Tema: Klimatološki podaci-šire područje Balkana

[Amaterko]

                  Stara merenja u Novom Sadu iz 19. veka (1875-1886)

Pre više godina u arhivi Meteorološke opservatorije-Beograd pronašao sam originalne dnevnike osmatranja, ali i štampane godišnjake sa podacima stanica sa teritorije tadašnje Austro-Ugarske Monarhije (država je postojala u periodu 1867-1918). Radi se o dnevnim i mesečnim podacima stanica i sa teritorije Vojvodine, pošto je ona bila u sastavu Austro-Ugarske. Ja sam uspeo da prepišem podatke za Novi Sad, pa ću staviti ovde mesečne vrednosti temperatura i mesečne sume padavina za period 1875-1886. Ima i nešto podataka iz prva 4 meseca 1874, pa je očigledno nastupio prekid u merenjima.

Staviću prvo ovde link RHMZ-a: http://www.hidmet.gov.rs/podaci/dokumenti_ciril/delatnost_168.pdf, kao neki uvod u upoznavanje sa činjenicama iz prošlosti...

Na toj stranici se nalazi kompletan istorijat novosadskih merenja, a ima i klimatoloških podataka za Novi Sad za referentni 30-ogodišnji period (1971-2000).

Sada dolaze na red dve tabele-srednje mesečne i godišnje temperature, a zatim mesečne i godišnje sume padavina za Novi Sad (period 1875-1886):






Na ovoj stranici na sajtu RHMZ-a piše da je posle bilo čestih prekida u merenjima, a veliko je pitanje kakvog su kvaliteta i ova obavljena merenja...
Vidim da su u ovom periodu 1875-1886. merenja bila kontinuirana i vrlo profesionalna, mada primećujem dosta visoke vrednosti Tmin. Merenja su obavljana u tri dnevna termina ( 06, 14, 22h), pa sam morao da obavim redukciju ovih termina na standardne termine (07, 14, 21h). Padavine su beležene po ondašnjoj metodologiji (prethodni dan u odnosu na jutarnje merenje u 07h)...

Zapazio sam još neke stvari vezane za ova merenja, ali najbitnije napomene sam ipak ovde napisao. Samo ću još reći da nije poznata metodologija ovih merenja, to jest nisam uspeo da nađem tada korišćen tip termometara i vrste ostalih instrumenata.

PS: I ovde mi "opasno miriše" na nehomogenost u podacima...

[ptprince]

Nema šta da ti miriše, kad je to po definiciji nehomogen niz.
Naime, bilo šta što se desi sa stanicom već ubodi nehomogenost u podacima. U ovom slučaju je promena termina osmatranja. Za sada se još uvek radi računanjem nekih odnosa iz jednih i drugih podataka i nekakvim upoređivanjem, jer to je najlakši put. Pravi put je gotovo nemoguće ostvariti, ali išta približnije istini je moguće napraviti samo korišćenjem parametrisanih odnosa starih i novih merenja. S druge strane, to može uvesti novu dimenziju greške u podacima, a onda pojeo ćar vajdu. Niko ništa ne dobija.
Amaterko, slobodno se baci u akciju. Imam poverenja u tebe. Rado bih ti pomogao, ali ne mogu sve da stignem. Radim metodologiju za pravac i brzinu vetra, što je skoro pionirski poduhvat, i skroz sam u toj priči, kao ti u ovoj.

[Amaterko]

Nema šta da ti miriše, kad je to po definiciji nehomogen niz.
Naime, bilo šta što se desi sa stanicom već ubodi nehomogenost u podacima. U ovom slučaju je promena termina osmatranja.

Imam nešto da dodam vezano za nehomogenost BG podataka zbog promenjenih termina osmatranja, tako da ću napisati u odgovarajućoj BG temi...

Amaterko, slobodno se baci u akciju. Imam poverenja u tebe. Rado bih ti pomogao, ali ne mogu sve da stignem. Radim metodologiju za pravac i brzinu vetra, što je skoro pionirski poduhvat, i skroz sam u toj priči, kao ti u ovoj.

Pioniri maleni... Hvala na lepim rečima... Ni ja ne mogu sve da stignem, a i opteretio sam se previše sa ovim ciframa, pa ću pauzirati neko vreme... A moraš mi pomoći oko potrebnog materijala za rad sa anomalijama (dobar mađarski kolega )... To će biti veći posao od ovog sa čistim srednjacima...

[Amaterko]

                 

Ovu tabelu sa novosadskim srednjim mesečnim temperaturama ipak treba posmatrati sa velikom rezervom, jer je to nehomogen niz, a ima tu još stvari koje ne izgledaju najbolje. U svakom slučaju, ovi mesečni podaci bar mogu poslužiti kao dobar prikaz godišnjeg temperaturnog toka u Novom Sadu.
A ova druga tabela sa mesečnim i godišnjim sumama padavina može da se smatra potpuno referentnom, bez obzira što su padavine tada unošene po staroj (po meni pravilnijoj) metodologiji. U prethodnom postu sam zaboravio da naglasim da su sume padavina od 1883-1886. zaokruživane u cele iznose u milimetrima (ne u desete delove milimetra).
Na kraju da dodam da je ovaj novosadski "niz" od 12 godina isuviše kratak za bilo kakvu vrstu analiza.

[ptprince]

Hvala na lepim rečima... Ni ja ne mogu sve da stignem, a i opteretio sam se previše sa ovim ciframa, pa ću pauzirati neko vreme... A moraš mi pomoći oko potrebnog materijala za rad sa anomalijama (dobar mađarski kolega )... To će biti veći posao od ovog sa čistim srednjacima...

To je već arheološki posao, a tu nemam šanse da išta uradim. Ne u ovoj fazi. Imaš u PPu zašto.

Ovu tabelu sa novosadskim srednjim mesečnim temperaturama ipak treba posmatrati sa velikom rezervom, jer je to nehomogen niz, a ima tu još stvari koje ne izgledaju najbolje. U svakom slučaju, ovi mesečni podaci bar mogu poslužiti kao dobar prikaz godišnjeg temperaturnog toka u Novom Sadu.
A ova druga tabela sa mesečnim i godišnjim sumama padavina može da se smatra potpuno referentnom, bez obzira što su padavine tada unošene po staroj (po meni pravilnijoj) metodologiji. U prethodnom postu sam zaboravio da naglasim da su sume padavina od 1883-1886. zaokruživane u cele iznose u milimetrima (ne u desete delove milimetra).
Na kraju da dodam da je ovaj novosadski "niz" od 12 godina isuviše kratak za bilo kakvu vrstu analiza.

Ovih 12 godina se teško može proučiti za nehomogenost, osim ako se ne porede podaci sa nekom bliskom stanicom. Recimo, Beograd... Ah, da, ne znam da li znaš da su u to vreme radile još neke stanice u tom delu Vojvodine. Među njima, koliko se sećam, nalaze se Sombor, Senta, Bačka Palanka... za poslednje nisam siguran. Ali, naći podatke iz tog perioda je, kako sam već rekao, 'arheologija' (zaista postoji takav termin u oblasti iskopavanja podataka, tj Data Rescue). Ovako, samo po sebi, taj niz može ugrubo da nam pokaže da nekog ledenog doba ili ozbiljnijih klimatskih poremećaja nije bilo ni pred kraj 19og veka. Upadaju u oči poneki meseci, kao što je oktobar 1878, decembar 1879, jul 1880, mart 1882... ima toga još. U proseku je - sarma, opet... Samo dokle više tog pirinča...?

[Amaterko]

To je već arheološki posao, a tu nemam šanse da išta uradim. Ne u ovoj fazi. Imaš u PPu zašto.

Hvala za info, ali jednog dana... kad izađeš iz te faze... Ja strpljivo čekam...
A ko čeka-dočeka... Nema ništa bez arheologije i iskopina...

Ovih 12 godina se teško može proučiti za nehomogenost, osim ako se ne porede podaci sa nekom bliskom stanicom. Recimo, Beograd...

Da, da. Poredio sam sa Beogradom, zato i nisam baš preterano zadovoljan, naročito što se tiče zimskih meseci, tako da...
Kako si rekao, našao sam podatke i za ostale vojvođanske stanice, ali nisam stigao da ih prepišem.

[ptprince]

Ma polako, biće i toga.
Zimski meseci mogu da se ne slože iz više razloga, uglavnom vezanih za sam lokalitet stanice. Koliko mi se čini, tad je stanica bila na Petrovaradinu, kao i do 1992. godine. Biće zanimljivo videti šta se ne slaže, konkretno. To bi zahtevalo malo dublju analizu. Nije sve u temperaturi, ima nečeg i u ostalim klimatskim elementima.

[Amaterko]

 
Po meni, ta neslaganja su ipak većeg obima da bismo mogli reći da je lokalitet stanice u pitanju. Nerealno su visoke Tmin, Tmax su sasvim OK. Ispada da te visoke Tmin podižu temperaturu zimskih (a i ostalih) meseca.

Ne mogu da se setim da li su ovi podaci (1875-1886) sa Petrovaradina.
Ko će se sada i ovim baviti, kad imamo preča posla...

[ptprince]

Ah, tako? Tmin su problem? Jasno je, to je zbog mikrolokacije, najverovatnije. a minimalna temperatura ti je čudo, koliko se kroz to odražava moć hlađenja nekog lokaliteta. Zagrevanje je ujednačeno, pa je logično što su Tmax ravnije. To izuzima grešku u merenjima i neuporedivost nizova.
Petrovaradin? Pa naravno! Tada nije bilo Rimskih Šančeva, a stvarno nemam ideju gde bi Austro-Ugari mogli da smeste meteo stanicu, osim na Pezosu (ha, jesam li prihvatio terminologiju?)

[Amaterko]

 
Ne znam za lokaciju, vrlo je moguće da je Petrovaradin, ali vidiš da je bilo kasnijih merenja na raznim gradskim lokacijama. Novosađani će to bolje znati.

Ah, tako? Tmin su problem? Jasno je, to je zbog mikrolokacije, najverovatnije. A minimalna temperatura ti je čudo, koliko se kroz to odražava moć hlađenja nekog lokaliteta. Zagrevanje je ujednačeno, pa je logično što su Tmax ravnije. To izuzima grešku u merenjima i neuporedivost nizova.

Da, Tmin su problem. Ako ti kažeš da je mikrolokacija u pitanju, onda je to-to.
Odlično, enigma će onda moći da se odgonetne, a to znači da će ovi podaci ipak moći da se iskoriste.

[ptprince]

Ne znam za lokaciju, vrlo je moguće da je Petrovaradin, ali vidiš da je bilo kasnijih merenja na raznim gradskim lokacijama. Novosađani će to bolje znati.

I ne samo oni...

Da, Tmin su problem. Ako ti kažeš da je mikrolokacija u pitanju, onda je to-to.
Odlično, enigma će onda moći da se odgonetne, a to znači da će ovi podaci ipak moći da se iskoriste.

Naravno. Uvek je bolji savesni rad, pa makar i amaterski, nego loš profesionalni. Nije bitno ko si, već kako radiš to što radiš. Zato i imam poverenja u tebe.
Naravno, neko unapređivanje znanja je uvek dobro primeniti (an general...)

[Amaterko]

Nije bitno ko si, već kako radiš to što radiš. Zato i imam poverenja u tebe.

Pa prinuđen si da mi veruješ, hteo-ne hteo, nemaš kud... Ono što se radi iz ljubavi-najbolje se odradi, tu greške ne može biti. Nisam ni ja svemoguć, radim onoliko koliko mi mogućnosti dozvoljavaju. Uradio bih i više da sam imao još uvida u neke stvari, to jest u rezultate (ne)rada drugih ljudi. Mentalno i fizički nisam u stanju više da radim od ovoga, a ipak sam uspeo da ispravim i dosta tuđih grešaka i propusta (ili da bar skrenem pažnju na njih)...

Uvek je bolji savesni rad, pa makar i amaterski, nego loš profesionalni.

Da nije bilo amatera, danas ne bi bilo nauke... A bogami, mnoooogi amateri rade posao bolje i od solidnih profesionalaca, ima takvih pojava u svim strukama i naukama...

[Amaterko]

Na CROMETEO forumu je jedan kolega otvorio temu sa podacima sa stanice Karajukića Bunari (Pešter). Tu se nalaze grafici i razne zanimljivosti za period 1990-2007.

http://crometeo.net/phpbb/viewtopic.php?f=3&t=5524

Činjenica je da Pešter ne spada u šire područje Balkana s obzirom na to da pripada našoj zemlji, ali nisam mogao naći prikladnije mesto za ovo obaveštenje...

[ptprince]

Malo sam dopisao nešto o tome, pa ko voli, nek' izvoli.

[Amaterko]

 
E jesi lud, nisi mogao da izdržiš.
Izvini što sam ti nabacio vanredni posao...

[ptprince]

Ma sram te bilo
Šalim se, naravno... Dodatni posao je nešto što bih morao da radim, recimo neke srednjake ili neku analizu, a da pišem sećanja, pa to je samo kuckanje po tastaturi iz zadovoljstva. Kuliraj.

[jocozr]

Samo napred!Kad naučim teoriju,i krenem sa praksom,eto i neke moje analize i grafika klime Banata.