Ja ću samo još sada, ali pažljivo, tako da mi se ne može zameriti za eventualni off topic
Prvo ptprincu: ljudi jesu sastavni deo atmosfere. I elektrostatika zaista snažno utiče na naše ponašanje iz dana u dan, naime svi takvi meteorološki faktori. Rekao si da hoćeš iz tog razloga da proučavaš elektrostatiku atmosfere. Ovo je super. I sam sam se zanosio istim idejama. Problem je što bi bio potreban manji tim ljudi za tako nešto: elektroničari, medicinari, meteorolozi itd. jer mi, ako i merimo promene u atmosferi kroz vreme, naš deo posla bi bio odrađen, ali ne bismo imali dovoljno podataka o radu mozga u tim istim trenucima recimo. Ja trenutno (pošto mi brat radi na institutu u Sremskoj Kamenici kao lekar), pokušavam doći do EEG aparata.. preko veze. Jer ovo bi već bilo opsežnije ispitivanje. Niko to do sada nije radio, naročito ne zvanično. A bilo bi ne jako, već extremno interesantno!
Mislim da je tu problem. Meteorolozi su nezaobilazan deo takvog tima, ali teško je u našoj zemlji pokrenuti tako nešto. Možda i nije, pošto bismo uz donacije (kao što je prepustiti nam EEG aparat neko poslepodne, jer se taj uređaj svakako koristi jednom mesečno), mogli sami izvesti najveći broj nalaza, bez da nekome oduzimamo vreme.
Ideja jeste, da se naparavi ozbiljan projekat, pa da se on predloži našoj naučnoj organizaciji. Obzirom da poznajem i lično najveći deo te oranizacije, mislim da oni ne bi na to pristali, sem dok im se sve ne servira kao već gotovo na tacni. Ali, vredelo bi probati. Bio bi to veliki korak ka razumevanju interakcija prirode sa ljudskom psihom.
Za Zarazu: Kosmički talasi su moćniji nego što možeš i pretpostaviti, naročito za nas. Polivaju nas bilioni različitih frekvencija, koje su jako tesko usklađene i njima možeš zahvaliti za svoje postojanje u formi u kakvoj jeste. Astrologija je prosto kvazi nauka, koja je izrasla iz nečijeg ispravnog razmišljanja, da kosmički objekti zrače i utiču na našu psihu. Ovo je lepo rečeno, ali je sve ostalo iskrivljeno (kao što je to i regularnost sutrašnjeg dana po astrološkim znacima itd).
Dakle teško je reći da jedan deo prirode (kao što je onaj bliže nama), može ostaviti jači uticaj na nas, nego Merkur. Astrologija je dakle ispravna samo u tvrdnji da postoji jaka veza između nas i planeta (kosmosa uopšte). Sve ostalo je nastalo kasnije, kada je neko iz ruku nauke preuzeo tu ideju. Jer ne može dati predikcije u budućnost.
A lekar, krevet i ostalo što si naveo, takođe su pod uticajem prvo ovih sila, pa tek onda interaguju sa tobom koji ih primećuješ. Otud, naš svet je predivno konstruisan kao jako zavistan od rasporeda zračećih elemenata koji nas okružuju. Ako se to sasvim malo promeni, ko zna kako se može završiti po nas.
Za Joe-a: Čitav svemirski prostor je vibratoran. Zajedno sa nama u njemu. Nikako, ali nikako, ne može se odvojiti naše postojanje, spavanje, sanjanje, buđenje jutrom, doručak, kafa, posao itd, a da sve to nije povezano sa ostatkom univerzuma. Fen nastaje uticajem zračenja, a njegov efekat menja neka druga. Jer zračenje nikada ne ide samo. Uvek ima kao posledicu nešto drugo, ili je prudukt nečeg prethodnog. Svoje ponašanje, sled događaja, čak i misli koje smatraš originalnim, kada nastaju, osećaš kao da dolaze sa nekog drugog mesta. Naučnici često umetnički opisuju to kao "izvor sa kojeg se dolazi do saznanja". On je nedefinisan u nauci, ali je jednostavno, rečima obeležen osećaj, o sumnjivom poreklu naših umnih aktivnosti.
Naša osećanja jesu povezana. Koliko ti se puta samo desilo da osetiš nešto što neko drugi misli ili oseća. Samo je pitanje koliko si vodio računa o tome. Dešava se svakodnevno. Ili da sretneš nekoga na koga si neposredno mislio, ili da te ta osoba pozove telefonom. Ova vrsta biokomunikacija funkcioniše na istom principu, tj koristi isto zračenje koje nas okružuje, samo ga fokusira u svom pravcu. Nauka jedino nema odgovora, koji su talasi u pitanju. Nekada je odgovor trebalo da objasni eter, ali je odbačen. Međutim, dobra je ideja i još uvek nije dokazano njegovo neprisustvo.
Da bi se govorilo o Bogu kao još jednom u sledu vibracija koje osećamo (njime obično podrazmevamo svo oscilovanje o kojem pričam), ne može se reći da ne postoji, ali isto tako, teško je ne pokazati sumnju u neke tvrdnje.
Dakle, od Boga, ili od majmuna, sledilo bi pitanje? Početak odgovora na sva naša pitanja uopšte ne počinje ovde, niti o ovim temama, već o jednoj oblasti, koja svirepo podilazi sve ostale, jer je na njoj zasnovana: zakone početnih uslova. Ne treba mi govoriti ovde kako ovo nema veze sa psihom ili ponašanjem ljudi, sa meteorlogijom ili fizikom.... jer IMA i to direktno. Ali, da bismo nešto mogli tvrditi, potrebno je sagledati istu stvar iz više uglova, najbolje svojih sopstvenih.
Hipoteza koju sam iznosio na predavanjima i na koju nsiam dobio odgovor od bilo koga do danas je sledeća: nauka se zasniva na moćnoj, ali obično neformulisanoj pretpostavci da postoji veza između realnog sveta i sveta teoretskih modela. Za napredak u nauci je presudno verovanje da u stvarnosti postoje izvesne pravilnosti koje je moguće otkriti procesom racionalnog istraživanja. Iako su, očito, mnogi teoretski modeli sveta samo privremeni, i imaju mane, oni oslikavaju neke aspekte realnosti. Iako su naučne teorije samo pronalasci ljudske misli, ipak se pretpostavlja da sadrže bar neke elemente "spoljnjeg sveta". Da li?
Pretpostavka da spoljašnji svet ima sistematske osobine koje mogu biti spoznate i uključene u jedan koherentan pogled na svet, dolazi pre iz religije nego iz nauke. I u jevrejskoj i u muslimanskoj iu hrišćanskoj tradiciji, postoji racionalno božanstvo koje je stvorilo svet ali je ostalo odvojeno od njega. Ovakvo verovanje bilo je prisutno i u radovima Isaka Njutna i njegovih savremenika u 17. veku, u vreme kada se rađala moderna nauka. Ova teistička dimenzija u nauci je odavno izbledela, ali se gotovo nije promenila pretpostavka da postoji prirodan poredak u fizičkom svetu.
Ove pravilnosti su najuočljivije u oblasti fundamentalne fizike. Fizičkim zakonima se formulišu najopštije sistematske osobine prirode. Opšti fizički zakoni, kao što je na primer, zakon gravitacije (da je privlačna sila između dva tela srazmerna proizvodu njihovih masa, a obrnuto srazmerna kvadratu njihovog međusobnog rastojanja), smatraju se univerzalnim, apsolutnim i večnim. Na taj način, oni dobijaju izvesne atribute koji su ranije bili vezani samo za Boga. Ovi zakoni su formulisani u obliku relativno jednostavnih matematičkih iskaza ili jednačina. Time se stiče utisak da, na nivou fundamentalne fizike, sveukupnu kompleksnost prirodnog sveta podupire tek nekoliko elegantno-jednostavnih matematičkih principa.
Bez svega ovoga, bez poznavanja POČETKA, teško je govoriti i o kosmičkim talasima i o Bogu i o Prirodi. Dakle, prve stvari prvo.
Veoma je zbunjujuće pitanje "gde" su lokalizovani ovi zakoni. Iskazi kojim se oni formulišu su matematički, tako da se pitanje o lokalizaciji fizičkih zakona svodi na pitanje o tome gde se nalazi oblast matematike? Platon je verovao da matematički iskazi, kao što je, na primer, "postoji neograničeno mnogo celih brojeva", predstavljaju večne, transcedentne istine. Celi brojevi (ili njihove osobine), ne postoje nigde u prostoru i vremenu, a ipak se sa sigurnošću može reći da u nekom smislu zaista postoje. Mnogi moderni matematičari dele (ponekad tajno), ovo Platonovo shvatanje matematike. S druge strane, neki tvrde da matematike ne postoji sama po sebi. Oni kažu, da matematičari ne otkrivaju matematiku, već je izmišljaju. U ovom slučaju, filozofski status matematičkog iskaza, kao što je onaj o celim brojevima, postaje sličan statusu iskaza "Romeo voli Juliju" što je tačno, ali samo snagom ideje Viljema Šekspira.
Nadugačko, pokušavam reći, da je broj kombinacija jako veliki, te da bez poznavanja svih njih, teško možemo polemisati bilo šta drugo.
Moje skromno znanje iz ove oblasti, govori da je tako.
Coja: Teologija je objašnjavala da sevanje dolazi od udaraca bičem Bogova... Bog je napravio zemlju, more i kopno, dan i noć oblake itd. Zatim se javila nauka i izbila Bogu njegove prerogative iz ruke: danas znamo da dan i noć nastaju okretanjem zemlje oko svoje ose i oko sunca. Zemlja je nastala tektonskim pomeranjem tla i erozijom. Munje su električni napon između oblaka i zemlje, snage 50.000 kulona. Postavilo se pitanje: Bože, gde si?
Pojavom antimeterije, ono što se malo zna, jeste izazvalo jako veliko interesovanje katoličke crkve za sve to, čak su prinošene i donacije, ovakvom radu nuklearnih akceleratora, jer je Papa smatrao (vođen svojim savetnicima), da se iza antimaterije možda krije Antihrist??
Ja nisam protiv nauke, ali nauka i teologija imaju iste korene: obe tragaju za istinom. I dok god je tako, obe su ispravne. Međutim, najveći krivac današnjeg psihotičnog ponašanja sveta je upravo tehnologija. Možda ćete naći ovo čudnim od mene, jer mene, bar tako izgleda, to interesuje. Ovde se vraćam na prethodno spomenuto o poreklu iskaza, a to je da treba stvari sagledati iz više uglova. Iako nikada neću biti proti nauke, ja znam koliko je ona ljudskoj rasi nanela zla u prethodnim decenijama (Tesla je najveće zo koje je hodilo ovom planetom, a da to nije ni znao). Pitanje koje ja postavljam je sledeće: jesmo li srećniji... kao ljudska rasa? Da li je svet fundamentalno gledano bolje mesto, zbog nauke i tehnologije?? Mi odlazimo na besciljne poslove, uzimamo isto tako bezvredne i ograničene odmore, kupujemo iz kuće, surfujemo internetom, ali se u isto vreme osećamo odsečeniji i usamljeniji nego bilo kada u ljudskoj istorjiji. Zbog smisla. Šta je smisao? Postajemo društvo koje kao da gubi iz vida svoj cilj u kretanju.
Kupujemo stvari kojih kod kuće već imamo pet, kako bi ispunile naše praznine. Ovu psihologiju je tako lako videti na svakom koraku (mobilni telefoni su primer).
Dakle, naukom, jeste religija izgubila mnogo. Čak se gubi iz vida njen pravi smisao.
Govoriš o nauci i umetnosti. Prava je retkost slušati o tome, jer ovo su dve oblasti koje su načinile svet kakav znamo. Nemoguće je dragi prijatelju, mešati nauku i veru. Jer obe su istog korena, samo drugačije definisane za nas. Jednoga dana, kada se tehnološki popnemo jako visoko na brdo saznanja i pogledamo na drugu stranu, kada se popnemo na sam vrhunac nauke, videćemo da religija tamo sedi već jako dugo vremena.
Umesto svog mišljenja, mi moramo dati šansu bezbrojnim mogućnostima. Napraviti paralele između stvari koje naizgled deluju nepovezano. Primer su i tekstovi kojima sam pokušao ukazati na to, koliko je meteorologija široka nauka. I zaista jeste. A i da je poveza sa svim drugim, kao što je i obrnuto.
Vidiš, zdrav čovek, nije onaj koji nema bolest. Već onaj koji ima opšte materijalno, fizičko, duhovno blagostanje. Tako se definiše zdravlje u nauci. Čim jedna od tih stavki zakaže, čovek nije zdrav, iako izgleda fino na prvi pogled. Različiti su vidovi bolesti.
Isto tako, ne može se u nauci tvrditi nešto, bez da se uzmu u obzir sve realnosti. A ovo je jako teško. Zato, kada te neko ne razume, prvo pokušaj prosuditi koliko ta osoba ima sposobnosti da te razume, ili koliko ima znanja.
Suštinski, svi ste u pravu. Ja samo pokušavam "kratko" objasniti zašto i kako, koliko mogu, jer se ne razumem toliko u sve to (verovatno zato pišem ovoliko
)
Još bih samo želeo ispričati jednu pričicu, koja govori o svemu ovome o čemu sada polemišemo, od samih početaka. Pre 30 miliona godina, čovek je bio podeljen u dva tabora: ljudi koji su živeli na severu, u predelima hladnoće, tame i snega, bili su fizički jaki, morali su loviti mamute i slične velike životinje kako bi preživeli. Nisu bili naročito inteligentni. Preživljavali su isključivo zbog nagona koji su odnosili prevagu.
Ukoliko bi jedan član njihovog plemena umro, oni bi ga ostavljali u položaju u kojem je umro. Ne bi ga sahranjivali, niti ritualizovali na bilo koji način. Oni su ga oplakivali i nastavljali dalje svoj život.
Sa druge strane, postojali su ljudi koji su živeli na južnoj hemisferi (današnja Afrika). Oni su bili suvi, visoki, prilagođeni uslovima visokih temperatura. Morali su prelaziti kilometre u potrazi za hranom. Veoma često i desetine kilometara, pa bi toliko pešačenja sigurno umorilo žeđu. Međutim, počinje se u ljudskoj civilizaciji javljati u tim trenucima nešto što danas poznajemo jako dobro, a što je pomoglo našem opstanku.
Oni su uzimali ogromna nojeva jaja i praznili ih. Punili su ih vodom i nosili u torbama, na svom putu ka lovištu. Na određenim mestima, zakopavali bi te čuturice s vodom i obeležavali mesto, kako bi znali da ih pronađu pri povratku.
A-HA!!
Javilo se nešto što je promenilo čovečanstvo zauvek!... nešto što od tog trenutka podiže ovu civilizaciju na neverovatan prag više... MAŠTA!
Ona je zaslužna za ono što smo danas. Ukoliko bismo se vratili u to vreme i uzeli jedno dete, doneli ga ovde i odgajali sa svojom decom, ono bi bilo intelektualno potpuno isto kao deca koju vidimo svakodnevno. Od tog vremena, toliko miliona godina unazad do danas, nismo se promenili ni jedan jedini procenat. Samo smo uključili prijemni aparat, koji je kod nekih šireg, kod nekih užeg opsega... te apliciramo ono što on prima i prihvatamo kao slobodnu volju.
A Bog... Bog je 213...
Naravno, ja slabo znam o tim stvarima, tako da... ne kažem da sam u pravu. Kako god. Izvinjama se svima na pogrešnim temama, kao i na dužini pisanja... nemojte me ljudi pobuđivati toliko hahaha....
Laka noć svima!
Tema: Vreme, priroda i ponašanje ljudi (Pročitano 5321 puta)