stajalšte (oko 480 m.n.v.) snega je bilo
10-12 cm u proseku:
Inače na tom stajalištu saobraća autobuska linija
400, koja u periodu od maja do septembra vozi do vrha Avale, a početna stanica je kod Trošarine na Banjici:
Kod spomenika Neznanom junaku (511 m.n.v. i najviša tačka Avale), magla je bila veoma gusta - vidljivost je bila zaista vrlo mala, najviše do 30-40 metara:
Već se približavalo vreme kada će početi da se smrkava, pa je došao trenutak za lagani povratak nazad…
Toliko od mene u ovoj reportaži, nadam se da će biti još prilika ove zime za ovakve prizore…
Tema: Snežna idila na Avali, 28. januar 2015. (Pročitano 3656 puta)