Korisničko ime: Lozinka:

Dobrodošli na SerbianMeteo Forum


Prisutni ste kao gost. Da biste imali pristup kompletnom sadržaju foruma, diskusijama, koristili pogodnosti slanja privatnih poruke itd, potrebno je da se registrujete KLIKOM OVDE. Posle procesa registracije, putem e-maila koji ste uneli, dobićete link za aktivaciju naloga. Neophodno je uneti validan e-mail. U suprotnom nećemo biti u mogućnosti da vam pošaljemo aktivacioni link.
Ukoliko imate problem u vezi sa registrovanjem ili neki drugi tehnički problem, kontaktirajte nas na office[at]serbianmeteo.com

Autor Tema: Novembar 2013  (Pročitano 21328 puta)

Van mreže Медо

  • ***
  • Poruke: 4.076
  • Starost: 28
  • Lokacija: Мрчајевци
Novembar 2013
« poslato: 11. Novembar 2013. u 01:47 »
Топло време се наставља и у првој седмици новембра, температуре знатно изнад нормале.



Минимална измерена температура.



Максимална измерена температура.



Ситуација са падавинама не баш сјајна, нешто више падавина на северу земље.





Van mreže Медо

  • ***
  • Poruke: 4.076
  • Starost: 28
  • Lokacija: Мрчајевци
Odg: Novembar 2013
« Odgovor #1 poslato: 14. Decembar 2013. u 23:45 »
Преглед синоптичке ситуације:

Првих 10 дана новембра, над подручјем наше земље је преовлађивало западно и југоза- падно струјање уз адвекцију релативно топлих ваздушних маса. Једино је 6. и 7. новем- бра услед утицаја периферије висинске долине која се премештала преко централних предела Европе дошло до краткотрајног продора хладнијег ваздуха, да би убрзо затим,
8. новембра дошло до пораста геопотенцијала и јачања утицаја гребена из Медитерана. Време је било углавном сунчано и топло за доба године. Само 6. и 7. новембра је преовлађивало облачно, а местимично је било и кише.

10. и 11. новембра је услед продубљавања висинске долине изнад западног Средоземља и продора хладнијег ваздуха на њеној задњој страни у Ђеновски залив дошло до одсе- цања циклона на висини, као и циклогенезе у приземљу. Утицај овог циклона  над нашим подручјем слаби већ 12. новембра. Све до 18. новембра над облашћу Балкана прео- влађује утицај антициклоналног поља из централне и западне Европе.

19. новембра је дошло до продубљавања долине изнад области западне Европе и западног Медитерана, а затим и одсецања циклона на висини и циклогенезе у приземљу, што је проузроковало облачно време са кишом, на планинама са снегом.

Од 26. новембра се висинска долина и циклонално поље у приземљу постепено премештало ка југу Балкана, па је над нашим подручјем дошло до адвекције хладнијег ваздуха са североистока. До 28. новембра се задржало облачно време, киша је прешла у снег и у нижим пределима, а у већини крајева је дошло и до формирања снежног покривача.

Последња два дана новембра је услед јачања утицаја антициклона са запада Европе до-
шло до смањења облачности и престанка падавина.

Средња месечна температура ваздуха:

Средња месечна температура ваздуха је током новембра била у интервалу од 6,7ºС у Пожеги до 10,1ºС у Београду, а у планинским крајевима од 1,9ºС на Копаонику до 5,4ºС на Златибору.

Просечно одступање средње новембарске температуре ваздуха од нормале1 за референтни период 1961–1990. било је од 2,1ºС у Лозници и Сјеници до 3,4ºС у Великом Градишту.

Према методи перцентила, средња температура ваздуха је током новембра била у ве- ћем делу Србије у категорији веома топло, у Сјеници и Зајечару била је у категорији то- пло, а у Великом Градишту и Нишу у категорији екстремно топло.

У Београду је, према методи перцентила, средња месечна температура ваздуха била у првој и почетком треће декаде у категоријама веома топло и екстремно топло. Крајем месеца средња месечна температура ваздуха била је у категоријама хладно и веома хладно.

Просторна   расподела   средње месечне температуре у ( С) током новембра.



Просторна расподела одступања средње месечне температуре у ( С) током новембра 2013. године.





Месечни ход средње дневне температуре ваздуха у Београду у току новембра 2013. године



Максимална температура ваздуха:

Средња максимална температура ваздуха током новембра била је у интервалу од 11,5ºС у Неготину до 14,8ºС у Нишу, у планинским крајевима од 5,2ºС на Копаонику до 9,7ºС у Сјеници.

Према методи перцентила средња месечна максимална температура ваздуха била је у већем делу Србије у категорији веома топло и топло, а у Неготину је била у категорији нормално.

Највиша максимална дневна температура ваздуха од 26,8ºС забележена је 4. новембра у Зајечару. У Сјеници и на Златибору је 8. новембра превазиђена максимална дневна температур ваздуха за новембар у односу на референтни период 1961-1990. У Сјеници је забележено 21,0ºС (претходно 20,2ºС регистровано 13. новембра 1969. године), а на Златибору 20,7ºС (20,6ºС је ранији максимум забележен 1. новембра 1990. године).

Топлотни талас  је забележен на Црном Врху. Трајао је осам дана, од 3. до 10. новем-
бра. На Копаонику се 2. новембра завршио топлотни талас који је почео 20. октобра.

Забележена су два летња дана у Лозници и Зајечару.

Регистровано је неколико ледених дана, два у Пожеги, четири на Црном Врху и Злати-
бору и пет у Сјеници и на Копаонику.

Месечни ход максималне температура у Београду, Зајечару и Копаонику.







Минимална температура ваздуха:

Средња минимална температура ваздуха је током новембра била у интервалу од -0,7ºС
на Копаонику до 6,9ºС у Београду.

Према методи перцентила средња минимална температура ваздуха током новембра је у
Србији била у категорији веома топло и екстремно топло.

Најнижа минимална дневна температура ваздуха забележена је 30. новембра у Сјеници и износила је -19,5ºС. У нижим пределима најнижа минимална дневна температура ваз- духа измерена је 29. новембра у Димитровграду и износила је -8,3ºС.

Мразни дани  су забележени на територији целе Србије од три у Београду и Неготину до 16 на Копаонику. Број регистрованих мразних дана је просечно за пет дана мањи од уобичајеног броја мразних дана у новембру.

На Копаонику су забележена четири, а у Сјеници два дана са јаким мразом.

Месечни ход минималне температура у Београду, Крагујевцу и Копаонику:







Падавине:

Количина падавина је током новембра била у интервалу од 34,1 mm у Сремској Митро-
вици до 78,4 mm на Копаонику.



Укупна количина падавина је у односу на нормалу за референтни период 1961-1990.
била од 66% у Сремској Митровици до 142% у Великом Градишту.



Према методи перцентила количина падавина је у већем делу Србије била у категорији нормално, а у Великом Градишту и Ћуприји у категорији кишно.



Дневни максимум количине падавина забележен је 25. новембра у Ћуприји када је ре- гистровано 32,1 mm, чиме је превазиђен дневни максимум количине падавина за новем- бар у односу на референтни период 1961-1990. који је регистрован 16. новембра 1981. године и износио је 27,7 mm.

Број дана са падавинама је био  у интервалу од девет дана  у Банатском Карловцу,
Димитровграду и Врању до 24 дана на Црном Врху.

Крајем новембра у целој Србији осим у Великом Градишту забележен је снежни покри- вач максималне висине од 2 cm на Палићу, који је регистрован 27. новембра, до 43 cm на Црном Врху, који је забележен 28. новембра.

У Ваљеву је 27. новембра забележено 32 cm висине снежног покривача што је највише забележено у новембру од кад постоје мерења на овој станици. Ранији максимум виси- не снежног покривача за новембар у Ваљеву износио је 27 cm а забележен је 24. новем- бра 2005. године и 19. новембра 2007. године.

Број дана са снежним покривачем током новембра био је у интервалу од једног дана на Палићу, у Нишу и Лесковцу до осам дана на Копаонику. У Великом Градишту није било дана са снежним покривачем.




« Poslednja izmena: 15. Decembar 2013. u 00:34 Медо 95 »