Korisničko ime: Lozinka:

Dobrodošli na SerbianMeteo Forum


Prisutni ste kao gost. Da biste imali pristup kompletnom sadržaju foruma, diskusijama, koristili pogodnosti slanja privatnih poruke itd, potrebno je da se registrujete KLIKOM OVDE. Posle procesa registracije, putem e-maila koji ste uneli, dobićete link za aktivaciju naloga. Neophodno je uneti validan e-mail. U suprotnom nećemo biti u mogućnosti da vam pošaljemo aktivacioni link.
Ukoliko imate problem u vezi sa registrovanjem ili neki drugi tehnički problem, kontaktirajte nas na office[at]serbianmeteo.com

Autor Tema: Tumačenje prognostičkih karata  (Pročitano 7487 puta)

Van mreže Joe

  • Administrator
  • ******
  • Poruke: 10.020
  • Starost: 36
  • Lokacija: Novi Sad
Tumačenje prognostičkih karata
« poslato: 20. Decembar 2009. u 21:59 »
Često u prognozama koristimo ove karte kako bi komentarisali kakvo vreme nas očekuje. Otvaram ovu temu kako bi pokušali da objasnimo karte koje se često koriste.
Za sada ću objasniti samo jednu kartu, ali onu koju najviše i koristimo.
Na linku http://www.wetterzentrale.de/topkarten/fsavneur.html se mogu pogledati karte od više modela. Najpoznatiji, usudio bih se da kažem i najbolji su GFS i ECMWF. Nadam se da će mi neko pomoći i otvoriti temu o modelima pošto je to veoma bitno predznanje za tumačenje karata. Takođe potrebno je znati nešto o anticiklonim i ciklonima.
O ciklonima više možete pročitati ovde. http://www.serbianmeteo.com/smf/index.php/topic,45.0.html
O anticiklonima možete pročitati ovde. http://www.serbianmeteo.com/smf/index.php/topic,46.0.html

GFS 500hPa



Ovu kartu najčešće koristimo za prognozu vremena. Prvo ću objasniti šta piše na njoj. GFS model izlazi svakih 6 sati. Vreme kada je inicijalizovan znači da su tada uzeti ulazni podaci na osnovu kojih se model računa. Ulazni podaci predstvaljaju aktuelne vremenske prilike da tako kažem, temperatura, pritisak, vlaga i mnogo mnogo drugih. Gore piše: "Init : Sun,20Dec2009 12z". To znači da je model urađen sa ulaznim podacima od nedelje 20. decembra 2009 u 13h tj. 12z znači u 12h po UTC vremenu što je kod nas 13h. U gornjem desnom uglu piše za kada se odnosi ta karta, tj prognoza na toj karti, Utorak 29. decembar 2009. u 13h. Ispod toga je ispisano na Nemačkom šta ta karta pokazuje. geopotencijal i temperaturu na 500hPa i pritisak na nivou mora.
Krenuću od geopotencijala na 500hPa. On predstavlja nadmorsku visinu na kojoj je atmosferski pritisak 500hPa. To su različite boje na karti. Levo na skali možemo videti boje i brojeve. Kada na brojeve dodamo nulu na kraj dobijamo nadmosrku visinu na kojoj je pritisak 500hPa. Na krati recimo zelena boja označava da je pritisak od 500hPa na nadmorskoj visini od 5520m. Na osnovu pritiska možemo prepoznati hladne i tople vazdušne mase jer je hladan vazduh ređi, vrši manji pritisak, što znači da je na manjoj nadmosrkoj visini 500hPa.
Na ovoj karti vidimo i temperaturu na toj visini gde je 500hPa. Primetićete smeđe iprekidane linije na karti. One spajaju oblasti sa istom temperaturom. Na svakoj crti se nalayi i ispisana temperatura koju predstavlja ispred belog pravougaonika. Recimo -10 piše tu negde na severu Afrike. Sledeća crta severnije je -15, pa -20. Znači između crta od -10 i -15 je temperatura u tom intervalu na nadmorskoj visini na kojoj je 500hPa atmosferski pritisak.
Ova dva parametra kojasmo objasnili su bitna za temperaturu i predviđanje zahlađenja, odnosno otopljenja. Poslednje što ću objasniti tiče se padavina i toga da li će biti oblačno, sa padavinama, suvo vreme, sunčano itd. Bele linije su izobare koje povezuju oblasti sa istim atmosferskim pritiskom na nivou mora. Taj atkosferski pritisak je ispisan na svakoj liniji. Recimo linija koja prolazi kroz sam sever Srbije ima oznaku 1005 što znači da je tamo na nivou mora pritisak 1005mb prognoziran u vreme koje se nalazi u gornjem desnom uglu. Ovim linijama su predstavljeni i cikloni i anticikloni. Ukratko ciklon donosi loše vreme sa padavinama, a anticiklon suvo i najčešće vedro. Vidimo da su linije te predstavljaju manje više nepravilne koncetrične krugove. Ukoliko je u sredini slovo T radi se o ciklonu, a ukoliko je slovo H o anticiklonu. Vetar u ciklonu struji duž izobara suprotno od kazaljke na satu, a u anticiklonu u pravcu kazaljke na satu. Tako možemo proceniti i kako će duvati vetar u prognoziranom periodu. Što su izobare bliže jedna drugoj to je na manjem prostoru veća razlika u pritisku i duva jači vetar i takve ciklone zovemo dubljima i donose lošije vreme i obilnije padavine najčešće.

Eto nadam se da sam pojasnio malo ovu mapu. Ako neko ima pitanja može ih postaviti i ako neko želi da me dopuni može slobodno.
« Poslednja izmena: 05. Januar 2014. u 00:05 Joe »

Van mreže ocelot

  • ***
  • Poruke: 3.128
  • Starost: 29
  • Lokacija: Zaječar (centar) / Beograd (Vukov Spomenik)
Re: Tumačenje prognostičkih karata
« Odgovor #1 poslato: 21. Decembar 2009. u 00:40 »
odlična tema! ;)
verujem da će mnogima pomoći,a i meni pošto sam iz ovog teksta bolje shvatio GFS model

Van mreže Profiamater

  • Moderator
  • ***
  • Poruke: 2.690
  • Starost: 99
  • Lokacija: Beograd
Odg: Zima 2013/2014
« Odgovor #2 poslato: 16. Decembar 2013. u 23:52 »
Daleko je ali i strasno  ;)


Moze li neko meni ovo da objasni  :deda: ?

^^ ^^ Ta karta predstavlja odstupanje geopotencijalne (verovatno temperature) na 500Hpa.Nama tih 500Hpa i nije od neke koristi...

S'obzirom da je član Sofronije zamolio da mu se malo objasni slika koju je Đorđe postavio, uz svo uvažavanje mladog studenta i dokazano velikog ljubitelja meteorologije Kimija moram da ga bitno korigujem:

u pitanju svakako nije "geopotencijalna temperatura" (ne samo što termin "geopotencijal" ne označava temperaturu) već i što je nemoguće odstupanje neke temp. od 100 stepeni na nivou 500hPa.
U pitanju je "geopotential" i "geopotential height" ili pojednostavljeno ga geopot. height (da ne smaram sa detaljnim objašnjenjem i načinom računanja) visina iznad nivoa mora na kojoj se "nalazi" izobara od 500hPa.
Npr. danas je za BG "geopotential height" od 500hPa bio na visini 5660m (jednostavne rečenice, a ko traži "dlaku u jajetu" mogao bi da kaže da to nije baš sasvim tačno). Na "meteo-kartama" se geop.height (GPHT) obično označava u dm pa tako vidimo oznake za GPHT od 548, 552, 556, 560 ... a po pravilu se posebno naglašava 552dm (gpdm). Sve manje od toga računa se kao snižena vrednost a iznad toga kao povišena (pojednostavljeno rečeno) -donekle slično kao 1013hPa za pritisak sveden na nivo mora (doduše na tim kartama se obično "naglašava" 1015hPa).
Koga baš detaljno zanima geopotencijal i način računjana (i geop. i gepot. height) to može lako da nađe u stručnoj literaturi ili na internetu ali moguće je da formula (integral)
\Phi(h) = \int_0^h g(\phi,z)\,dz\, i \Phi(h) = \int_0^h g(\phi,z)\,dz\ neće delovati privlačno  ;)

Praćenje situacije na 500hPa je značajno, tako da se ne bih složio da to nije od koristi -iako većina članova verovatno gleda druge karte.
Uzgred, kada se na forumu komentariše da li je "bolji" GFS ili ECMWF (ostali modeli se retko spominju, tek poneko - kao npr. Kimi spomene i UKMO i neki drugi javno dostupan model) gotovo po pravilu se neko "uhvati" za prognozu za T2m ili količinu padavina za relativno malo područje i na osnovu toga "procenjuje" da li je neki globalni model dobar ili nije a kada npr. NOAA vrši poređenje modela onda se gleda/upoređuje baš nivo 500hPa.

Nadam se da će moj komentar biti koristan članovima koje ovo zanima i koji ne gledaju samo gotov "meteo(ro)gram", a pretpostavljam da Kimi neće zameriti na mojoj korekciji (on je zaljubljenik u meteorologiju  :super: i mislim da je za takvu osobu pravi izbor da studira meteor.).

Evo i "karte" GFSa na kojoj može da se vidi izrazito visok GPHT za sutra za područje zapadnog Balkana:



i potpuno drugačije situacije za period koji je još daleko od nas (ali je dobar za ilustraciju za bitno niži GPHT):



Na priloženim kartama je osim GPHT označen i pritisak sveden na nivo mora pa može da se primeti da li i koliko ima "preklapanja" polja visokog vazdušnog pritiska i visokog GPHT tj. niskog vazd. pritiska i sniženog GPHT.

Da neko ne shvati ovo što pišem "zdravo za gotovo": ne znači da će najniži pritisak sveden na nivo mora uvek biti tamo gde je najniži GPHT (primer je prva slika na kojoj vidimo da je ubedljivo najniži GPHT na jugu Grenlanda iako imamo najniži pritisak (ispod 965hPa) južnije u Atlantiku ali karte za GPHT jesu korisne.

Nadam se da ovaj moj "dodatak" malo pojašnjava situaciju koju je spomenuo "Ciklon" a izvinjavam se onima koje ovo uopšte ne zanima (i kojima je moj post preopširan).

 
« Poslednja izmena: 17. Decembar 2013. u 00:36 Profiamater »

Van mreže slobopfc

  • **
  • Poruke: 587
  • Starost: 38
  • Lokacija: Beograd-Krnjaca
Odg: Zima 2013/2014
« Odgovor #3 poslato: 04. Januar 2014. u 23:40 »
Dobro vece. Evo ja cu pokusati malo da ti objasnim tu kartu koju si okacio. Kad vec imas vremena kao sto kazes malo pogledaj i druge teme na forumu. U jednoj od tema ima i lepo objasnjenje o prognostickim kartama mislim da je Joe pisao taj post ako se ne varam. Sta boje ynace lepo je opisao Zec u postu veceras. Boje su ti nadmorska visina u dekametrima na kojoj je pritisak 500 hpa. Ispod karte imas tabelu koja boja oynacava koju visinu. Bele linije su izobare koje spajau mesta sa istim vazdusnim pritiskom. brojevi 1020,1030 oznacavaju polja visokog vazdusnog pritiska ili anticiklone a brojevi 960,970,980.. su u ciklonima. Nadam se da znas da ciklon donosi vlazno i nestabilno vreme a anticiklon suvo i stabilno vreme. Zapadno od Portugalije i Spanije a severno od Azorskih ostrva se nalazi anticiklon sa vazdusnim pritiskom 1030 hpa u centru. u blizini Islanda je nacrtan jak ciklon sa pritiskom u centru ciklona od 965hpa. Da bi se kod nas stvorili uslovi za pravu zimu ovaj anticiklon u blizini Azorskih ostrva bi trebao da se pozicionira negde oko Islanda (od prilike gde se na ovoj karti nalazi ovaj ciklon) i da se zadrzi neko izvesno vreme i tako omoguci hladnom vazduhu sa severa i severoistoka da se probije na Balkan. To bi ti bila pomoc od mene. Nadam se da nisam nesto pogresio posto i ja jos ucim. Ako moze neko iskusniji ili administratori da me isprave ako sam negde pogresio.

Van mreže Joe

  • Administrator
  • ******
  • Poruke: 10.020
  • Starost: 36
  • Lokacija: Novi Sad
Odg: Odg: Zima 2013/2014
« Odgovor #4 poslato: 04. Januar 2014. u 23:53 »
Hvala svima koji imaju strpljenja i po ko zna koji put objašnjavaju ovu kartu.  Međutim ona karta koju si okačio par postova iznad ti je nešto sasvim drugo i predstavlja temperaturu vazduha na visini na kojoj je 850mb. To je nadmorska visina od oko 1200m. Ta karta je najkorisnija upravo da odredimo da li će padavine ukoliko ih bude biti u obliku snega ili kiše. Po meni najkorisnija karta posle geopotencijala na 500mb.
« Poslednja izmena: 05. Januar 2014. u 16:11 Joe »

Van mreže Profiamater

  • Moderator
  • ***
  • Poruke: 2.690
  • Starost: 99
  • Lokacija: Beograd
Odg: Odg: Zima 2013/2014
« Odgovor #5 poslato: 05. Januar 2014. u 00:24 »
... predstavlja temperaturu vazduha na visini na kojoj je 850mb. To je nadmorska visina od oko 1200m. Ta karta je najkorisnija upravo da odredimo da li će padavine ukoliko ih bude biti u obliku snega ili kiše. Po meni najkorisnija karta posle geopotencijala na 500mb.

Pohvale za članove koji ostavljaju pojašnjenja/objašnjenja manje iskusnim posetiocima (to povremeno i sam činim, iako sam se malo ulenjio  :redface:) ovog foruma koji ima i edukativni karakter (a ne služi samo za "kukanje"  ;) ako vreme nije kako neko od članova želi ili ako nije u skladu sa nečim što se kvalifikuje kao "normalno" za određeno doba godine -nevezano da li je to sneg, ili jaka oluja, ili temp. iznad 40C).  Uzgred, poslednjih mesec dana su izrazito sušni i to svakako ne liči na "pravu zimu" jer je i većina planina u regionu bez snega (ne računajući pripremljen i utaban sneg na stazama nekih ski-centara) i kao "snegoljubac" razumem "nezadovoljstvo" mnogih članova sa ovakvom situacijom.
Svakako se slažem da je karta GPHT 500mb vrlo korisna (u jednom od ranijih komentara sam baš spomenuo značaj praćenja toga).
Jedna mala korekcija, pretpostavljam da je Joe u brzini napisao "1200m". Veoma retko se u našem regionu 850hPa "spušta" na samo 1200m, u situacijama sa "normalnim" vazd. pritiskom 850hPa je npr. na 1430-1460m, u situacijama sa anticiklonom ta visina "raste" (npr. u BGu je danas 850hPa "na visini" 1525m) a u situacijama sa ciklonom to je bitno niže (npr. 1300-1320m, naravno zavisi od situacije) ali retko je 1200m u našim područjima (ali na Atlantiku tokom "ciklonijade" je sasvim uobičajeno da bude i ispod 1000m, a sutra će usled izrazito jakog ciklona 850hPa biti ispod 900m).

Van mreže Joe

  • Administrator
  • ******
  • Poruke: 10.020
  • Starost: 36
  • Lokacija: Novi Sad
Odg: Odg: Zima 2013/2014
« Odgovor #6 poslato: 05. Januar 2014. u 11:00 »
Nisam pogrešio bio sam ubeđen da je 850mb u proseku  na 1200m nadmorske visine kod nas, mislim da sam to jednom negde pročitao i upamtio. Moje znanje iz ove oblasti se svodi isključivo na ono što pročitam na internetu. Hvala na ispravci.

Evo ovde kaže da je u proseku na 5000 feet-a, što je 1524m. Tako da, moja greška.

http://weather.unisys.com/gfs/gfs.php?inv=0&plot=850&region=us&t=ini


 

Sitemap 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18