Ciklon je sistem vrtložnog kretanja vazduha čija se osa vrtložnosti poklapa sa osom niskog pritisa . Fitz - Roy je uočio da u ciklonu učestvuju dve vazdušne mase koje se razlikuju po temperaturi , sadržaju vlage i kretanju . Smatrao je da hladnija i suvlja vazdušna masa potiče iz većih geografskih širina , a toplija i vlažna iz suptropskih oblasti . Njegovi savremenici nisu posvetili pažnju tom otkriću , tako da cikloni nisu proučavani sve do početka 20. veka kada je J . Bjerkenson objavio skicu modela ciklona po kojoj hladan vazduh obrazuje klin ispod toplog vazduha . On je ciklon posmatrao kao talasni poremećaj čija se amplituda vremenom povećava . Danas se zna da se cikloni razvijaju od podloge naviše . Veoma često se javljaju u nekim predelima , što znači da na njihovo formiranje utiče orografija . Uslovi za ciklogenetičnost oblasti su :
- postojanje vodenog ili kopneno - ravničarskog bazena
- bazen mora biti zaklonjen planinskim lancima u pravcu najčešćeg prodora hladnog vazduha i
- moraju se javljati česti prodori hladnog vazduha čiji je pravac kretanja pod velikim uglom u odnosu na planinsku prepreku .
Ciklonska aktivnost u zapadnom Sredozemlju i okolnim predelima
Iz radova o ciklonskoj aktivnosti u Sredozemlju i okolnim predelima profesora Radinovića saznaje se da se , u neposrednoj blizini ili iznad naše zemlje , nalazi pet ciklogenetskih oblasti : Đenovski zaliv , severni Jadran , Egejsko more , Panonska i Vlaška nizija . Ove oblasti se razlikuju po prirodi podloge : prve tri su vodeni bazeni , a druge dve kopneni . U Ligurnijskom moru se javlja najveći broj ciklona zapadnog Sredozemlja . Radinović je posmatrao pojavu ciklona od 1949. do 1958. u oblasti ograničenoj 36. i 46. uporednikom i 0. i 15. podnevnikom . Oblast je podelio na šest delova sa korakom od 5 stepeni i ustanovio da se , tokom tog perioda , u celoj oblasti javilo 297 ciklona , od kojih 182 u segmentu koji pokriva Ligurnijsko more , a 55 u severnom Jadranu . To znači da se preko 60% ciklona javilo u Ligurnijskom moru sa maksimumom čestine u Đenovskom zalivu , dok se 19% ciklona javilo u severnom Jadranu . Važno je napomenuti da su 3/4 tih ciklona nastale u toj ograničenoj oblasti , a tokom zime oblast su napustile 2/3 ciklona , a leti 1/3.
U proseku u zapadnom Sredozemlju godišnje se javi 40 ciklona , prosečno svaki deveti dan . Uzrok tome su Alpi koji eformišu termička i strujna polja . Kada se ciklogenetičnost Panonije posmatra na način kao zapadno Sredozemlje , uočava se da je maksimum pojavljivanja ciklona u oblasti Vojvodine - njihova čestina je jednaka čestini pojave ciklona u severnom Jadranu . Cikloni iz severnog Jadrana svoju oblast često napuštaju premeštajući se preko Gorskog Kotara , Slavonije , Vojvodine i Vlaške nizije . Često se dogodi da se u Vlaškoj niziji ciklon toliko regeneriše da se proširi i na Vojvodinu te se tada čini kao da se ciklon premešta ka zapadu.
Ciklogenetičnost Vojvodine je veoma upečatljiva tokom toplog perioda godine . Kada se tokom letnjih vručina zagreje vojvođanska ravnica pa u nju prispe hldan vlažan vazduh , efekat se može uporediti sa prosipanjem vode na vrelu ploču peći . Nastaju konvektivni oblaci koji potamnjuju široko ravničarsko nebo i svojim vrhom probijaju tropopauzu . Gotovo po pravilu , dijagonalno zasipaju Vojvodinu gradom.
Dan pre
Prema zvaničnim meteorološkim podacima , 24. jul 1987. je bio vreo dan . Temperatura vazduha u prizemlju Panonije i na Balkanu se kretala između 30 i 40 stepeni C , u Makedoniji do 45. U ponoć između 24. i 25. jula , na visini od 500 m temperatura se kolebala između 22 i 24 stepena C . U noći i ranim jutarnjim časovima 25. jula , posle dužeg perioda tropskih vrućina , u Panoniju je počeo da prodire hladan vazduh iz zapadne Evrope . Granična oblast između nailazećeg hladnog nestabilnog vazduha i tople subtropske vazduđne mase stacionirala se iznad pograničnih delova Slovenije sa Austrijom da bi se u popodnevnim časovima pokrenula ka jugu i jugoistoku brzinom 30 km / h . Jako izražene termičke razlike ispred i iza fronta stvorile su talas na frontalnoj površini i ciklonski sistem malih razmera . Ispred fronta su temperature vazduha bile 30-34 stepena C , a iza fronta od 17-20. U zoni fronta se formiralo nekoliko oblačnih sistema . Oblačni sistemi su dali trasu dugačku 550 km , široku 20-40 km , na kojoj je grad mestimično dostizao veličine oraha i kokošjeg jajeta . Prosečna visina ovog oblačnog sistema je bila oko 14 km , a prosečna brzina premeštanja 90 km / h . U Sloveniji i Hrvatskoj brzina je bila 60-70 km / h da bi u istočnoj Slavoniji i Vojvodini dostigli vrednost do 100 km / h . Preko severozapadnih i srednjih delova Bačke talas zahlađenja je oko 19.00 ušao u Vojvodinu , skoro do Tise . Krećući se sredinom Bačke i preko Banata , taj talas je oko 20.00 stigao do rumunske granice , gde se nastavila nepogoda . Na području Vojvodine je nepogoda bila najjača .
U Vojvodini je nepogodom bila zahvaćena šira okolina Sombora , područje Bečej - Zrenjanin : ukupno područje 22 opštine . Poljoprivredne kulture su oštećene od 10-100%. na površini od 259.620 ha . Pričinjena šteta je procenjena na oko 127 milijardi dinara .
Izvor:
http://www.planeta.org.rs/30/18meteo.htm
Tema: Ciklogeneza iznad Vojvodine (Pročitano 1364 puta)