Korisničko ime: Lozinka:

Dobrodošli na SerbianMeteo Forum


Prisutni ste kao gost. Da biste imali pristup kompletnom sadržaju foruma, diskusijama, koristili pogodnosti slanja privatnih poruke itd, potrebno je da se registrujete KLIKOM OVDE. Posle procesa registracije, putem e-maila koji ste uneli, dobićete link za aktivaciju naloga. Neophodno je uneti validan e-mail. U suprotnom nećemo biti u mogućnosti da vam pošaljemo aktivacioni link.
Ukoliko imate problem u vezi sa registrovanjem ili neki drugi tehnički problem, kontaktirajte nas na office[at]serbianmeteo.com

Autor Tema: Pitanja  (Pročitano 9560 puta)

Van mreže igorkonkolj

  • **
  • Poruke: 885
  • Lokacija: futog
Odg: Pitanja
« Odgovor #20 poslato: 14. Septembar 2014. u 18:39 »
Što se tiče grmljavine u zimskom periodu , kako da ne , moguće je i dešavalo se ali veoma retko naravno. Razlozi su očigledni jer za razvoj cumulonimbus oblaka koji daje pljuskove i grmljavinu mora postojati određena toplota u atmosferi i vlažnost vazduha uz to da je ta ista atmosfera nestabilna. Kako je zimi u većini slučajeva veoma hladno , do formiranja takvih oblaka retko kada dolazi. Primer kada se to desilo jeste 31. decembar 2009 godine kada smo imali pljuskove sa grmljavinom u većini zemlje , eto za Novu godinu.  ;) Temperatura tog dana je u Beogradu iznosila čitavih 17.2 °C ! Za grmljavinu u toku snežnih padavina ti ne mogu ništa reći jer u životu tako nešto nisam doživeo , a nisam ni siguran je li to moguće.
    evo da kazem da sam bio svedok, a verujem ne jedini, da seva i grmi, u sred zime i to jos uz vejavicu,i to u vise zima ranijih godina, a kada sevne i sneg pada na vec belu podlogu sjaj od munje je obicno crvenkaste boje.

Van mreže Miki

  • **
  • Poruke: 1.811
  • Starost: 21
  • Lokacija: Beograd - Bele vode (Žarkovo)
Odg: Pitanja
« Odgovor #21 poslato: 14. Septembar 2014. u 19:12 »
Hmm to mora da je bio baš fascinantan prizor  :o , nego nešto me i dalje interesuje kako dolazi to električnog pražnjenja uz snežne padavine? "Surfujući" po internetu , došao sam do nekakvog teksta na wikipedia sajtu. Tu se navodi da može postojati 3 situacije kada može biti snežnih padavina uz električno pražnjenje :
  • Primer kada topla ili hladna vazdušna masa prelazi preko nekog predela , uslovljavajući formaciju cumulonimbus oblaka koji bi premeštajući se preko hladnijih predela davao sneg umesto običnih padavina u vidu kiše.
  • Drugi primer jeste neka vrsta posebne sinoptičke situacije , možda u vidu fronta okluzije.



  • I treći , kako su oni nazvali "efekat jezera" , kada bi hladnija vazdušna masa prešla preko toplije vode (more , okean , jezero) , uslovljavajući pojavu munje i posle snega.
Probao sam nekako da ovo pojasnim i prevedem , valjda je razumljivo.

Van mreže Stefano

  • Administrator
  • ******
  • Poruke: 6.043
  • Starost: 33
  • Lokacija: Novi Beograd
Odg: Pitanja
« Odgovor #22 poslato: 14. Septembar 2014. u 19:22 »
Da li je moguce da grmi i seva u toku zime.Citao sam da je moguce i na engleskom se to zove "Thundersnow".Hteo sam pitati ove malo starije na forumu da li ste nekad doziveli da se u Srbiji desilo tako nesto kao grmljavina zimi?Citao sam da se u Americi to desi 1 u 20-30 god.Ja to nikad nisam doziveo posto imam 15 god ali pitam vas posto mrzim grmljavinu :(
Što si bliže moru češća je pojava, recimo u nekim krajevima ex yu grmljavina sa snegom se dešava skoro svake zime (Mostar, Njeguši).

<a href="http://www.youtube.com/watch?v=mFiWnkkfacY" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=mFiWnkkfacY</a>

<a href="http://www.youtube.com/watch?v=_ObqhGleU08" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=_ObqhGleU08</a>

Van mreže Јоца

  • **
  • Poruke: 1.727
  • Starost: 21
  • Lokacija: Београд - Церак
Odg: Pitanja
« Odgovor #23 poslato: 14. Septembar 2014. u 20:34 »
Мислио сам и ја да се укључим у дискусију и поставим пар снимака где грми и пада снег (пошто сам ја знао да је то могуће). Ето, добио си одговор од Микиа и Стефано. Као што каже Стефано, што си ближе мору то су веће шансе за грмљавину у зимским месецима. Пуно пута сам читао и на овом форуму, како рецимо пада снег и грми на Жабљаку. Јер као што је и Мики рекао, за стварање cumulonimbusa, потребно је доста енергије и влаге, а самим тим и топлоте, а као што и сам знаш, на приморју и самом мору је доста топлије зими него у континенталном делу, па се ту и стварају ти облаци. Понекад се деси и да неки јачи облак зађе мало дубље у копно, рецимо до севера ЦГ, па и до крајњег југозапада Србије, и ако на југозападу Србије тада фактички нема "услова" за стварање таквих облака, а имамо снег уз грмљавину. Ја још увек нисам доживео да грми и пада снег, а то ми је највећа жеља.

Van mreže Stefano

  • Administrator
  • ******
  • Poruke: 6.043
  • Starost: 33
  • Lokacija: Novi Beograd
Odg: Pitanja
« Odgovor #24 poslato: 15. Septembar 2014. u 00:39 »
Ја још увек нисам доживео да грми и пада снег, а то ми је највећа жеља.
U BG-u je poslednji put bilo 27.1.1995.

Van mreže Јоца

  • **
  • Poruke: 1.727
  • Starost: 21
  • Lokacija: Београд - Церак
Odg: Pitanja
« Odgovor #25 poslato: 15. Septembar 2014. u 01:48 »
 Ето, нисам чак био ни рођен тада. Ваљда ће ми нека зима пружити то задовољство да доживим то у Бг-у, а највише бих волео да то буде ова зима :D. И само да коригујем свој претходни пост, где сам написао да је Крле добио одговор од Микиа и Стефано-а, добио је и од Боце-а, да не буде да сам га запоставио :D, нисам видео његов пост, јер нисам читао од почетка одговоре.
« Poslednja izmena: 15. Septembar 2014. u 01:58 Јоца »

Van mreže KrLe

  • *
  • Poruke: 94
  • Lokacija: Beograd - Rakovica (juzni Beograd)
Odg: Pitanja
« Odgovor #26 poslato: 15. Septembar 2014. u 16:19 »
Drugari,hvala na odgovorima :)


U BG-u je poslednji put bilo 27.1.1995.


Veoma mi je drago da je retko , ali sigurno izgleda mocno  :D


Ето, нисам чак био ни рођен тада. Ваљда ће ми нека зима пружити то задовољство да доживим то у Бг-у, а највише бих волео да то буде ова зима :D.

Ne daj Boze  :oboze:  :D

Van mreže Јоца

  • **
  • Poruke: 1.727
  • Starost: 21
  • Lokacija: Београд - Церак
Odg: Pitanja
« Odgovor #27 poslato: 15. Septembar 2014. u 16:43 »
 ^^ Хаха, ти баш не волиш грмљавину, ја волим :D. Има нас разних на овом форуму, зато смо сви овде да делимо мишљења и утиске!  :)

Van mreže KrLe

  • *
  • Poruke: 94
  • Lokacija: Beograd - Rakovica (juzni Beograd)
Odg: Pitanja
« Odgovor #28 poslato: 15. Septembar 2014. u 16:48 »
^^ Хаха, ти баш не волиш грмљавину, ја волим :D. Има нас разних на овом форуму, зато смо сви овде да делимо мишљења и утиске!  :)

Nisam je voleo nikad , ali kad se ovo desilo : http://www.serbianmeteo.com/forum/index.php?topic=3386.400 ne da je ne volim nego je mrzim  :D . Znaci pucalo je ko da je bilo bombardovanje :O
Volim sneg i sunce  :sunce  :sun  :D

Van mreže pcigre

  • Poruke: 2
Odg: Pitanja
« Odgovor #29 poslato: 18. Novembar 2014. u 13:50 »
Može li me neko uputiti gde da potražim kratkoročne prognoze za Nišavski okrug? Konkretno bitno mi je da ako je moguće nađem podatke o mogućim padavinama, previše puta pokisoh na bicikli  :sunce

Van mreže Miki

  • **
  • Poruke: 1.811
  • Starost: 21
  • Lokacija: Beograd - Bele vode (Žarkovo)
Odg: Pitanja
« Odgovor #30 poslato: 18. April 2015. u 23:55 »
Može li neko da mi pojasni zašto ponekad numerički modeli (visoke i niske rezolucije) za prognozu vremena greše prilikom prognoziranja konvektivnih razvoja? Uzeću za primer situaciju koja se desila baš juče kada su modeli (GFS , WRF i drugi), dan pre prognozirane vremenske prilike, prognozirali konvektivne razvoje na području centralne Srbije a koji se na kraju nisu ostvarili. Naime modeli su prognozirali nestabilnu atmosferu sa potencijalno konvektivnom energijom (CAPE indeksom) i do ~800 J/kg i Li indeksom do -1 . Uz ovakve parametre modeli su logično prognozirali padavine iz konvektivne oblačnosti ali do istih nije došlo zbog premeštanja slojaste oblačnosti  koja nije omogućila da dođe do razvoja. Zašto su numerički modeli prognozirali konvektivne padavine ako do istih nije moglo da dođe zbog premeštanja slojaste oblačnosti? I da uzmemo za pretpostavku da su modeli prognozirali slojastu oblačnost , zašto su onda prognozirani konvektivni razvoji pa čak i šanse za moguć grad? Shvatam da ni današnji numerički modeli, ma koliko je primena tehnologije i računara u meteorologiji uznapredovala, nekad greše i to je normalno. Možda je pomalo glupo pitanje ali me eto interesuje.  :)

Slojasta oblačnost koja je onemogućila razvoj kumulonimbusa:



CAPE indeks:
 


Mogućnost za pojavu grada:


Van mreže Milosh

  • Moderator
  • *****
  • Poruke: 16.553
  • Starost: 27
  • Lokacija: Beograd - Miljakovac
Odg: Pitanja
« Odgovor #31 poslato: 21. April 2015. u 11:25 »
Da bi uopšte nastao jedan konvektivni oblak, mora mnogo stvari da se poklopi.
Prije svega, da se stvore termički uslovi za vertikalna uzlazna kretanja. Ti si naveo za primjer slojastu oblačnost, dobar primjer. Modeli mogu da predvide postojanje slojaste oblačnosti sa velikom tačnošću, ali ne mogu baš najbolje da predvide koliko će slojasta oblačnost zapravo uticati na temperaturu vazduha u prizemlju. Dovoljno je da umjesto npr. 26°C koliko vide modeli, bude 23°C u prizemlju, i atmosfera više nije nestabilna nego stabilna. Postoji još faktora koji mogu da naruše termičku nestabilnost atmosfere, a da ih modeli ne predvide. To su npr. razne vrste temperaturnih inverzija, kako u prizemlju, tako i na visini. Najčešći uzrok tome su različita strujanja na različitim visinama, ali opet može biti i slojasta oblačnost ili prolazak hladnog fronta uzrok.
Dakle, CAPE i LI indeks kao dva najvažnija parametra nestabilnosti se računaju na osnovu vertikalnog profila temperature i dovoljno je da iz nekog razloga modeli malo promaše temperaturu na nekom nivou i ode sve naopako.

Drugi bitan faktor za nestabilnosti je vlaga u atmosferi. Džaba da postoje dobri temperaturni uslovi, ako nema dovoljno vlage u atmosferi. Što je više vlage u prizemnom sloju, niži će biti nivo kondenzacije i nivo slobodne konvekcije i lakše će nastati konvektivni oblaci. Vlaga u prizemnom sloju je takođe problem za modele. Dovoljno je samo da neki vjetar ima veći fenski efekat i da isuši atmosferu i ništa od razvoja. Zato često konstatujemo i da je pored dobrih uslova košava spriječila razvoje.

I kad su ispunjeni svi parametri za nestabilnosti, da bi se pokrenuo konvektivni oblak, mora da postoji tzv. "okidač" za konvektivni oblak, uzlazna struja. U danima sa velikom vlagom i visokom temperaturom, dolazi do spontane konvekcije i Cb može da nastane bilo gdje. Kada je kritična vlaga, tada je najčešći "okidač" orografija, tj uzlazna kretanja uslovljena planinama. Kad već jednom nastane linijska oblačnost i kreće se u npr. jugozapadnoj struji, ona se stalno obnavlja zato što razlivanje hladnijeg vazduha ispred nje izaziva nova uzlazna kretanja (topli vazduh se podiže uz klin hladnog vazduha). Sličan je efekat i uzlaznih kretanja prilikom prelaska hladnog fronta.

Tu je i smicanje, koje pored toga što utiče na jačanje već nastalog kovektivnog oblaka, često ima efekat u stabilizaciji atmosfere. Svjedoci smo da mnogo više Cb-ova na sve strane nastaje u danima kada nemamo neko izraženo strujanje ili smicanje po visini.

I pored svega toga, i kad se ispune svi uslovi za razvoje, i kad je gotovo sigurno da će ih biti, nikad se ne može predvidjeti tačna lokacija gdje će nastati, kuda će se kretati, gdje će jačati, a gdje slabiti. I tu ponovo hiljadu faktora ima uticaj. I tako npr. neko ko je čekao pljusak sa grmljavinom u Beogradu kuka kako nije bilo ništa, iako su bili odlični parametri, a ne bude nikakva utjeha to što je npr. pljuskova sa grmljavinom bilo i 20km sjevernije i južnije.

Zbog svega navedenog, za mene lično konvektivna dešavanja i jesu najveći izazov za prognozu, jer se nikad ne mogu prognozirati sa više od 70% tačnosti.
Padavine u aprilu:    Padavine u maju:  (BG - Vračar, do 25. 5. 2017.)
52.1mm                      85.6mm


Van mreže Miki

  • **
  • Poruke: 1.811
  • Starost: 21
  • Lokacija: Beograd - Bele vode (Žarkovo)
Odg: Pitanja
« Odgovor #32 poslato: 21. April 2015. u 23:26 »
Hvala Miloše na ovako opširnom odgovoru, vidi se da se razumeš u tu materiju.  :)
Nisam ni u najmanju ruku razmišljao da zbog jedne "male" greške u proračunu temperature čitava prognoza može da zabrlja.

Van mreže Sic

  • **
  • Poruke: 1.363
  • Lokacija: Beograd
Odg: Pitanja
« Odgovor #33 poslato: 05. Novembar 2015. u 14:27 »
Da li neko zna da li se ikada desilo da u Beogradu ne pada kisa ceo novembar? Modeli su toliko isuseni dejstvom AC da do 20. sigurno nece biti nista, ne pamtim kad se u jesen ovako nesto desilo...

Van mreže Boce

  • Moderator
  • *****
  • Poruke: 10.655
  • Starost: 45
  • Lokacija: Knjaževac
  • Sunce prvo izlazi na istoku!!!
    • Meteo Knjaževac
Odg: Pitanja
« Odgovor #34 poslato: 05. Novembar 2015. u 14:52 »
U Knjaževcu četiri meseca bez padavina okotobar 1965. i 1969, novembar 1986. i jul 1988.


 

Sitemap 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18