Dobro, Bergen već nije za poređenje sa drugim gradovima u Evropi.
Sa svojih 300 000 stanovnika, 2500mm i 200 kišnih dana godišnje, poznat je kao najkišovitiji veći grad u Evropi.
Pogotovo je zanimljiva relativno ravnomerna raspoređenost padavina, pa svi meseci u godini imaju trocifrene količine padavina i dvocifren broj dana sa merljivim padavinama.
Zanimljivo je da postoji jedan grad u Evropi sa još većom godišnjem količinom padavina od Bergena (ako ne računamo neke meteorološke stanice na planinama i jedva naseljenim selima).
Verovali ili ne, to je moja đedovina - Cetinje sa prosečnom godišnjom količinom padavina od 3360mm (izgleda da to objašnjava zašto toliko volim kišu
).
Ali razlika u odnosu na Bergen je veoma izražen godišnji hod padavina sa maksimumom u kasnu jesen i zimu (decembar >500mm), dok su leta prilično sušna (julski prosek je tanji od beogradskog, ~60mm).
Ok, za Bergen sam znao, ali za Tokio nisam ni pomišljao da je toliko kišovit grad. Ej, 700mm u mesecu, pa to se čak i na Cetinju retko dešava.
Kontam da živim u nekom od ta tri navedena grada, da bi i mene kiša smorila.
Dok kod nas hronično nema kiše, nekima je kiše preko glave. Kao i obično poslednjih godina, sredine teško da ima...
Da, i nauka je pokazala da se sa globalnim porastom temperature ne smanjuje niti povećava globalna količina padavina. Ono što se menja je prostorna i vremenska raspodela tih globalnih padavina.
Sve više ekstremnih epizoda u obe krajnosti širom sveta. Naše područje, tj. umerene širine su daleko sklonije odlasku u ovu donju krajnost, ali ne tako davna 2014. nam je pokazala da ni to ne mora biti pravilo.
Naravno, da nijedna od tih krajnosti nikako nije dobra opcija.
