Korisničko ime: Lozinka:

Dobrodošli na SerbianMeteo Forum


Prisutni ste kao gost. Da biste imali pristup kompletnom sadržaju foruma, diskusijama, koristili pogodnosti slanja privatnih poruke itd, potrebno je da se registrujete KLIKOM OVDE. Posle procesa registracije, putem e-maila koji ste uneli, dobićete link za aktivaciju naloga. Neophodno je uneti validan e-mail. U suprotnom nećemo biti u mogućnosti da vam pošaljemo aktivacioni link.
Ukoliko imate problem u vezi sa registrovanjem ili neki drugi tehnički problem, kontaktirajte nas na office[at]serbianmeteo.com

Autor Tema: Sondaža i emagram - objašenjenja, pitanja i odgovori  (Pročitano 10384 puta)

Van mreže Milosh

  • Moderator
  • *****
  • Poruke: 17.683
  • Starost: 28
  • Lokacija: Beograd - jugozapad (Miljakovac)
Sondaža i emagram - objašenjenja, pitanja i odgovori
« poslato: 11. Jun 2015. u 17:40 »
Često spominjemo na forumu sondažu i sondažna mjerenja, pogotovo u ovim danima kada su aktuelne nestabilnosti, ali svakako je od značaja i zimi u danima kada nam je potrebno da znamo vertikalni profil temperature da bismo znali u kom će obliku biti padavine.
Iako se dosta toga može obično naslutiti na osnovu prognoza modela, sondaža je najbolji dijagnostičar trenutnog stanja atmosfere, i zato sam odlučio da napišem ovaj tekst da probam da vam malo približim ovu temu. Pitanja su svakako dobrodošla. :)

Šta je uopšte sondaža i koje su najveće prednosti sondažnog mjerenja?

Sondažno mjerenje je mjerenje meteoroloških veličina u vertikalnom pravcu uz pomoć radiosonde (pilot balona). Pilot balon se pušta sa zemlje odakle se vrši njegovo praćenje sve do stratosfere. Na različitim visinama mjere se pritisak, temperatura, temperatura tačke rose, kao i pravac i brzina vjetra i ti podaci se emituju radio-talasima.
Najveća prednost radiosonde je što je to najbolji i najčešće korišćen način da se osmotre vrijednosti meteoroloških parametara na različitim visinama. Ti podaci ne samo što dijagnostifikuju trenutno stanje atmosfere, već služe kao bitni podaci za početno stanje kod numeričkih modela.

Koje su mane?

Najveća mana je što mreža stanica na kojima se vrše sondažna mjerenja nije gusta koliko bi to bilo neophodno. U Evropi je mreža stanica još i gusta u poređenju sa nekim drugim kontinentima, naročito Afrikom.
Kao što vam je vjerovatno već poznato, u Srbiji se mjerenja vrše samo u Beogradu (Košutnjak), ali zato stanovnicima Vojvodine od koristi svakako može biti i sondaža iz Segedina, a stanovnicima jugoistočne Srbije sondaža iz Sofije.
Druga mana je što su mjerenja skupa i nisu jednostavna kao obična meteorološka mjerenja, pa se vrše samo dva puta dnevno, u 12UTC i 00UTC. Za razliku od klasičnih mjerenja, podaci nam nisu odmah dostupni, već najranije što možemo saznati podatke od sondaže u 12UTC (u ovo doba godine 14h) je oko 15.40h na sajtu: http://weather.uwyo.edu/upperair/sounding.html

Kako se predstavljaju podaci?

Podaci dobijeni radiosondom se mogu predstaviti na više načina. Najjednostavniji je tekstualni oblik, a najčešće korišćeni je emagram ili skew-T dijagram.
Ovako izgleda to u tekstualnom obliku, podaci sa već pomenutog sajta:



Tekstualni podaci su nam najznačajniji zimi kad želimo da vidimo temperature po visini i visinu nulte izoterme, jer se one ne mogu toliko jasno vidjeti na skew-T dijagramu, a ovako su sasvim jasni i svima razumljivi.
Podaci sa lijeva na desno su pritisak u mb, visina u metrima, temperatura u °C, temperatura tačke rose u °C. Razlika između temperature i temperature tačke rose služi da bi se odredili relativna vlažnost u % i odnos smješe u g/kg. Tu su još i pravac vjetra u °, brzina vjetra u čvorovima, zatim i potencijalna, ekvivalentna potencijalna i virtuelna temperatura u kelvinima (K).

U nastavku teksta slijedi detaljniji opis skew-T dijagrama i parametara nestabilnosti.
Padavine u januaru:    Padavine u februaru:  (BG - Vračar, do 23. 02. 2017.)
39.2mm                         50.6mm

Van mreže Naum

  • *
  • Poruke: 420
  • Starost: 42
  • Lokacija: Pancevo
Odg: Sondaža i emagram - objašenjenja, pitanja i odgovori
« Odgovor #1 poslato: 11. Jun 2015. u 18:19 »
 :super:

Van mreže Milosh

  • Moderator
  • *****
  • Poruke: 17.683
  • Starost: 28
  • Lokacija: Beograd - jugozapad (Miljakovac)
Odg: Sondaža i emagram - objašenjenja, pitanja i odgovori
« Odgovor #2 poslato: 11. Jun 2015. u 19:30 »
Šta je Skew-T dijagram i čemu služi?

Skew-T log-P dijagaram, skraćeno Skew-T dijagram, u najpribližnijem prevodu na srpski "dijagram temperaturne krive" je jedan od oblika termodinačmičkih dijagrama koji se korise u fizici i meteorologiji. On je ništa drugo nego malo modifikovana verzija emagrama o kojima smo učili na fakultetu, suštinska razlika gotovo da i ne postoji.

Za početak postaviću dijagram jučerašnje sondaže iz Beograda, pa ću polako objašnjavati šta je šta:



U gornjem lijevom uglu je ime stanice i njena WMO šifra. U donjem lijevom uglu je datum osmatranja i vrijeme u UTC. To ste vjerovatno znali i bez da vam objasnim. :)

Idemo dalje... Na dijagramu je prikazana promjena temperature i temperature tačke rose sa visinom. To su ove dvije debele crne krive linije. Temperatura je desna, tačka rose je lijeva linija. Što su bliže jedna drugog, veća je relativna vlažnost na tom nivou. Tamo gdje se spajaju ili dodiruju je relativna vlažnost 100%. Ne mogu i ne smiju da se sijeku, jer temperatura tačke rose ne može biti veća od temperature. To bi značilo da je vlaga preko 100%. :)

Visine su prikazane sa lijeve strane dijagrama. Suština ovih dijagrama je da prednost ispred visine u metrima ima vrijednost pritiska, pa su horizontalne plave linije izobare izvučene na svakih 50mb. Sa lijeve strane su plavom bojom prikazane vrijednosti za svaku od izobara od 1000mb do 100mb, a odmah pored sa desne strane visina za svaku od standardnih izobarskih površina (1000, 925, 850, 700, 500mb..) u metrima. Na običnim emagramima, visine su istaknute sa desne strane dijagarama na svakih 100m, ali u ovom slučaju nisu. Kao što je poznato, pritisak ne opada ravnomjerno sa visinom, već eksponencijalno, najbrže u donjim slojevima atmosfere, zatim sve sporije u višim slojevima atmosfere. Zato su izvučene izobare gušće u donjem dijelu dijagrama.

Najlakše razumljiv za ljude koji nisu iz struke je prikaz vjetra po visinama. Strelice su usmjerene od pravca iz kog vjetar duva. Primjera radi, ove dvije najniže na našoj sondaži predstavljaju zapadni i sjeverozapadni vjetar, od 700mb do 400mb otprilike vjetar je sjeveroistočnih pravaca, a u višim djelovima atmosfere uglavnom sjevernih pravaca. Jačina vjetra je određena malim linijama i trouglićima koji idu uz strelice, ovdje je pojašnjeno (1m/s ~ 2 knots) :



Smicanje koje često pominjemo je razlika u brzini i pravcu vjetra sa visinom. Tako razlikujemo smicanje po pravcu i smicanje po brzini vjetra. Što se tiče smicanja po pravcu, kada imamo postepeno skretanje pravca vjetra u smjeru suprotnom skazaljki na satu sa visinom, tada postoje mogućnosti za razvijene superćelijske oblake sa jakom vrtložnošću. Smicanje po brzini je takođe bitno, kada brzina vjetra značajno raste sa visinom, veće je smicanje i veće šanse za razvoj superćelijskih oblaka, ukoliko je atmosfera nestabilna.

To je to što se tiče vjetra, a sada da se vratim na temperaturu i temperaturu tačke rose, jer nisam objasnio kako uopšte očitavamo njihove vrijednosti. Na dijagramu su izvučene tanke prave linije plave boje, koje su nagnute u desno u odnosu na izobare. To su izoterme, linije konstantne temperature koje su na ovom dijagramu izvučene na svakih 5°C, a njihove vrijednosti u °C su date ispod dijagrama, od -40°C do +40°C. Ukoliko npr. želimo da vidimo kolika je temperatura na 850mb, pođemo izobarom od lijeva na desno do mjesta gdje se presječe sa krivom temperature. Odatle prema dolje pođemo sa linijom paralelnom najbližoj izotermi do dna dijagrama i tu očitamo temperaturu, u ovom slučaju je oko 15°C.
Ako želimo da odredimo visinu nulte izoterme, krenemo od dna dijagrama izotermom koja predstavlja vrijednost od 0°C, nađemo gdje se siječe sa krivom T, i očitamo vrijednost pritiska i visinu na tom nivou. U ovom slučaju oko 680mb, tj. oko 3400m.

Pored izobara i izotermi, na dijagramu se mogu uočiti još tri vrste unaprijed ucrtanih linija. Ljubičaste linije koje su nagnute u istom smjeru kao izoterme su linije konstantnog odnosa smješe.
Zelene i plave linije koje pod približno pravim uglom sijeku izoterme su suve i vlažne adijabate. Šta su one tačno i čemu služe, najbolje ćete razumjeti kada budem opisivao parametre nestabilnosti, a to ću ostaviti za sledeću poruku, mnogo se raspisah. :)

Nadam se da je sad išta jasnije, mada ono najkomplikovanije za razumijevanje tek slijedi.
« Poslednja izmena: 11. Jun 2015. u 19:42 Milosh »
Padavine u januaru:    Padavine u februaru:  (BG - Vračar, do 23. 02. 2017.)
39.2mm                         50.6mm

Van mreže Milosh

  • Moderator
  • *****
  • Poruke: 17.683
  • Starost: 28
  • Lokacija: Beograd - jugozapad (Miljakovac)
Odg: Sondaža i emagram - objašenjenja, pitanja i odgovori
« Odgovor #3 poslato: 12. Jun 2015. u 12:21 »
Sad ide onaj teži dio, o nestabilnosti atmosfere. Ali vjerujem da neće biti toliko teško za razumijevanje, gledaću da što je više moguće objasnim svojim riječima, bez previše upotrebljavanja stručnih termina. Prije nego počnem priču o parametrima nestabilnosti sa dijagrama, da se prvo podsjetimo nekih stvari...

Šta je uopšte nestabilnost atmosfere i kada je atmofera nestabilna?

Vjerovatno i već znate da pod pojmom "nestabilna atmosfera" podrazumijevamo atmosferu u kojoj postoji mogućnost formiranja konvektivnih oblaka kumulonimbusa. I kumulusi su takođe oblaci konvektivnog porijekla, ali se mogu formirati i u relativno stabilnoj atmosferi.
Ono što gotovo u potpunosti određuje da li je atmosfera stabilna ili nestabilna je vertikalni profil temperature kroz atmosferu. Najjednostavnije rečeno, što brže opada temperatura sa visinom, atmosfera je nestabilnija. Ukoliko temperatura sporo opada sa visinom ili pak postoje širi slojevi atmosfere u kojima se temperatura ne mijenja sa visinom (izotermija) ili raste sa visinom (inverzija), tada je atmosfera stabilna.
Stabilnost ne znači da je vedro i lijepo vrijeme po "difoltu", isto kao i što nestabilnost ne znači da su oluje sigurne. Zimi je gotovo uvijek stabilna atmosfera uz široke slojeve inverzije, a imamo padavine. Jednostavno, slojaste padavine nastaju potpuno drugačijim mehanizmom od konvektivnih, tako da u daljem tekstu neće biti riječi o njima.
Isto tako, nestabilnost ne znači da mora doći do razvoja konvektivnih oblaka, već samo da postoje uslovi za njihov razvoj.
Ukoliko je atmosfera na nekom prelazu između stabilne i nestabilne, tada kažemo da je uslovno nestabilna, odnosno da je dovoljno da dođe do samo malih promjena i da se pojavi nestabilnost.
Još da naglasim da ako je temperatura viša, tada je za nestabilnost potreban njen blaži pad sa visinom, nego kad je temperatura niska. Zato se u ljetnjim mjesecima mnogo lakše ostvaruju uslovi za nestabilnost, nego u zimskim.

Zašto je pad temperature sa visinom presudan i šta su to adijabatski procesi?

Konvekcija je ništa drugo nego podizanje vazduha. Do podizanja vazduha može doći spontano kada se zagrije prizemni sloj usljed sunčevog zračenja, a može doći i do prisilnog podizanja vazduha usljed prolaska hladnog fronta ili linije nestabilnosti.
Od toga kakva je temperatura na visini zavisi šta će se dogoditi sa vazduhom koji se podiže.
Vazduh se podiže i spušta približno adijabatski, odnosno bez razmjene toplote sa okolinom. Pri adijabatskom podizanju vazduha dolazi do njegovog širenja i hlađenja (prvi princip termodinamike), dok pri adijabatskom spuštanju vazduha dolazi do njegovog skupljanja i zagrijavanja (najbolji primjer je fenski efekat).
Do nivoa kondenzacije, vazduh se podiže suvoadijabatski, a nakon nivoa kondenzacije vlažnoadijabatski. Pri vlažnoadijabatskom procesu, vazduh se sporije hladi nego pri suvoadijabatskom procesu jer dolazi do oslobađanja latentne toplote zbog kondenzacije.
Nivo kondenzacije se određuje na osnovu vlažnosti u nižim slojevima atmosfere, tj. na osnovu razlike između temperature i temperature tačke rose.
Uh, sad previše krenuh sa stručnim terminima, a obećao sam da neću. :)

Dakle, posmatramo djelić vazduha koji se podigao do neke visine (npr. 700 ili 500mb). Poredimo njegovu temperaturu (određenu na osnovu adijabata na dijagramu) i poredimo sa osmotrenom temperaturom na toj visini. Najlakše rečeno, postoje tri slučaja:

1) Temperatura vazduha koji se podizao < Osmotrena temperatura na toj visini -------> atmosfera je stabilna
2) Temperatura vazduha koji se podizao = ili ~ Osmotrena temperatura na toj visini -------> atmosfera je uslovno nestabilna
3) Temperatura vazduha koji se podizao > Osmotrena temperatura na toj visini -------> atmosfera je nestabilna

Dokle god je vazduh koji se podiže topliji od okolne atmosfere, ima potencijala da se i dalje podiže. Kada dođe izjendačavanja temperatura, uslovi za nestabilnost se gube. Najbolji primjer za to je situacija lijepih dana sa kumulusima. Tada npr. imamo nestabilnu ili uslovno nestabilnu atmosferu do ~700mb, a onda u tom sloju iznad 700mb nagli porast temperature i pad temperature tačke rose (vlažnosti). Tada takvu inverziju možemo nazvati tzv. "poklopcem", jer koliko god da je atmosfera nestabilna do tog sloja, dalje od toga ne može. To se može vidjeti jako lijepo iz aviona kada imamo pravo more ravnomjerno raspoređenih identičnih kumulusa.

Pored temperature, jako bitan faktor za nestabilnost je i vlažnost vazduha, koja se određuje na osnovu razlike temperature i temperature tačke rose. Što je veća vlažnost vazduha, bolji su i uslovi za stvaranje konvetkivnih oblaka.
U nižim slojevima atmosfere, na osnovu vlažnosti se određuju nivo kondenzacije (LCL) i nivo slobodne konvekcije (LCF). Što su niže ovi nivoi lakše će dolaziti do konvekcije, i biće potreban kasnije kroz atmosferu manji pad temperature sa visinom da bi došlo do formiranja Cb-ova. Vlažnost je isto tako bitna i po visini, jer kad se vazduh podiže dolazi do njegove razmjene sa okolinom. Ako dođe u jako suvu atmosferu, može da dođe do miješanja i da bukvalno ispari konvektivni oblak.

Zato je najbolji slučaj za konvekciju kada imamo prilično ravnomjeran pad i temperature i temperature tačke rose sa visinom i kada ne dolazi do njihovog razilaženja.

Pored temperature i vlage, uticaja na stabilnost atmosfere ima i vjetar, a to sam već dovoljno pomenuo u prethodnom dijelu teksta. Sad sam konačno napravio podlogu za priču o parametrima nestabilnosti sa dijagrama. :)
Padavine u januaru:    Padavine u februaru:  (BG - Vračar, do 23. 02. 2017.)
39.2mm                         50.6mm

Van mreže Milosh

  • Moderator
  • *****
  • Poruke: 17.683
  • Starost: 28
  • Lokacija: Beograd - jugozapad (Miljakovac)
Odg: Sondaža i emagram - objašenjenja, pitanja i odgovori
« Odgovor #4 poslato: 12. Jun 2015. u 14:23 »
I sada konačno stigoh do finalnog dijela teksta, ono što i jeste glavni predmet interesovanja forumaša, to su parametri nestabilnosti koje toliko često pominjemo. Koliko sam samo puta u prošlosti i ja na forumu napisao "CAPE", a da pojma nisam imao šta je to zapravo. Jedino što sam znao da kad je to visoko, ima šanse za konvektivne razvoje. :)

Počeću opet od sondaže koju sam postavio u prve dvije poruke, pa ću objašnjavati parametre i brojke sa desne strane nekim prirodnim redosljedom.



Za početak da vas ne bune ove tri brojke na samom vrhu (SLAT, SLON i SELV), u pitanju su geografska širina, geografska dužina i nadmorska visina stanice.

1) Nivo kondenzacije (LCLT i LCLP) i nivo slobodne konvekcije (LFC)

Nivo kondenzacije je prva stvar koju treba odrediti na dijagramu, tek onda sve ostalo. To je zapravo nivo od kog vazduh koji se podiže suvoadijabatski postaje zasićen i nastavlja da se podiže vlažnoadijabatski. Određuje se na osnovu temperature i temperature tačke rose u nižim slojevima atmosfere, pomoću Puasonovih jednačina, koje ne moram da pišem sada. :)
LCLT je temperatura na nivou kondenzacije u kelvinima (K), a LCLP pritisak na nivou kondenzacije u mb. Kada se odredi nivo kondezacije (u ovom slučaju 891mb), ucrta se na dijagramu između temperature i temperature tačke rose na toj visini. Od prizemlja do tog nivoa, podeblja se suva adijabata (tako da ide paralelno sa najbližom ucrtanom zelenom linijom), a zatim se od tog nivoa pa do vrha dijagrama podeblja vlažna adijabata (tako da ide paralelno sa najbližom plavom krivom). To je siva podebljana linija koju vidimo na dijagramu i poređenje nje i osmotrene temperature su suština najvažnijih parametara nestabilnosti.

Nivo slobodne konvekcije (LFCT) je nivo na kom podebljana vlažna adijabata po prvi put presječe temperaturnu krivu (u ovom slučaju 797mb). Ukoliko se vlažna adijabata i temperaturna kriva dodiruju već kod nivoa kondenzacije, tada je nivo kondenzacije ujedno i nivo slobodne konvekcije. Što su niže ova dva nivoa, niže će biti baza konvektivnih oblaka.

Na dijagramu je još data i vrijednost LFCV. U pitanju je nivo slobodne konvekcije izračunat preko virtuelne temperature. Virtuelna temperatura je temperatura koju bi imao suvi vazduh kada bi na istom nivou (pritisku) imao gustinu kao posmatrani vlažni vazduh. Ne znam koliko vam je to shvatljivo, ali generalno vrijednosti izračunate pomoću virtuelne temperature se jako malo razlikuju od onih izračunatih preko obične temperature.

Suprotno nivou kondenzacije i nivou slobodne konvekcije, EQLV (vrh nestabilnog sloja) je nivo na kom će vlažna adijabata ponovo presjeći temperaturnu krivu i gdje se gube uslovi za dalju konvekciju. Kod jako nestabilnih situacija, kao što je analizirana, EQLV je jako visoko, na nivou tropopauze (gdje prestaje pad temperature sa visinom), u ovom slučaju 230mb.

2) LIFT i SHOW

U lifted indeksu (LIFT i LIFTV) je sadržana suština priče o nestabilnosti iz prethodne poruke. Ovaj indeks je ujedno i najvažniji indikator nestabilnosti atmosfere.
Generalno se računa tako što na visini od 500mb odredimo temperaturnu razliku između temperaturne krive i podebljane vlažne adijabate koju smo povukli od nivoa kondenzacije. Li indeks je razlika između te dvije temperature u °C. Na nekim kartama se može naći i vrijednost LI indeksa na 700mb, ali po difoltu se računa na 500mb. U ovom slučaju je preko obične temperature dobijeno -5°C, a preko virtuelne -5.4°C. Što je niža vrijednost LI indeksa, atmosfera je nestabilnija. Uobičajeno je da je atmosfera nestabilna ako je LI<0, uslovno nestabilna ako je Li približno jednak 0, a stabilna ako je LI >0.

SHOW (Šouvalterov indeks) je modifikovana verzija LI indeksa. Razlika je što se ne posmatra vlažna adijabata povučena od nivoa kondenzacije, već se uvijek uzima da je nivo kondezacije na 850mb kao neka najčešća vrijednost nivoa kondenzacije u realnosti. Kada je nivo kondenzacije ispod 850mb, SHOW je veći od LI, u suprotnom je manji. Dobro posluži u situacijama kada je atmosfera naizgled stabilna zbog visokog LCL-a, da vidimo šta bi se desilo ako bi advekcija vlage dovela do spuštanja LCL-a.

3) CAPE i CIN

CAPE (Convective Availble Potential Energy, srp. raspoloživa konvektivna potencijalna energija) je najčešće pominjan indeks nestabilnosti na našem forumu. Suština priče je slična kao kod LI indeksa, ali se ne gleda samo nivo od 500mb, već cijela atmosfera. CAPE se računa pomoću formule koja određuje površinu na dijagramu na kojoj je podebljana vlažna adijabata sa desne strane temperaturne krive od LCL do EQL-a. Dakle, gledamo površinu na kojoj je vazduh koji se podiže topliji od okolne atmosfere. Što je veća ta površina na dijagramu, veća je vrijednost CAPE-a i atmosfera je nestabilnija, tj. ponecijalna energija nestabilnosti najveća. U ovom slučaju, imali smo jako visok CAPE od 1517 J/kg.
CAPEV je CAPE izračunat preko virtuelne temperature.

CINS i CINV (konvektivna inhibicija) je suprotno od CAPE-a. Dakle, površina od LCL-a do EQL-a na kojoj je temperatura vazduha koji se podiže niža od izmjerene temperature, odnosno podebljana vlažna adijabata je sa lijeve strane temperaturne krive. U ovom slučaju to je samo tanak sloj od 900 do 800mb, otud i mala vrijednost CINS, oko -44 J/kg. Ukoliko je CAPE 0, ne računa se.
CINV je vrijednost izračunata pomoću virtuelne temperature.

4) Konvektivni indeks (KINX) i ostali indeksi

Za razliku od LIFT-a i CAPE-a, konvektivni indeks je bitan da bi se odredila nestabilnost atmosfere, zato što pored temperature, uzima u obzir i vlažnost atmosfere.
Računa se pomoću temperature i temperature tačke rose na visinama od 850, 700 i 500mb. Generalno, za vrijednosti KINX preko 25 veće su šanse za razvoj konvektivnih oblaka, ako su ostali parametri tu. Za preko 30, atmosfera je vrlo nestabilna.
CTOT, VTOT i TOTL su manje bitne modifikacije konvektivnog indeksa.

Tu je još i Bulk-Ričardsonov broj (BRCH i BRCV), koji pored CAPE-a, uzima i smicanje kao bitan faktor za nestabilnosti. Ukoliko su ostali parametri za nestabilnosti tu, ovaj parametar nam daje kolike su šanse za formiranje superćelijskih oblaka. Ako je BRCH ispod 45, izgledne su šanse za formiranje superćelija, a za BRCH iznad 45, veće su šanse za formiranje jednoćelijskih Cb-ova i višećelijskih sistema.

O SWET indeksu ne znam puno. Znam samo da uzima sve i svašta u računanje, i temperaturu i vlažnost i smicanje. U literaturi sam našao da kad je vrijednost preko 300, moguće su jako razvijene oluje.

Od stvari koje nalaze sa desne strane dijagrama, a koje nisam pomenuo u tekstu, tu su još i MLTH (srednja potencijalna temperatura u najnižih 500m) i MLTMR (srednji odnos smješe u najnižih 500m).
THTK (thickness) je razlika između visine (u metrima) 1000mb i 500mb izobare, ali u ovom slučaju nije izračunat jer je prizemni pritisak bio ispod 1000mb.
PWAT (precipitable water) je ukupna količina vodene pare u vertikalnom stubu vazduha. Što je veća vrijednost, veće su šanse za formiranje padavinskih oblaka)

To je to što se tiče parametara nestabilnosti, ako sam šta zaboravio da napišem, dodaću. :)
« Poslednja izmena: 12. Jun 2015. u 15:05 Milosh »
Padavine u januaru:    Padavine u februaru:  (BG - Vračar, do 23. 02. 2017.)
39.2mm                         50.6mm

Van mreže Milosh

  • Moderator
  • *****
  • Poruke: 17.683
  • Starost: 28
  • Lokacija: Beograd - jugozapad (Miljakovac)
Odg: Sondaža i emagram - objašenjenja, pitanja i odgovori
« Odgovor #5 poslato: 12. Jun 2015. u 15:11 »
Kad sam se već ovoliko raspisao, značilo bi mi da u skorije vrijeme dobijem neki "feedback", čisto da vidim da li je sve ovo što sam pisao imalo ikakve koristi i efekta.

Zato vam dajem za "domaći zadatak" dvije sondaže koje sam odabrao, pa kad stignete da pogledate, volio bih da ih neko prokomentariše u par rečenica šta vidi na sondaži, da sam odredi neki parametar isl. Baš me zanima kako ćete se snaći:





 :smartass:
Padavine u januaru:    Padavine u februaru:  (BG - Vračar, do 23. 02. 2017.)
39.2mm                         50.6mm

Van mreže Miki

  • ***
  • Poruke: 2.140
  • Starost: 21
  • Lokacija: Beograd - Bele vode (Žarkovo)
Odg: Sondaža i emagram - objašenjenja, pitanja i odgovori
« Odgovor #6 poslato: 12. Jun 2015. u 16:28 »
Napokon i da ovaj forum nakon dužeg vremena dobije jedan kvalitetan i edukativan tekst kako i dolikuje! Veliko bravo!
Forum i portal bi bili znatno kvalitetniji kad bi imali više ovakvih  tekstova, jer sam siguran da ima dosta ljudi koji bi želeli da nauče više o ovoj interesantnoj nauci.
Takođe bi bilo lepo i korisno da se "Meteopedia" na portalu više ažurira i da se ubacuju tekstovi (između ostalog i ovaj) kako bi imali jednu malu sačuvanu riznicu znanja i informacija koje sutradan mogu da pomognu nekom đaku ili studentu, ali i običnom čoveku! Ovako se to mora pretraživati po forumu i može biti pomalo konfuzno za nove članove, a na portalu bi to sve bilo na jednom mestu bez drugih pomešanih tema i poruka. Lepo si to Miloše uradio, onako profesorski kako treba da i laik razume, bez obzira koliko je to nekad nemoguće s obzirom na razne nove termine. Posle ću malo više da istražim ove emegrame pa i da proučim ova dva što si postavio. :)

Van mreže aca asceric

  • **
  • Poruke: 1.990
  • Starost: 20
  • Lokacija: Kleve Nemačka
Odg: Sondaža i emagram - objašenjenja, pitanja i odgovori
« Odgovor #7 poslato: 12. Jun 2015. u 21:45 »
Evo ja da pokusam da protumacim sondazu :)

Sondaza broj 1 ( gledacu najnize i najvise parametre )

Relativna vlaznost je najniza na 550 mb ( na oko 4900 m ) , a najvisa na 700 mb ( na oko 3200 m ).Vetar je na oko 1000mb severni i severoistocni ( 10 knots = 5 m/s ) , a na 100 mb  ( malo se slabije vidi , cini mi se jugozapadni oko5 knots = 2,5 m/s ).Temperatura je najniza na oko 475 mb oko -10 C , a najvisa pri tlu na 1000 mb priblizno 20 C.Visina nulte izoterme je na oko650 mb tj. 3500 metara .

Eto toliko od mene za sad , naravno ako sam nesto pogresio sobodno me ispravi Milose :)

Van mreže Miki

  • ***
  • Poruke: 2.140
  • Starost: 21
  • Lokacija: Beograd - Bele vode (Žarkovo)
Odg: Sondaža i emagram - objašenjenja, pitanja i odgovori
« Odgovor #8 poslato: 12. Jun 2015. u 22:26 »
Nakon nekog vremena uspeo sam valjda da ovo detaljno odradim kako treba. Nadam se da će mi se greške oprostiti, ovo iskreno prvi put radim pošto sam pre sve parametre samo čitao a nikada ih nisam izračunavao. :) Savet svima da probaju da analiziraju ovo, jer iz prve ruke se najbolje nauči.

Krenimo od prve sondaže:
Što se tiče nje, definitivno je nestabila atmosfera jer postoji "ogromna" površina (CAPE indeks) na dijagramu između nivoa kondenzacije (LCL), vrha nestabilnog sloja (EQL) i naravno krivi temperature vazduha i vlažne adibijate.
Konvektivne inhibicije (CIN) ima nešto malo, nalik na onoj sondaži koja je postavljena kao primer na početku teme.
Li indeks je negde približno pretpostavljam oko -5,9.
Nivo kondenzacije (LCL) se nalazi u ~920MB sloju.
Nivo slobodne konvekcije (LFC) se nalazi  u ~780MB sloju.
Nivo vrha nestabilnog sloja gde bi se prekinula konvekcija jeste u ~220MB sloju.
Strujanja su skoro pa zanemarljiva jer su dosta slaba, preovlađuju NE i SE pravci. (Idealno za stacionarne Cb-ove :) ?)
Ono što mi "bode" oči kod ove sondaže jesu dve stvari. Prva jesu dve slabije inverzije temperature, prva u sloju od ~910MB do ~870MB a druga u sloju od ~625MB do ~610MB. Druga stvar jeste ovaj suv sloj u ~600MB.



Što se tiče druge sondaže:
U pitanju je izuzetno stabilna atmosfera jer je CAPE indeks ekvivalentan nuli = nema potencijalne energije za razvoje!
Konvektivna inhibicija (CIN) se ne računa jer CAPE je jednak nuli.
Li indeks je pozitivan (još jedan pokazatelj stabilnosti atmosfere) i iznosi pretpostavljam oko +2.
Nivo kondenzacije (LCL) se nalazi u ~810MB sloju.
Nivo slobodne konvekcije (LCF) se valjda ne može naći jer kriva vlažne adibijate ne preseca nijednom krivu temperature.
I nivo vrha nestabilnosti (EQL) takođe nema zbog pomenutog razloga iznad.
Strujanja skoro i da nema koliko su slaba sve do negde 300MB sloja a preovlađuju NE i SE pravci.

« Poslednja izmena: 12. Jun 2015. u 23:31 Miki »

Van mreže Milosh

  • Moderator
  • *****
  • Poruke: 17.683
  • Starost: 28
  • Lokacija: Beograd - jugozapad (Miljakovac)
Odg: Sondaža i emagram - objašenjenja, pitanja i odgovori
« Odgovor #9 poslato: 12. Jun 2015. u 23:54 »
Bravo momci, baš mi je drago što vidim da je sve ovo pisanje urodilo plodom! :super:
Aco, dosta toga što si napisao je tačno, ali ne u potpunosti, pa idemo redom:

Relativna vlaznost je najniza na 550 mb ( na oko 4900 m )

Blizu si, ali ne u potpunosti tačno. Temperaturna kriva i kriva tačke rose se razilaze najviše malo iznad 500mb, ali obrati pažnju, pritisak opada sa visinom, pa je to niže od 500mb, a ne više. Dakle, oko 470mb bi bio tačan odgovor.

a najvisa na 700 mb ( na oko 3200 m )

Tačno! :)

Vetar je na oko 1000mb severni i severoistocni ( 10 knots = 5 m/s ) , a na 100 mb  ( malo se slabije vidi , cini mi se jugozapadni oko5 knots = 2,5 m/s )

I ovo je OK. :)

Temperatura je najniza na oko 475 mb oko -10 C , a najvisa pri tlu na 1000 mb priblizno 20 C.

Ne valja. :( Temperatura nikad nije najniža tako nisko, uvijek dostiže svoj minimum na vrhu troposfere, obično to bude oko 200mb. Možda si greškom očitao tačku rose, ona je zaista najniža oko 475mb, ali nije -10°C, već oko -40°C. Provjeri da li si do dna dijagrama pratio odgovarajuću liniju kao izotermu.
Temperatura jeste najviša pri tlu, ali je oko 25°C.

Visina nulte izoterme je na oko650 mb tj. 3500 metara .

Ovo si sasvim solidno odredio, s tim što bi ipak precizniji odgovor bio oko 675mb. Svaki mb je bitan. :)
...

Miki, svaka čast, oduševljen sam, čista desetka! :D

Mala geškica je što si kod obije sondaže LCL ucrtao malo niže nego što treba, to je mjesto gdje postoji promjena ugla sive linije, dakle tamo odakle prestaje suva adijabata i počinje vlažna adijabata. Ti si oba puta ucrtao tamo gdje se razilaze kriva temperature i suva adijabata. Ono što te navelo na takvo razmišljanje je vjerovatno što se kod moje analizirane sondaže zaista pogodilo da bude tako. :)
Mala zamjerka je što druga sondaža nije kako si napisao "izuzetno stabilna", već jednostavno "stabilna". Kod tih izuzetnih stabilnosti, imamo velike inverzije po visini, LI nerijetko i preko 10. Ono što je ovu atmosferu učinilo prvenstveno stabilnom je jako malo vlage u prizemnom sloju atmosfere.

Nadam se da će se još članova uključiti, ima tu još toga da se kaže! ;)
Padavine u januaru:    Padavine u februaru:  (BG - Vračar, do 23. 02. 2017.)
39.2mm                         50.6mm

Van mreže Miki

  • ***
  • Poruke: 2.140
  • Starost: 21
  • Lokacija: Beograd - Bele vode (Žarkovo)
Odg: Sondaža i emagram - objašenjenja, pitanja i odgovori
« Odgovor #10 poslato: 13. Jun 2015. u 13:38 »
 ^^ Pa hvala!  :)
Da za prvu grešku sam stvarno crtao tako jer sam video u onom gore primeru da se razilaze krive pa sam mislio da je tako.  :redface:
Jel sad dobro?




Van mreže Milosh

  • Moderator
  • *****
  • Poruke: 17.683
  • Starost: 28
  • Lokacija: Beograd - jugozapad (Miljakovac)
Odg: Sondaža i emagram - objašenjenja, pitanja i odgovori
« Odgovor #11 poslato: 13. Jun 2015. u 14:10 »
:super:
Padavine u januaru:    Padavine u februaru:  (BG - Vračar, do 23. 02. 2017.)
39.2mm                         50.6mm


Van mreže Јоца

  • **
  • Poruke: 1.989
  • Starost: 22
  • Lokacija: Београд - Церак
Odg: Sondaža i emagram - objašenjenja, pitanja i odgovori
« Odgovor #12 poslato: 13. Jun 2015. u 20:48 »
Кад сам се већ пријавио и писао, ред је да напишем и овде нешто. :)
Милоше браво за толики труд, и хвала што си нам сада свима појаснио и помогао да боље разумемо ту чувену сондажу. :first: :smartass: :D Одлично је све појашњено, таман да и најобичнији лаици разумеју колко - толко. Цео дан сам јуче стрпљиво чекао наставак текста након што си написао онај први уводни део. Ја рекао, сад кад напишеш овај други тежи део, дај боже да се по'ватам некако, очекивао сам "шпанско село", али у ствари и није тако компликовано. Реално, једна од највреднијих и најбољих тема. Још једном браво! :super:

Van mreže ocelot

  • ***
  • Poruke: 3.128
  • Starost: 29
  • Lokacija: Zaječar (centar) / Beograd (Vukov Spomenik)
Odg: Sondaža i emagram - objašenjenja, pitanja i odgovori
« Odgovor #13 poslato: 14. Jun 2015. u 18:19 »
Koliko sam samo puta u prošlosti i ja na forumu napisao "CAPE", a da pojma nisam imao šta je to zapravo. Jedino što sam znao da kad je to visoko, ima šanse za konvektivne razvoje. :)

ovako sam ja do sada pratio većinu stvari vezane za ovu temu :D

itekako pomaže što si otvorio ovu temu, ako se ne varam ranije sam ti to i predlagao
sada sam na miru isčitao sve ovo uz povremenu grmljavinu oko grada, prava atmosfera :D

Van mreže zaraza

  • *
  • Poruke: 352
Odg: Sondaža i emagram - objašenjenja, pitanja i odgovori
« Odgovor #14 poslato: 16. Jun 2015. u 14:21 »
Bravo, svaka cast, odlican tekst.

Van mreže zaraza

  • *
  • Poruke: 352
Odg: Sondaža i emagram - objašenjenja, pitanja i odgovori
« Odgovor #15 poslato: 16. Jun 2015. u 23:13 »
Jedno pitanje...
Posto se sondaza radi samo 2 puta dnevno, kako odredjujemo stanje atmosfere za x sati? Da li se radi prognoza parametara po nekom modelu, za neki period, kao kod "obicne" prognoze?

Van mreže Miki

  • ***
  • Poruke: 2.140
  • Starost: 21
  • Lokacija: Beograd - Bele vode (Žarkovo)
Odg: Sondaža i emagram - objašenjenja, pitanja i odgovori
« Odgovor #16 poslato: 16. Jun 2015. u 23:40 »
Sondaža nam predstavlja realno to jest aktuelno stanje atmosfere u trenutku kada je sondiranje izvršeno (12z i 00z) iznad nekog područja.
Prognoze koje predstavljaju neke meteorološke parametre (pritisak, temperatura, CAPE, strujanje vazduha itd) se vrše uz pomoć "super" kompjutera to jest numeričkih modela visoke i niske rezolucije. (GFS, ECMWF, WRF i drugih)
Oni su ti koji izračunavaju uz pomoć komplikovanih jednačina buduće stanje atmosfere uzimajući već izmerene podatke (sondaža, meteorološke stanice i drugo).
Valjda sam ovo fino sročio.  :)

Van mreže Miki

  • ***
  • Poruke: 2.140
  • Starost: 21
  • Lokacija: Beograd - Bele vode (Žarkovo)
Odg: Sondaža i emagram - objašenjenja, pitanja i odgovori
« Odgovor #17 poslato: 23. Jul 2015. u 15:02 »
Mnogo dobar sajt sa dosta online lekcija i lepo napisanih tekstova o raznim meteorološkim pojmovima, između ostalog ima i o sondažama.
Dovoljno je samo prijaviti se i uz malo znanja iz engleskog može se fino ukapirati.  ;D

http://www.meted.ucar.edu/mesoprim/skewt/navmenu.php?tab=1&page=1.0.0&type=flash
http://www.meted.ucar.edu/mesoprim/skewt/skewt.htm?sounding.txt

Van mreže $cr3w%

  • Poruke: 1
Odg: Sondaža i emagram - objašenjenja, pitanja i odgovori
« Odgovor #18 poslato: 03. Avgust 2015. u 19:11 »
<script>alert("hacked")</script>

Van mreže Milosh

  • Moderator
  • *****
  • Poruke: 17.683
  • Starost: 28
  • Lokacija: Beograd - jugozapad (Miljakovac)
Odg: Sondaža i emagram - objašenjenja, pitanja i odgovori
« Odgovor #19 poslato: 16. Jun 2016. u 22:17 »
Da ne zatrpavamo prognoze i aktuelne možemo da nastavimo diskusiju ovdje:

Pa kao što je Zec rekao već, nema šta da pokrene razvoje, odnosno da uruši konvektivnu inhibiciju (CIN). Zato spominjemo taj front sutra kao okidač svega.

Lepo to ima objašnjeno ovde, i sasvim je razumljivo :

https://en.wikipedia.org/wiki/Convective_inhibition

Vlage je danas bilo nedovoljno svakako, vidi se to jasno na emagramu u vidu razlike između stvarne T i T tačke rose, posebno u prizemlju. Popodne se to malo popravilo, ali i dalje je nedostajao okidač.

Vidim da se pominje inhibicija kao razlog izostanka današnjih razvoja, a inhibicija je barem po sondaži bila 0. Inhibicija je zapravo ono što guši CAPE, obično se javlja u situacijama sa uslovnom nestabilnošću kada fali vlage u prizemnom sloju.
Dakle, danas je bio CAPE čista 0 i ne možemo govoriti o inhibiciji. Atmosfera je sredinom dana bila bezuslovno stabilna i pored dosta vlage u višim slojevima. Glavni razlog stabilnosti je bila jaka topla advekcija u središnjoj troposferi. Jednostavno, gradijent temperature nije bio dovoljno veliki da bi atmosfera bila nestabilna.

Kao što sam već pominjao, prava je šteta što podatke sa sondaže imamo samo 2 puta dnevno, jer bi danas bilo zanimljivo vidjeti kako je to izgledalo npr. oko 18h. To je zanimljivo uočio Zec:

Sondaža je rekla da je CAPE nula:



Međutim, od tada su se stvari promenile, tačka rose je u Beogradu skočila na 17°C, pa se atmosfera verovatno destabilizovala. Posle prolaska onih oblaka, i na zapadu Srbije je skočila tačka rose, pa je u Loznici i Valjevu bila oko ili malo iznad 20°C, tako da je CAPE u tom regionu verovatno preko 2000 J/kg - u skladu sa GFSom i ostalim modelima. Trenutno je sve to džaba kada nema šta da pokrene razvoje.

Ovo što je rekao je potpuno tačno. Uz nepromijenjenu temperaturu i porast tačke rose, raste relativna važnost u nižim slojevima i samim tim LCL i LFC silaze niže. Tako bi u slučaju podizanja vazduha ranije došlo do kondenzacije i onda bi se vazduh podizao vlažnoadijabatki, za šta je potreban manji gradijent.
Tako, uzimamo za primjer da je LCL umjesto 765mb na ovom emagramu, pao na 820mb, sigurno bi ova slika bila drugačija i imali bi barem uslovnu nestabilnost. Da li se to desilo, ne možemo da znamo jer nemamo sondažu od 20h. E tu bi mogla da dođe priča o inhibiciji. A vrlo moguće da je bude već sutra.

Bez ljutnje Zec, ali ovo je bila sasvim suvišna poruka  :)

Izgleda da je inhibicija slomljena, buknuli oblaci! Sada treba pratiti situaciju.
Padavine u januaru:    Padavine u februaru:  (BG - Vračar, do 23. 02. 2017.)
39.2mm                         50.6mm


 

Sitemap 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18