Tema: Plavno i Knin (severna Dalmacija) - maj/jun 2025

[Nick]

Imam poreklo od tamo i zadnji put sam bio u pomenutim mestima krajem maja i početkom juna prošle godine. Počeću sa fotografijama Plavna https://sr.m.wikipedia.org/wiki/Plavno
Priroda u Plavnu je netaknuta, bukvalno nijedan papirić ili opušak se ne može naći tamo, a kamoli neki krupniji otpad. Osim toga u širokom krugu nema industrije niti većih gradova. Vazduh je odličnog kvaliteta (tamo doslovno važi ono 'disati punim plućima'), a i voda je vrlo dobra. Na prvoj slici iz Plavna je Rusića vrh (1201 m), najviši vrh Orlovice. Sa tog vrha je inače moguće videti more (šibenski deo) kad je vedro nebo. Geografske odlike Plavna https://plavno.rs/geografske_odlike_plavna.php

• Tweet

[Nick]

Evo i nekih mojih fotografija iz Knina. Na prvoj slici je Krka, ekstra je čista.

[Nick]

Imam poreklo od tamo i zadnji put sam bio u pomenutim mestima krajem maja i početkom juna prošle godine. Počeću sa fotografijama Plavna https://sr.m.wikipedia.org/wiki/Plavno
Priroda u Plavnu je netaknuta, bukvalno nijedan papirić ili opušak se ne može naći tamo, a kamoli neki krupniji otpad. Osim toga u širokom krugu nema industrije niti većih gradova. Vazduh je odličnog kvaliteta (tamo doslovno važi ono 'disati punim plućima'), a i voda je vrlo dobra. Na prvoj slici iz Plavna je Rusića vrh (1201 m), najviši vrh Orlovice. Sa tog vrha je inače moguće videti more (šibenski deo) kad je vedro nebo.

Nisam se penjao gore. Zato što ne poznajem dovoljno dobro teren, a nisam našao vodiča (može lako da se zaluta). Od polja koje je na oko 450 m nadmorske visine do Rusića vrha ima par sati uspona. Putevi prema gore su kameniti, što otežava uspon. Išao sam do jedne predivne visoravni zvane Tavane koja je na nekih 800-850 m n.v, ima i do tamo gaziti solidno. Na Tavanima su pretežno livade, a ima i šume. Tamo je još uvek koliba mojih predaka (evo je https://i.postimg.cc/mgjZcShm/20250530-140051.jpg ), a blizu nje je bunar u kome je bilo vode kad sam bio tamo.

Od kad je ostalo malo ljudi u Plavnu pre 30-ak godina došlo je do ekspanzije šume. Šuma je došla čak do mnogih kuća. Neka mesta su neprepoznatljiva u odnosu na ranije jer ih je progutala šuma. Lovci iz Splita dolaze loviti po plavanjskim brdima, planinama i šumama. Od nekog sam čuo kako je jedan od njih rekao da boljeg lovišta nema u Hrvatskoj. Čak su se i medvedi pojavili kojih ranije nije bilo. Očito dolaze iz susedne Like koja je inače poznata po medvedima. Vukova, divljih svinja itd. je bilo i ranije, ali su se dodatno umnožili u zadnje 3 decenije.

[Antarktik]

Nick, да ли си одгледао серију "Тврђава"?

[Nick]

Nick, да ли си одгледао серију "Тврђава"?

Jesam. Serija je prilično pogodila poentu, premda su neke stvari malo iskarikirane.
Što se glumaca tiče Nikolina Friganović (Nada) i Ognjen Mićović su najautentičnije odigrali Kninjane, od govora pa nadalje. Dobri su i Darija Vučko (Darija Tolj) i Slaviša Čurović (Cvare). Nikola Pejaković je slabo odigrao ulogu Momčila - nije se uspeo osloboditi bosanskog prizvuka, onda često je govorio 'došo', 'pošo' (u Kninu i okolini se govori 'doša', 'poša') itd. Mada njegov lik ima smisao. Momčilo kao nacionalno i verski osvećeni Srbin je antipod svom zetu Nikici (Jovo Maksić) koji robuje titoizmu i jugoslovenstvu. Inače Darija Vučko je poreklom iz Dalmacije, a Ognjen Mićović je Podgoričanin. Serija je snimana uglavnom u Nikšiću i okolini, to je pribžinije Kninu nego da je snimana bilo gde u Srbiji.

[Nick]

Jedan Crnogorac rodom iz Danilovgrada koji je dugo živeo u Kninu je rekao da Knin i Danilovgrad imaju sličnu klimu. Klima pomenutih mesta se ranije nazivala izmenjena mediteranska klima. I Bileća bi trebala biti klimatski slična Kninu. Knin je ipak nešto hladniji u proseku od Podgorice, Trebinja i Mostara. Pre neki dan u Kninu je bilo 1 cm snega, a u Gračcu (Lika) koji je udaljen svega 55 km ga je u istom trenutku bilo 42 cm. Plavno je nešto hladnije od Knina zbog malo severnije pozicije i veće nadmorske visine. Knin je na nadmorskoj visini od 220 m, a plavanjsko polje je na 390-500 m. Plavno ima više padavina od Knina. Neki period u jugoslovensko doba u Plavnu je postojala padavinska stanica i prosek za taj period je bio 1447 mm godišnje, dok je Knin imao 1148 mm tada. Bosansko Grahovo koje je vazdušnom linijom blizu i Knina i Plavna ima znatno oštriju klimu od oba mesta.

Kad sam bio u Plavnu prošle godine par puta sam uveče ložio drva jer su bile sveže/hladne noći i jutra, bio je kraj maja meseca. Po danu je bilo toplo.

[Antarktik]

Jesam. Serija je prilično pogodila poentu, premda su neke stvari malo iskarikirane.
Što se glumaca tiče Nikolina Friganović (Nada) i Ognjen Mićović su najautentičnije odigrali Kninjane, od govora pa nadalje. Dobri su i Darija Vučko (Darija Tolj) i Slaviša Čurović (Cvare). Nikola Pejaković je slabo odigrao ulogu Momčila - nije se uspeo osloboditi bosanskog prizvuka, onda često je govorio 'došo', 'pošo' (u Kninu i okolini se govori 'doša', 'poša') itd. Mada njegov lik ima smisao. Momčilo kao nacionalno i verski osvećeni Srbin je antipod svom zetu Nikici (Jovo Maksić) koji robuje titoizmu i jugoslovenstvu. Inače Darija Vučko je poreklom iz Dalmacije, a Ognjen Mićović je Podgoričanin. Serija je snimana uglavnom u Nikšiću i okolini, to je pribžinije Kninu nego da je snimana bilo gde u Srbiji.

Мени је остала још једанаеста, последња епизода. Претпоследња, десета, ме је погодила као ретко шта што долази са ТВ-а. Све ти се некако кристално јасно и трагично врати... И ја сам се те 1992-е оженио, формирао породицу, био мобилисан, проживео и преживео катастрофалне деведесете...

[dejca]

Nick, hvala ti za ovu lepu priču o tvom zavičaju. Da li si ti tamo rodjen ili su tvoji došli otuda 95-e.
 Strašna su to vremena bila, u to vreme sam i ja gorivo preprodavao i sećam se kolona izbeglica koje sam vidjao na aoto putu. Preprodavci goriva su im davali gorivo da jadni ljudi nastave put.
U seriji Tvrdjava su još i potvrdili seriju izdaja o kojima se je i tada pričalo.

Sent from my SM-S721B using Tapatalk

[Nick]

Nick, hvala ti za ovu lepu priču o tvom zavičaju. Da li si ti tamo rodjen ili su tvoji došli otuda 95-e.
 Strašna su to vremena bila, u to vreme sam i ja gorivo preprodavao i sećam se kolona izbeglica koje sam vidjao na aoto putu. Preprodavci goriva su im davali gorivo da jadni ljudi nastave put.
U seriji Tvrdjava su još i potvrdili seriju izdaja o kojij se je i tada pričalo.

Sent from my SM-S721B using Tapatalk

Rođen sam u Kninu i bio sam mali kad smo došli. Ponešto se sećam, ali uglavnom iz perioda nešto pre 'Oluje.' Iz onih dana kad je bila 'Oluja' se sećam samo par scena i to kao kroz maglu. Ja sam veliku većinu života proveo u Srbiji. Batajnica nakon Nove Pazove i eventualno Novih Banovaca ima najviše Krajišnika u Srbiji od starijih naselja. Busije i Grmovac imaju još veći procenat Krajišnika, ali to su naselja formirana 1996-97. upravo od strane pridošlih Krajišnika, nisu postojala ranije. U Batajnicu, Nove Banovce, Novu Pazovu, Inđiju, Surčin i još neka mesta u okolini dobar deo Krajišnika je došao još u jugoslovenskom periodu iz ekonomskih razloga, a onda su u ta mesta došli 1990-ih njihovi zemljaci, rođaci i komšije kao prognanici. Iz mog sela je već 1950 i neke bio trocifren broj kuća u Batajnici, a bilo je tada i ljudi iz drugih severnodalmatinskih sela. Više mojih rođaka je došlo u Batajnicu od kasnih 1940-ih do 1970-ih nego 1990-ih. U Batajnici se starosedeoci (Sremci) okupljaju uglavnom oko stare crkve u centru koja je podignuta krajem 18-og veka, a Krajišnici oko nove koja je podignuta 1992. godine. Tu novu batajničku crkvu nezvanično zovu 'dalmatinska' crkva, zato što su Dalmatinci najbrojniji od Krajišnika koji dolaze u nju i okupljaju se oko nje. 'Čuvari Hristovog groba' (https://sr.m.wikipedia.org/wiki/Čuvari_Hristovog_groba) se okupljaju u novoj batajničkoj crkvi.

[Nick]

Evo i nekoliko slika Plavna iz zimskog perioda, za razliku od prethodnih ove nisu moje. Prve 4 slike sa snegom samo na većim visinama su od 21.decembra 2024, a ostale 3 sa snegom i niže među kućama su od 15. februara 2025.

[Antarktik]

Колико у том полупустом крају има духова неког скоро несталог живота?! Као да се виде на сликама... Како ли је тамо сад живети, а никад није било лако?!

[Nick]

Колико у том полупустом крају има духова неког скоро несталог живота?! Као да се виде на сликама... Како ли је тамо сад живети, а никад није било лако?!

Plavno spada među pitomija sela u Kninskoj Krajini pa i šire. Ali nije tamo kao u Vojvodini ili Šumadiji i život nije bio ni malo lak. Do relativno bliske prošlosti natalitet je bio visok, a plodne zemlje ima ograničeno. Zemlja se dodatno usitnjavanja podelom između braće. Zato su mnogi odlazili iz Plavna. Početkom 1920-ih Plavanjci su počeli odlaziti u Majur kod Šapca i seobe u to mesto su pomalo trajale i narednih nekoliko decenija. Jedna porodica između 2 rata je odselila u Kraljevo. Određeni broj ljudi iz Plavna je kolonizovan u Stanišić kod Sombora iza drugog rata. U periodu druge Jugoslavije su odseljavati u Batajnicu, Zemun, Beograd, Novu Pazovu, Irig, Sremsku Mitrovicu itd. Neki su otišli u Ameriku u raznim vremenima. Odseljavali su i u Knin naravno.

Na zadnjem popisu stalnih stanovnika je bilo 121, a 1991. je bilo 1720. stanovnika i tada je Plavno bilo drugo najveće srpsko selo u Dalmaciji (nakon Žegara). U nešto daljoj prošlosti je bilo najveće. Preostali stanovnici su uglavnom stariji ljudi i žive od penzija. Mlađih ljudi ima baš malo, a dece još manje. Za seosku slavu Spasovdan selo oživi, okupi se na stotine bivših stanovnika i njihovih potomaka koji dođu iz Srbije, RS, dijaspore itd. Prošle godine za Spasovdan se okupilo preko 700 ljudi, bilo je svega od male dece do staraca. I tokom leta bude življe kad takođe dolaze bivši stanovnici i njihovi potomci u većem broju.
Najnoviji poduhvat Plavanjaca u zavičaju https://www.novosti.rs/reportaze/vesti/1547065/ukrovili-bratsku-kucu-jos-jedan-poduhvat-srba-u-plavnu-kod-knina-foto

Nekoliko slika sa obeležavanja Spasovdana u Plavnu prošle godine.

[Nick]

Jedan Crnogorac rodom iz Danilovgrada koji je dugo živeo u Kninu je rekao da Knin i Danilovgrad imaju sličnu klimu. Klima pomenutih mesta se ranije nazivala izmenjena mediteranska klima. I Bileća bi trebala biti klimatski slična Kninu. Knin je ipak nešto hladniji u proseku od Podgorice, Trebinja i Mostara. Pre neki dan u Kninu je bilo 1 cm snega, a u Gračcu (Lika) koji je udaljen svega 55 km ga je u istom trenutku bilo 42 cm. Plavno je nešto hladnije od Knina zbog malo severnije pozicije i veće nadmorske visine. Knin je na nadmorskoj visini od 220 m, a plavanjsko polje je na 390-500 m. Plavno ima više padavina od Knina. Neki period u jugoslovensko doba u Plavnu je postojala padavinska stanica i prosek za taj period je bio 1447 mm godišnje, dok je Knin imao 1148 mm tada. Bosansko Grahovo koje je vazdušnom linijom blizu i Knina i Plavna ima znatno oštriju klimu od oba mesta.

Kad sam bio u Plavnu prošle godine par puta sam uveče ložio drva jer su bile sveže/hladne noći i jutra, bio je kraj maja meseca. Po danu je bilo toplo.

Prema DHMZ-u rekordna visina snega u Kninu je 40 cm od 31.12.1996, a u Gračcu 135 cm od 11.02.1986. Merenja u Kninu su počela 1949, u Gračcu 1960.

Ono što je tipično za čitavu Dalmaciju pa tako i za Knin i okolinu je bura. Od starijih sam čuo da tamo bura čak i na temperaturi u dvocifrenom plusu često bude jako neprijatna, da uvlači hladnoću u kosti što bi se reklo. 1962. godine snažna bura je izazvala tešku železničku nesreću na Čupkovića mostu blizu Plavna. Detaljnije o toj nesreći i dve slike Čupkovića mosta.

[Nick]

Nešto iz meteorološkog aspekta. Ove zime i prošle jeseni sam primetio da Kosovo često ima za 2-3C niže minimume od Knina, to uglavnom bude kad su vedre noći. Kosovo se nalazi 10-15 km južno od Knina (samim tim je bliže moru) i na podjednakoj je nadmorskoj visini kao Knin. Zato mi je neobično da dosta puta bude hladnije za par stepeni od Knina https://sr.m.wikipedia.org/wiki/Kosovo_polje_(Dalmacija)

Npr. danas je minimalna temperatura u Kninu bila -7.1C, a u Kosovu -10.2C. Inače kad je u pitanju kninskoj/dalmatinsko Kosovo kaže se 'u Kosovu', a ne 'na Kosovu' kao kad se radi o južnoj srpskoj pokrajini.

[Nick]

 
Danas je minimalna u Kninu bila -4.7C, a u Kosovu -6.5C

[Nick]

Knin ima 7 voda (po tome je rekorder na ovim prostorima) - Krku, Krčić, Kosovčicu, Orašnicu, Radljevac, Marčinkovac i Butužnicu https://www.youtube.com/watch?v=yW1GhON_nkQ

Kuće na ovoj slici su u Kovačiću pored Knina. Blizu njih je vidljiv vodopadad Krčić, a u podzadini je Dinara. Visinska razlika između Kovačića i Dinare je skoro 1600 m. Kovačić je na oko 240 m.n.v, a Dinara je 1831 m. Radi se o kninskoj Dinari koja je visoka koliko pomenuh u prethodnoj rečenici. Dok je Troglav (1913 mi) najviši vrh masiva Dinare nekih 75-80 km jugoistočno od Knina/Kovačića i najbliže veće mesto njemu je Livno.

[Antarktik]

Nick, од када је фотографија?

[Nick]

Nick, од када је фотографија?

Za tu zadnju nisam siguran, ali očito se radi o hladnijem delu godine. Pošto dole pored kuća listopadno drveće nije zeleno, a Dinara je pod snegom.

Drugi naziv za Kovačić je Topolje. U Kovačiću odnosno Topolju je rođen Momčilo Đujić. Ali i još jedna manje poznata ličnost, a to je fra Mijo Kotaraš (https://hbl.lzmk.hr/clanak/kotaras-mijo). On je rođen u pravoslavnoj porodici, ali je kao tinejdžer iz nekog razloga prešao u katoličku veru.

[Nick]

Knin i Niš imaju prirodno-geografskih sličnosti. Imaju sličan položaj u odnosu na Dinaru, odnosno Suvu Planinu. Knin i Niš su čak na sličnoj nadmorskoj visini, a Dinara i Suva Planina su podjednako visoke.

Pogled na Dinaru iz Knina od tvrđave




Pogled na Suvu Planinu iz Niša

[dejca]

Leskovac ti je bliži Suvoj planini od Niša i Leskovac je samo 8 metara višlji od Knina.
Pogled sa brda Hisar na Suvu planinu.