Ноћ сам провео у Врднику на Фрушкој гори. Занимљиво је било пратити маглу на том путу. Када сам синоћ пошао са Дедиња, овде је било неке магле, али врло шаролике густине. Око Партизановог стадиона је била ређа, на Топчидерској звезди је тада није ни било, преласком моста на Ади, улетели смо очекивано у густу маглу. Кроз цео Срем је била густа магла. На путу Рума Врдник, пре спуштања у врдничку котлину (моје родно место је на јужним падинама Фрушке горе, на висини од 150 - 400 м.нв. чији су најнижи делови у једној подфрушкогорској котлиници) магла је нестала, дакле граница јој је била на рубу врдничке котлине. Ноћ у Врднику ведра, без магле са јачим мразем. Јутрос при повратку за Београд, у Врднику зимска идила,
иње по трави, дрвећу (можда је било током ноћи интервала магле, када је иње тако изражено било) окупано зимским јутарњим сунцем. Изласком из врдничке котлине, пред Румом, поново густа магла и потпуно друга прича. Магла је била присутна до генексове зграде, након које је сијало сунце. Тако је и сада овде на Дедињу, сунчано и хладно.