Korisničko ime: Lozinka:

Dobrodošli na SerbianMeteo Forum


Prisutni ste kao gost. Da biste imali pristup kompletnom sadržaju foruma, diskusijama, koristili pogodnosti slanja privatnih poruke itd, potrebno je da se registrujete KLIKOM OVDE. Posle procesa registracije, putem e-maila koji ste uneli, dobićete link za aktivaciju naloga. Neophodno je uneti validan e-mail. U suprotnom nećemo biti u mogućnosti da vam pošaljemo aktivacioni link.
Ukoliko imate problem u vezi sa registrovanjem ili neki drugi tehnički problem, kontaktirajte nas na office[at]serbianmeteo.com

Autor Tema: Polarni vorteks (Polar vortex)  (Pročitano 6086 puta)

Van mreže Srđan

  • Moderator
  • **
  • Poruke: 1.590
  • Starost: 17
  • Lokacija: (Novi) Beograd
Odg: Polarni vorteks (Polar vortex)
« Odgovor #40 poslato: 14. April 2017. u 04:18 »
Mile, i od mene jedno veliko bravo za trud i posvećenost! :tu: Odlično ispraćena sezona! :)

Van mreže Mile94

  • Moderator
  • **
  • Poruke: 1.449
  • Starost: 22
  • Lokacija: Mošorin
Odg: Polarni vorteks (Polar vortex)
« Odgovor #41 poslato: 14. April 2017. u 21:35 »
Hvala Srki!  :tu:

Kao sto sam i obecao, odgovor na Bartovo pitanje, iako se ne odnosi samo na ovo nastupajuce zahladjenje vec uopsteno. Kimi je cini mi se vec jednom u "Prognozama" rekao kako je zapazio da sredinom aprila cesto dolazi do zahladjenja, pa bih probao da dam neki odgovor na to, naravno sa tacke gledista koja odgovara ovoj temi, i uzecu u obzir uticaj samog polarnog vorteksa i faktora koji su blize povezani uz ovu temu. Nesumnjivo je da postoji gomila drugih faktora koji moraju da se "poklope" da bi negde vreme bilo bas takvo kakvo jeste, ali ovde se bavimo ovom temom.  :)

Prolece je taj prelazni period, naravno, izmedju hladnijeg i toplijeg dela godine pa su najvece opasnosti po vegetaciju narocito, od nekih "zakasnelih" prodora hladnog vazduha. To je zbog toga sto u ovom periodu jos uvek imamo odredjenu kolicinu hladnog vazduha relativno blizu nama, a sam polarni vorteks je vec dosta slabiji, tacnije polarna mlazna struja najvise oslabi u ovom periodu iz prostog razloga jer mlazna struja nastaje i najjaca je tamo gde postoji najveci gradijent temperature, tj. gde je najveca razlika u temperaturi, u ovom slucaju, posto govorimo o polarnoj mlaznoj struji mislimo na razliku u temperaturama oblasti severne geografske sirine i oblasti srednje geografske sirine. U toku proleca, i u ovom sloju atmosfere u kom se nalazi polarna mlazna struja (9-12km)  dolazi do porasta temperatura nad severnim polom zbog sve vece izlozenosti suncevoj energiji, a takodje zbog slabljenja i nestanka takozvane polarne nocne struje (polar night jet), koja se nalazi na vecoj visini u odnosu na polarnu mlaznu struju (na 24-25km visine) usled slabljenja i nestanka stratosferskog polarnog vorteksa dolazi do "rasipanja" ostataka hladnog vazduha iz tog "ugasenog" stratosferskog PV-a sirom severne hemisfere, i kao sto sam vec napisao, do daljeg zagrevanja vazduha nad severnim polom, sto propagira, uglavnom do tropopauze (9-17km visine), ali dovoljno da dodatno izjednacava temperature vazduha izmedju dve oblasti (polarne oblasti koja se zagreva i oblasti srednje geografske sirine) na toj visini, te dolazi do slabljenja polarne mlazne struje sto omogucava da njeno, ionako uobicajeno meandriranje postane jos izrazenije (to meandriranje su, takozvani, Rosbijevi talasi) i omoguceno je lakse "uzdizanje" anticiklona ka severu, a samim tim i do spustanja hladnijeg vazduha duz rubova tih anticiklona. Naravno, kada to znamo jasno nam je zbog cega je u toku zime polarna mlazna struja najjaca, jer imamo najvecu razliku u temperaturi vazduha izmedju oblasti severnog pola i oblasti srednje geografske sirine.

U temi "Meteo chat" Bart je podsetio na april iz 1997. godine. Te zime (1996-1997) nije zabelezena pojava SSW, a finalno zagrevanje se desilo 29. Aprila, dakle, nakon tog zahladjenja koje smo imali i hladni talas na koji je Bart podsetio nije direktna posledica toga svakako. Ali stratosferski polarni vorteks je svakako mnogo slabiji u ovom periodu nego sto je u toku zimskih meseci, a samim tim je i mlazna struja slabija zbog smanjenja razlike u temperaturi izmedju dve oblasti zbog konstantnog zagrevanja nad severnim polom u ovom periodu godine. Jos valja da napomenem da ta razlika u temperaturi nije jedini faktor nastanka mlazne struje, ali je vrlo bitan faktor, i bez njega mlazna struja kakvu poznajemo verovatno ne bi postojala.
Pored te razlike u temperaturi, koja je u slucaju polarne mlazne struje diktirana u velikoj meri suncevom aktivnoscu nad severnim polom, na formiranje mlazne struje utice i Koriolisova sila (objasnjenje toga moze da se pronadje na forumu).

Izvinjavam se sto trenutno ne mogu da se upustim u neku detaljniju analizu finalnih zagrevanja i njegovih uticaja na vremenske prilike na severnoj polulopti kroz istoriju, ali cu i to svakako uraditi koliko budem mogao.
« Poslednja izmena: 14. April 2017. u 21:52 Mile94 »

Van mreže Pulsar_

  • Poruke: 6
Odg: Polarni vorteks (Polar vortex)
« Odgovor #42 poslato: 06. Maj 2017. u 10:33 »
Bravo!
Svaka čast za trud. Sve tako jasno, jednostavnim riječima, a detaljno-pravi mali naučni rad.
Žao mi što nisi dovršio sa finalnim udarom zagrijavanja PV stratosfere, čisto radi kontinuiteta i epizoda praćenja funkcionisanja PV. ;)
Ja bih molio samo za malo objašnjenje ove slike:


Šta tačno znače strelice EPV,? Je li dijagnosticiraju kretanje vjetrova u odnosu sjeverni pol, kroz slojeve atmosfere?
Kakav smjer bi trebali biti strelice pa da bi imali hladne epizode do naših geografskih širina?



Van mreže Mile94

  • Moderator
  • **
  • Poruke: 1.449
  • Starost: 22
  • Lokacija: Mošorin
Odg: Polarni vorteks (Polar vortex)
« Odgovor #43 poslato: 06. Maj 2017. u 12:42 »
Hvala Pulsar, u sustini mi je i bio cilj da sto je vise moguce izbegavam neke strucne termine i da zalazim u nesto sto bi zahtevalo jos mnogo objasnjavanja, a za tako nesto niti sam spreman niti imam dovoljno znanja da bih to odradio u potpunosti i kako treba. Ali bice prilike i za to, u nekim od narednih zima. Naravno, bilo bi korisno kada bi se jos neko ukljucivao u ovu temu, jer sve ovo jos uvek i nije u potpunosti istrazeno, i ima jos puno prostora za napredak na ovom polju.

Sto se tice finalnog zagrevanja pisao sam kad i zbog cega dolazi do njega, mozda u tim danima kad je doslo do FW nisam toliko posvetio paznju tome, ali mislim da sam sustinu izneo i da sam zavrsio ovu zimsku sezonu na pristojan nacin. :D

E sad, EPV, ili Eliassen-Palm vektor, je jedna od stvari koja zahteva malo vise vremena i malo vise znanja kako bi smo razumeli u potpunosti i kako bismo mogli to znanje da koristimo. Ja iskreno, mislim da nisam spreman da ulazim u neku diskusiju o tome kako promene EPV-a uticu na promene zonalnih struja, ali neka opsta definicija toga bi glasila nekako ovako:

U principu EPV predstavlja zonalni prosek vise vektora (velicine u prirodi koje imaju intenzitet pravac i smer) na odredjenoj geografskoj sirini, u ovom slucaju radi se o 60-om stepenu severne geografske sirine na visini od 10hPa. Sto znaci da se uzimaju vrednosti raznih velicina za sve tacke te geografske sirine i izracunava se prosek da bismo dobili jednu glavnu (srednju) vrednost.

Sto se tice strelica na ovom prikazu one oznacavaju smer transporta energije kroz atmosferu. Sa strane vidis dve ose, horizontalna osa predstavlja geografsku sirinu, a vertikalna osa visinu u stratosferi. Dakle, ako je strelica usmerena ka gore to znaci da imamo kretanje odredjenih vektora (velicina) ka visim slojevima stratosfere, i obrnuto. Ukoliko imamo strelicu usmerenu na levu stranu to znaci da imamo kretanje odredjene velicine ka ekvatoru i obrnuto.

Sto se tice velicina koje se koriste za izracunavanje zonalnog proseka, ne mogu davati nikakva matematicka objasnjenja jer tome nisam dorastao trenutno, ali mislim da za pocetak ni ne moramo da znamo kako se one izracunavaju, iako bi svakako bilo korisno. :)

Ali uprosteno, za izracunavanje zonalnog proseka se koriste velicine koje se odnose na momentum prenosa toplotne energije ka ili od severnog pola, izazvane uglavnom atmosferskim talasima. A da bismo to lakse shvatili, za primer, zamislicemo polje vazdusnog pritiska koje je postavljeno tako da imamo veci gradijent pritiska ka severu. U tom slucaju i momentum prenosa toplotne energije ka severnom polu ce biti veci.
Zatim imamo meridionalni tok toplote (trudim se da izbegavam strane reci :) ),  sto bi znacilo da ako imamo prenos toplotne energije putem vetrova ka severnom polu u tom slucaju, logicno, imamo pozitivan prenos toplote ka severnom polu.
Jos jedna velicina koja se uzima prilikom racunanja zonalnog proseka predstavlja i promenu temperature sa povecanjem visine. To je jos jedan od bitnih faktora ukoliko znamo da u stratosferi temperatura raste sa povecanjem visine, suprotno od onoga sto imamo u troposferi.

Dakle, da ponovim, prilikom izracunavanja zonalnog proseka uzimaju se vrednosti ovih velicina na svim tackama odredjene geografske sirine, te tako dobijamo zonalni prosek za tu geografsku sirinu na odredjenoj visini, u nasem slucaju na 60-om stepenu severne geografske sirine, na visini od 10hPa.

Oko ovoga treba puno posla, kao i oko mnogo stvari sto se tice ove teme, do sada sam se trudio da to izbegavam prvenstveno da bi se sto vise ljudi zainteresovalo za ovu temu (koja je svakako malo "teza" i verovatno manje zanimljiva, kome jos treba da cita o nekim tamo Eliassen-Palm vektorima i slicno :D ), za pocetak je dovoljno i ono sto je do sada napisano u ovoj temi, a kasnije, ukoliko bude jos zainteresovanih za ovo, svi oni koji budu imali vremena i volje mogu dati svoj doprinos ovoj temi, a ja cu, naravno nastaviti sa pisanjem ovde, ali i sa daljim ucenjem o svemu ovome, pa ce biti i detaljnijih analiza i nekih drugih parametara koji su komplikovaniji i kojima za sada nisam dorastao. :D

A da bismo mi imali hladne epizode, u atmosferi mnogo toga treba da se "poklopi", tako da nam ovaj parametar, kao takav ne govori mnogo, ukoliko ga ne kombinujemo sa ostalim parametrima. A kao sto sam vec napisao, jos uvek nisam dorastao tome da uspesno povezujem sve ovo sa promenama u zonalnoj struji pa ne bih mogao da dam odgovor na to, pogotovo ako uzmemo u obzir da se sve ove velicine koje sam naveo da se koriste u racunanju zonalnog proseka mogu desavati i desavaju se istovremeno, sto dodatno otezava shvatanje uticaja svega toga na zonalnu struju, i na to kako sve ovo dalje utice na, pre svega, stratosferske procese.

Za sve one koji hoce da se upuste u neku detaljniju studiju ove teme ostavicu link od originalnog artikla napisanog od strane Arnt Eliassena i Enok Palma, po kojima je ovaj termin i dobio ime, a koji govori na ovu temu. Evo linka: http://math.nyu.edu/~pauluis/TEM/TEM/Papers_files/Ellassen%26Palm_1961.pdf
« Poslednja izmena: 06. Maj 2017. u 14:44 Mile94 »

Van mreže Kimi

  • Moderator
  • *****
  • Poruke: 11.090
  • Starost: 23
  • Lokacija: Novo Selo,Vrnjačka Banja (za vreme studiranja Beograd,Dorćol)
Odg: Polarni vorteks (Polar vortex)
« Odgovor #44 poslato: 11. Maj 2017. u 16:31 »
Ne baš u vezi samog vorteksa, ali u vezi tih dalekih severnih predela.

Evo ensebli za jedan, severniji deo Finske. Hladnoća je stvarno uporna, nikako da popusti, posebno ako znamo da je ovo 61-90 prosek:

NEVREME NIKADA NE DOLAZI SA JUGOZAPADA !(ovde ??? )

*Znaš onaj osećaj kada u jugozapadnom strujanju oblačnosti vidiš da uveče ili noću seva sa jugozapada ?? NE.......*

Van mreže Kimi

  • Moderator
  • *****
  • Poruke: 11.090
  • Starost: 23
  • Lokacija: Novo Selo,Vrnjačka Banja (za vreme studiranja Beograd,Dorćol)
Odg: Polarni vorteks (Polar vortex)
« Odgovor #45 poslato: 27. Maj 2017. u 22:25 »
Nastavljaju da rovare u podrumu  Mile :grin:
NEVREME NIKADA NE DOLAZI SA JUGOZAPADA !(ovde ??? )

*Znaš onaj osećaj kada u jugozapadnom strujanju oblačnosti vidiš da uveče ili noću seva sa jugozapada ?? NE.......*

Van mreže Mile94

  • Moderator
  • **
  • Poruke: 1.449
  • Starost: 22
  • Lokacija: Mošorin
Odg: Polarni vorteks (Polar vortex)
« Odgovor #46 poslato: 27. Maj 2017. u 22:59 »
 ^^ Hladnoca bas nece da se preda u tom delu sveta definitivno. To, doduse i nije toliko neuobicajeno, u smislu da tamo cesce dolazi do ovakvih situacija, pa i u ovo doba godine, ali svakako da temperature na 850hPa tamo ne planiraju da "izadju" iz negative jos neko vreme i da se zadrzavaju ispodprosecne temperature.  :D

Ako pogledamo sinopticku situaciju bice nam jasno i zboc cega je tako:



Dakle, ciklon u tom podrucju "nema gde", opkoljen anticiklonima, jednostavno nastavlja da rotira, da uvlaci jos hladnog vazduha te bi na taj nacin i dodatno ojacao i popunio se, a samim tim i nastavio da "upumpava" hladan vazduh nad ovaj deo Skandinavije i Rusije. Slabljenje i raspadanje ovog ciklona prema sadasnjem izlazu GFS-a se ocekuje tek negde oko 5-og juna, usled "spustanja" doline nad severni pol sto bi dovelo do "povlacenja" ovog ciklona ka severu i konacnom "obuzdavanju" ove hladne vazdusne mase na nesto uzi krug oko severnog pola, bez ovakvih "izleta" toliko hladnog vazduha nad juznije geografske sirine, sto se vidi i na ovim ensemblima koje si okacio, od tada krece porast temperature.



 

Sitemap 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18