Dakle sada već mogu postaviti kompletne podatke, pa ako neko ima mogućnosti, nije loše napraviti ovakav prijemnik. Može pružiti puno zadovoljstva u praćenju i analizi atmosferskih uticaja na radiju. Reći ćete, da je to nešto što ne pripada klasičnoj meteorologiji. Ali ko govori o "klasičnom" pristupu? Sve što može produbiti naše saznanje o vremenu, od velike je pomoći, naročito ako je veoma lako dostupno većini.
---VLF PRIJEMNIK---
Prikazani prijemnik služi za detekciju kretanja naelektrisanja u atmosferi i jedan je od mnoštva pristupa. Na njemu se u zavisnosti od nivoa prisustva aktivnosti i snage zračenja, mogu slušati atmosferici svih vrsta, kao i zemljotresi, potom aurore u gornjim slojevima atmosfere, zatim svi drugi prirodni fenomeni u frekventnom opsegu od 10Hz do 10.000Hz.
-šematski dijagram prijemnika-
Pet tranzistora će služiti veoma dobro kao audio pojačalo za bilo koji zvučnik od 8 oma, do 16 oma. Pri tome treba voditi računa da se umesto zvučnika ne koriste slušalice, jer se iznenada mogu pojaviti veoma jaki zvuci, što može biti neprijatno.
Uređaj dozvoljava prijem širokog opsega (nerezonantno kolo). Prekidač Pr.1 služi za filtriranje frekvencije mreže od 50Hz. Snimanje svakako treba da se obavlja daleko do urbanih mesta, kako bi se nivo veštačkih smetnji smanjio na minimum.
Uređaj se može frekventno podešavati na tačno određenu frekvenciju (rezonantno kolo), postavljanjem promenljivog kondenzatora paralelno kalemu, ali ovo remeti kvalitet zvuka prirodnog zračenja.
Spisak delova, prikazan je na šematskom dijagramu. Što se tiče gradnje, najbolje je koristiti tehniku direktnog spajanja komponenata iznad uzemljene površine (bez štampane ploče-vidi sliku), kako bi se anulirali gubici u kapacitivnosti i induktivnosti elemenata.
Potenciometar od 200 oma, služi za podešavanje nivoa zvuka, a prekidač Pr.2 za uključenje ili isključenje uređaja. Napaja se baterijom 9V relativno dugo vremena.
Bitno je da otpornik od 500 oma spojen paralelno sa kalemom, bude karbonski, nikako induktivni. Delovi se lako mogu pronaći na tržištu i veoma su jeftini.
Zvučnik treba da bude , 8, 12 ili 16 oma, sa frekventnim rasponom od 1000Hz do 5000Hz, jer je ovo dijapazon frekvencija na kojima se pojavljuju atmosferici.
Kalem se namotava na feromagnetno jezgro. Jezgro treba koristiti što je moguće duže, jer će od njega zavisiti i kvalitet prijema (osetljivost). Autor je koristio tri jezgra prečnika 10mm, dužine 200mm, koji su spojeni, činili feritni štap od 600mm ukupne dužine.
Broj namotaja treba da bude 150, sa bakarnom, lakom izolovanom žicom prečnika 0,4mm.Više namotaja će dati jači zvuk, ali isto tako će pomeriti frekventni opseg i jedan deo zračenja se neće moći čuti. 350 namotaja je limit iznad kojeg se atmosferici više ne čuju.
Nakon izrade, potrebno je držati antenu minimum 30cm dalje od zvučnika, kako ne bi došlo do mikrofonije. Antena može biti locirana i napolju, konekcijom sa elektronikom pomoću mikrofonskog kabla, ili koaksijalnog kabla.
Visina antene ne igra ulogu u ovoj konstrukciji.
-izgled elektronike kompletnog prijemnika-
---Podešavanje uređaja---
Spojiti sve ulazno-izlazne kablove. Uključiti bateriju 9V. Ako se pojavi jak pištav ton u zvučniku, ili ste zaboravili otpornik od 500 oma, ili je kalem suviše blizu zvučnika. Ton se podesi pomoću potenciometra na željenu jačinu. Rotirati antenu koja se postavlja horizontalno, za najbolji prijem. Atmosferici se najbolje čuju posle 21 čas. Jedan deo atmosferika (whistlers), putuju u pravcu SEVER-JUG duž magnetnih linija sile zemlje. Shodno tome, potrebno je KRAJEVE antene usmeriti u pravcu ISTOK-ZAPAD. Drugi vidovi zračenja (tweeks), putuju u pravcu istok-zapad, pa je antenu potrebno radi njihovog boljeg prijema, usmeriti u pravcu sever-jug.
-antena-
Ukoliko montiramo feritnu antenu vertikalno, ovo će omogućiti primanje lokalnih podzemnih signala (nastalih od zemljotresa) i elimisati sve statike nastale električnim pražnjenjem.
Prijemnik je najbolje postaviti u metalnu kutiju, sa minus konekcijom baterije spojenom na kućište. Na terenu, potrebno je uzemljiti kutiju, iako nije neophodno (uzemljenje anulira deo lokalnih smetnji).
Za detekciju zračenja, koristi se analizator spektra za niske frekvencije (0-50kHz). Potrebno je povezati izlaz zvučnika, sa ulazom u audio karticu računara (mikrofonski ulaz), pomoću 3,5mm utičnice, kakvu inače koristimo za spajanje zvučnika na naš računar.
Umesto direktnog merenja, može se upotrebiti (čest slučaj) i snimanje pomoću diktafona ili sličnog uređaja za snimanje audio zapisa, da bi se kasnije taj zapis analizirao na računaru.
Za sve dodatne informacije, kao i za softvere za analizu, možete se obratiti autoru.
Tema: Planovi za gradnju prijemnika za praćenje atmosferskog elekticiteta (Pročitano 6234 puta)