Tema: Meteo chat

[Milosh]

Ma nemoguce mi, zato jer je bio period od onih 35 dana bez padavina, tako nesto. Nemoguce da je tqkva situacija svuda u okolini BG
pa i reke i zemlja okolo, a da je u junu i julu palo preko 100mm kise. To nije susno leto.

David i Škomi su već prilično detaljno opisali o čemu se tu radi. Ali treba uzeti još jednu stvar u obzir. Stanica na Vračaru je u junu i julu imala "konvektivnu sreću", da iz svake prilike koja se ukazala izvuče neki maksimum.
Dakle, severni i centralni delovi grada su u par navrata imali obilne pljuskove koji su zaobilazili ostatak grada. Kod mene je recimo u junu, julu i avgustu ukupno palo 80-ak mm kiše, što je manje i od jednog prosečnog juna.
Kad se tome svemu dodaju ekstremno visoke temperaure u avgustu, pa i nastavak suše u septembru i oktobru, dolazimo do možda i najvećeg deficita vlage u zemljištu ikad.
Napraviću još jednu analizu kasnije u klimatološkoj temi.

[skomimaster]

Evo i kod komšija u Mađarskoj je period od januara do septembra ove godine najsušniji u seriji podataka od 1901. godine!

[popovica novi sad 1]

Klimatske promene su stvarne ali za sada verujem da barem kasna jesen i zima nece biti bez značajnih padavina .
Medjutim nije pitanje samo klime
Okeani apsorbuju otprilike četvrtinu do trećinu antropogenog CO₂. Kada se CO₂ rastvori u vodi, nastaje ugljena kiselina i opada pH.IPCC je već zabeležio gubitak kiseonika u gornjih 1000 m okeana od približno 0,5–3,3% između 1970. i 2010.
Medjutim problem je politika političara ne zanima ni vlasnika kompanija koje se bave fosilnim gorivom pa cak radnika u njima pa mnoge građane ata ce biti posle 2050 god jer ovako nece biti živi.

[Nick]

Najveći deo Anadolije ima 300-450 mm padavina godišnje u proseku i to najveći deo prima u hladnijem delu godine. Anadolija nije pustinja niti polu pustinja zbog toga. Tako da ne bi postala ni Srbija, ako bi tolike padavine sa sličnim rasporedom postale standard i ovde.

[popovica novi sad 1]

Ukazao bih da cak klima uopste nije najveci problem
nije problem u tome da okean postaje bukvalno „kiseo“ — on je i dalje bazan. Problem je što istovremeno opada koncentracija karbonatnih jona, pa organizmima koji prave kalcijum-karbonatne strukture postaje teže da ih grade i održavaju. Tu spadaju korali, školjke, neki plankton i drugi organizmi koji su osnova čitavih prehrambenih mreža
Alternativno smanju emisije Aktivno izvlačiti CO₂ iz atmosfere — CDR. Tu ulaze pošumljavanje, skladištenje ugljenika u zemljištu, bioenergija + CCS, direktno hvatanje CO₂ iz vazduha (DAC), ubrzano trošenje minerala, a potencijalno i povećavanje alkalnosti okeana. To je jedina grupa tehnologija koja zaista može da obrne deo CO₂ problema.
Solarni inženjering ali nece resiti problem koji nastaje u samom okeanu.
No fasnurajuce koliko je svetski politički sistem nesposoban ne rade na nista od toga smanje emisije niti na alternativnim rešenjima.

[David01]

Najveći deo Anadolije ima 300-450 mm padavina godišnje u proseku i to najveći deo prima u hladnijem delu godine. Anadolija nije pustinja niti polu pustinja zbog toga. Tako da ne bi postala ni Srbija, ako bi tolike padavine sa sličnim rasporedom postale standard i ovde.

Složio bih se da nije pustinja ali ne bih se složio da nema polupustinjskih oblasti (Centralna Anadolija). Pogledaj bilo koju satelitsku sliku Anadolije i videćeš da ima dosta žutih i oker nijansi.

Evo šta kaže ChatGPT na moje pitanje ,,Da li je Anadolija pustinja ili polupustinja"?

Anadolija nije pustinja. Veći deo unutrašnje Anadolije je suva kontinentalna oblast, sa predelima koji mestimično imaju polupustinjsku (semiaridnu) klimu, ali se cela Anadolija ne može tako klasifikovati.

Središnja Anadolija – suva, stepska; ponegde semiaridna.
Istočna Anadolija – hladnija i planinska, sa više padavina i snega.
Obale Egejskog i Sredozemnog mora – znatno vlažnije, mediteranska klima.
Crnomorska obala – veoma vlažna i zelena.

Evo i dodatka: ,,Kolika je količina padavina u svakoj od navedenih oblasti?"

Približno, godišnje padavine izgledaju ovako:

Oblast Anadolije    Godišnje padavine
Središnja Anadolija   300–500 mm
Istočna Anadolija   400–800 mm
Egejska obala           600–1.200 mm
Sredozemna obala   700–1.500+ mm
Crnomorska obala   1.000–2.500+ mm

Dakle da zaključimo, središnja Anadolija koja ima količinu padavina koju si naveo itekako je semiaridna, odnosno polupustinjska oblast.

[Boce]

Voleo bih da čujem Miloševo i Kimijevo mišljenje o ovome što se desilo u delu Sredozemlja oko Katalonije.

Evo linka o tome

https://x.com/glezjuanje/status/2106693907677356420

https://t.me/nenevreme/5039

[Darko_9]

Sve se svodi na epizode , epizoda anticiklona 10-15 dana i onda ciklon par dana i taman kad se sve sklopi za malu epizodu ciklona izvisimo , daj Boze da ne bude ovaj put tako.

[David01]

Miloš je sve rekao u prognozama o aktuelnim izlazima modela za period pred nama a u temi o klimatskim promenama ono što sam i ja ranije pisao a to je da je sa neizbežnim povećanjem temperature neophodno i povećanje količine padavina a do toga ne da ne dolazi nego ređamo 3 veoma sušne godine u nizu.

Nakon povećanja količine padavina u periodu 1991-2020 za oko 100 mm u odnosu na period 1961-1990 na Rimskim Šančevima, u 2020-im smo se vratili na vrednosti iz 1961-1990 ali sa daleko višim temperaturama nego u spomenutom periodu. Mislim da sam već kačio tabele i da nema potrebe da kačim ponovo.

Očekujem da kao šlag na tortu kraj oktobra, novembar i decembar prođu u znaku anticiklonalnog tmurnog i zagađenog vremena. Naravno govorim o severu zemlje. Centralnim i južnim predelima se možda i posreći sa padavinama od nekog ciklona.

[Milosh]

Имам утисак да овде у Словенији падне годишње дупло више падавина него код нас..

Eh, da je samo duplo više... Izađe to na kraju i 3 ili 4x više na godišnjem nivou.
Mrzelo me da idem da sabiram za neke dalje periode, ali ako pogledamo recimo Ljubljanu i Beograd u prethodnih pola godine, zaključno sa današnjim danom..
U glavnom gradu Slovenije je u tom periodu zabeleženo nekih 600mm kiše, dok je Beograd u istom periodu imao 170mm. Dakle, gotovo 4x više padne u Ljubljani u toplijem delu godine. Ako pak pogledamo samo avgust i septembar, tu je razlika još brutalnija, 255mm u Ljubljani naspram 21mm u Beogradu dođu i više nego 10x više.
Slovenija je jednostavno kišovita zemlja, takav joj je geografski položaj. Sa jedne strane navetrena zona Alpa u slučaju mediteranskih ciklona. A sa druge strane pravi koridor letnje konvekcije. Tako da njih ove klimatske promene oko kojih mi brinemo ne dotiču ni najmanje. Dok oni dođu do stadijuma u kom smo mi trenutno, za nekih 100 ili 200 godina, mi ćemo se doslovno pretvoriti u centralnu Saharu.

[risbo gr]

Хвала Милоше на подацима 👏🙂 
Заиста огромне разлике. Имао је и овде један период суше,од половине јула до половине августа,чак су и овде травњаци почели да жуте што је баш атипично за ове пределе а и слушајући колеге који су овде неколико година. Али од тада половине августа до сада је било бар у три наврата у овом јужном делу Словеније тотала од 100+мм у рецимо 2/3 дана,+ ове мање а честе туре. Погледах сада за Постојану која је у близини. Равно 500мм за Август, Септембар и Октобар 🙄
Од нас тамо је и киша "дигла руке". Све смо ближе и том феномену ако до њега дође да падне снег на жуту траву 🧐

[Milosh]

Ma kakav sneg, tek o njemu ne treba razmišljati. A ni o žutoj travi. Ne znam kad si bio poslednji put ovde, ali recimo da u Beogradu na otvorenim površinama više nema ni žute trave. Toga je bilo još u julu, avgustu, sad je ostala samo gola zemlja. Kad se samo setim koliko sam puta u prošlosti proklinjao kišu zimi, jer sam mislio da "uzima" od snega. Sad bih joj se radovao jednako kao u snegu, pa makar i u sred januara na 0°C pala konačno. Padaj ledena zimska kišo, sve ti je oprošteno!