Korisničko ime: Lozinka:

Dobrodošli na SerbianMeteo Forum


Prisutni ste kao gost. Da biste imali pristup kompletnom sadržaju foruma, diskusijama, koristili pogodnosti slanja privatnih poruke itd, potrebno je da se registrujete KLIKOM OVDE. Posle procesa registracije, putem e-maila koji ste uneli, dobićete link za aktivaciju naloga. Neophodno je uneti validan e-mail. U suprotnom nećemo biti u mogućnosti da vam pošaljemo aktivacioni link.
Ukoliko imate problem u vezi sa registrovanjem ili neki drugi tehnički problem, kontaktirajte nas na office[at]serbianmeteo.com

Autor Tema: Polarni vorteks (Polar vortex)  (Pročitano 4510 puta)

Van mreže Srđan

  • Moderator
  • **
  • Poruke: 1.336
  • Starost: 16
  • Lokacija: (Novi) Beograd
Odg: Polarni vorteks (Polar vortex)
« Odgovor #40 poslato: 14. April 2017. u 04:18 »
Mile, i od mene jedno veliko bravo za trud i posvećenost! :tu: Odlično ispraćena sezona! :)

Van mreže Mile94

  • Moderator
  • **
  • Poruke: 1.209
  • Starost: 22
  • Lokacija: Mošorin
Odg: Polarni vorteks (Polar vortex)
« Odgovor #41 poslato: 14. April 2017. u 21:35 »
Hvala Srki!  :tu:

Kao sto sam i obecao, odgovor na Bartovo pitanje, iako se ne odnosi samo na ovo nastupajuce zahladjenje vec uopsteno. Kimi je cini mi se vec jednom u "Prognozama" rekao kako je zapazio da sredinom aprila cesto dolazi do zahladjenja, pa bih probao da dam neki odgovor na to, naravno sa tacke gledista koja odgovara ovoj temi, i uzecu u obzir uticaj samog polarnog vorteksa i faktora koji su blize povezani uz ovu temu. Nesumnjivo je da postoji gomila drugih faktora koji moraju da se "poklope" da bi negde vreme bilo bas takvo kakvo jeste, ali ovde se bavimo ovom temom.  :)

Prolece je taj prelazni period, naravno, izmedju hladnijeg i toplijeg dela godine pa su najvece opasnosti po vegetaciju narocito, od nekih "zakasnelih" prodora hladnog vazduha. To je zbog toga sto u ovom periodu jos uvek imamo odredjenu kolicinu hladnog vazduha relativno blizu nama, a sam polarni vorteks je vec dosta slabiji, tacnije polarna mlazna struja najvise oslabi u ovom periodu iz prostog razloga jer mlazna struja nastaje i najjaca je tamo gde postoji najveci gradijent temperature, tj. gde je najveca razlika u temperaturi, u ovom slucaju, posto govorimo o polarnoj mlaznoj struji mislimo na razliku u temperaturama oblasti severne geografske sirine i oblasti srednje geografske sirine. U toku proleca, i u ovom sloju atmosfere u kom se nalazi polarna mlazna struja (9-12km)  dolazi do porasta temperatura nad severnim polom zbog sve vece izlozenosti suncevoj energiji, a takodje zbog slabljenja i nestanka takozvane polarne nocne struje (polar night jet), koja se nalazi na vecoj visini u odnosu na polarnu mlaznu struju (na 24-25km visine) usled slabljenja i nestanka stratosferskog polarnog vorteksa dolazi do "rasipanja" ostataka hladnog vazduha iz tog "ugasenog" stratosferskog PV-a sirom severne hemisfere, i kao sto sam vec napisao, do daljeg zagrevanja vazduha nad severnim polom, sto propagira, uglavnom do tropopauze (9-17km visine), ali dovoljno da dodatno izjednacava temperature vazduha izmedju dve oblasti (polarne oblasti koja se zagreva i oblasti srednje geografske sirine) na toj visini, te dolazi do slabljenja polarne mlazne struje sto omogucava da njeno, ionako uobicajeno meandriranje postane jos izrazenije (to meandriranje su, takozvani, Rosbijevi talasi) i omoguceno je lakse "uzdizanje" anticiklona ka severu, a samim tim i do spustanja hladnijeg vazduha duz rubova tih anticiklona. Naravno, kada to znamo jasno nam je zbog cega je u toku zime polarna mlazna struja najjaca, jer imamo najvecu razliku u temperaturi vazduha izmedju oblasti severnog pola i oblasti srednje geografske sirine.

U temi "Meteo chat" Bart je podsetio na april iz 1997. godine. Te zime (1996-1997) nije zabelezena pojava SSW, a finalno zagrevanje se desilo 29. Aprila, dakle, nakon tog zahladjenja koje smo imali i hladni talas na koji je Bart podsetio nije direktna posledica toga svakako. Ali stratosferski polarni vorteks je svakako mnogo slabiji u ovom periodu nego sto je u toku zimskih meseci, a samim tim je i mlazna struja slabija zbog smanjenja razlike u temperaturi izmedju dve oblasti zbog konstantnog zagrevanja nad severnim polom u ovom periodu godine. Jos valja da napomenem da ta razlika u temperaturi nije jedini faktor nastanka mlazne struje, ali je vrlo bitan faktor, i bez njega mlazna struja kakvu poznajemo verovatno ne bi postojala.
Pored te razlike u temperaturi, koja je u slucaju polarne mlazne struje diktirana u velikoj meri suncevom aktivnoscu nad severnim polom, na formiranje mlazne struje utice i Koriolisova sila (objasnjenje toga moze da se pronadje na forumu).

Izvinjavam se sto trenutno ne mogu da se upustim u neku detaljniju analizu finalnih zagrevanja i njegovih uticaja na vremenske prilike na severnoj polulopti kroz istoriju, ali cu i to svakako uraditi koliko budem mogao.
« Poslednja izmena: 14. April 2017. u 21:52 Mile94 »


 

Sitemap 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18