Bilo jednom u Srbiji

[Kimi]

Pavloviću 

[pavlovic]

Hvala Kimi 

Evo i preseka 1930.
Sredina maja je donela okolini Petrovca na Mlavi štete od grada.Grad nije bio krupan,ali ga je palo dosta.
U prvoj dekadi juna grad nanosi štete okolini Sečnja i Jaše Tomića,Prokuplja,Žitorađe i Čačka,bujica i grad uništavali su useve u okolini Medveđe.
Treća dekada juna donosi nevolje okolini S.Mitrovice,najveće štete od grada su zabeležen u okolini Kuzmina,okolini Zaječara gde je pšenica polegla,vinogradi su bili oštećeni,kukuruzi polomljeni.
Početkom jula Kraljevo i Trstenik pogađa nevreme sa gradom.Nevreme sa olujnim vetrom čupa drveće u S.Mitrovici.Olujni vetar čupa stabla i oko Ivanjice.
Sedmog avgusta nevreme praćeno olujnim vetrom zahvata Levač.Leteli su krovovi i drveće.

http://digital.nb.rs/collection/no-politika 

[ocelot]

bravo, odlični podaci

vidi se da je period od 2001. do 2004. bio aktivan što i potvrđuje moja sećanja da se tih godina grmljavinske oluje bile jako česte

[Stefano]

da, zaista odlican presek!

[beket]

izgleda da je pre rata narocito bio aktivan dopisnik iz S.Mitrovice...

super si sve rezimirao, pavlovicu, ali mislim da ove predratne podatke iz Politike - treba uzeti s rezervom /ipak je to samo jedan izvor!/
ne kazem da nisu tacni, nego da verovatno nisu potpuni...
- jer ni danas, uprkos satelitu, radarima, internetu, forumima i sl. novotarijama kojih onda nije bilo - nemamo uvek informacije sta se gde dogadjalo...

[pavlovic]

Naravno,rezervisan sam prema člancima,prema nekim čak toliko da ih ne koristim prilikom rezimea.

[pavlovic]

Inače sam najmanje skeptičan prema člancima iz BG-a,jer se mogu proveriti u godišnjaku iz tog doba,a ima i  slika .
Evo ovde da kažem podatak da je 2008. zabeleženo 33 dana sa štetom od grada u Srbiji.Za 2009. još nema objavljenih podataka o šteti na sajtu RHMZ,da li neko zna da li će i kada biti objavljeni?

[ptprince]

Bojim se da će u biti mrka kapa. Možda je trebalo da skidaš podatke sa sajta svakog dana. Te informacije ja ne mogu da dobijem, ovde je velika oluja!

[pavlovic]

 
  .Imam ja podatke za broj dana sa gradom,čak mogu da idem po onom kalendaru dan za dan da gledam u kojim mestima je prijavljena šteta,u kojima je prijavljena "moguća šteta",samo mislim da to nije konačno stanje stvari (sećam se recimo za 8. jul da je bilo sporenja oko štete na teritoriji Koceljeve).Zato je procena štete u procentima bila dobrodošla,al sad kad je nema...

[ptprince]

... sad kad je nema, koristiš ono šta imaš. Kao da je to pa nešto drugačije. Kada dođe komisija za procenu štete, zvaničan podatak je nešto treće što nikad nećeš saznati, a tiče se ekonomije i politike, a ne meteorologije. Iz mog iskustva, preporučujem ti da ako je negde javljeno da je moguća šteta, ima je ziher! A obim i procenat štete je čisto baronisanje, prošao sam kroz to. Dobro, nije uvek, ali u glavnim slučajevima je vrlo verovatno.
Dakle, neka te to ne koči. Imaš sve šta ti treba.

[pavlovic]

  nisam znao za to.
Ništa,onda lagano na skupljanje podataka.

[pavlovic]

1931.

Krajem maja u selu Kumane kod Bečeja grad veličine golubijeg jajeta padao ne duže od pet minuta.Okolna mesta nisu stradala od grada.

Prva dekada juna:

Nevreme u Čačku i okolini,grad oštetio useve u Jezdini,Pridvorici i Loznici.Bujični vodotoci napravili manje štete.

Druga dekada juna:

Nevreme praćeno olujnim vetrom i obilnim padavinama uveče zahvata Beograd (čupa mlado drveće,neke veće štete nije bilo),Novi Sad (delovi grada poplavljeni,slabiji krovovi i drveće čupani),sela između Kamenice i Beočina (bujični tokovi se sjurili sa FG,nanoseći štetu putevima i pruzi).Nevreme je tokom noći zahvatilo Kraljevo i Niš.

Sledeće večeri nevreme zahvata Kruševac (vetar čupao drveće a padao i grad) i Niš.

Treća dekada juna:

Grad veličine do kokošijeg jajeta nanosi štete selima J od Divčibara (Družetići i Tometino Polje).

Nevreme praćeno olujnim vetrom u okolini Rume.Srušio se i toranj jedne crkve.

Krupan grad i olujni vetar u okolini Petrovca i Žagubice.Leteli su krovovi i drveće.Najviše stradala sela Dobrnje,V. Laole,Ždrelo,Šetonje,Oreškovica,Vošanovac...Po položaju sela rekao bih da je nevreme imalo putanju SZ-Z:JI-I.




Početkom avgusta nevreme praćeno krupnim gradom i vetrom u Subotici i okolini.Vrapci su stradali.


Septembarsko jako nevreme je opisano na strani 1.

Štete od grada u Moravskoj banovini:

najviše su stradali niški i mlavski srez (po 10 sela u svakom) ,nešto manje zaječarski (Krivelj i Bor).

http://digital.nb.rs/collection/no-politika  

[pavlovic]

Broj dana sa grmljavinom u Beogradu,za period o kome se u ovoj temi najviše govori (i još će se govoriti).
Podatke sam našao u "Izveštaju Meteorološke Opservatorije u Beogradu",koji se može skinuti sa onog NOAA data rescue sajta.



Obećao sam da ću napraviti grafikone sa brojem dana sa grmljavinom za još neka mesta u Srbiji (za period 1991-2008. godina).

Krećem od Vranja.Podaci su iz godišnjaka.

update-godine u kojima je u zimskim mesecima (decembar,januar,februar) zabeležna pojava grmljavine,obeležene su kružićem.


 

[pavlovic]

Broj dana sa grmljavinom u Beogradu u periodu 1942-1960.Izvor godišnjaci skinuti sa NOAA data rescue.




Dimitrovgrad 1991-2008. sa označenim godinama u kojima je u decembru i/ili januaru i/ili februaru zabeležena pojava grmljavine.Izvor Meteorološki godišnjaci sa sajta RHMZ.

[pavlovic]

1933.

Druga dekada juna:

Prvi članak je iz druge dekade juna,gde se ljudi žale da im je kiše preko glave.U Beogradu je u aprilu palo 98.8 mm,maju 119.4 mm,junu 106.1 mm.Odmah do tog članka vest da su  Vodanj kod Smedereva i Begaljica kod Grocke stradali od grada.

Oko Subotice grad dostizao veličinu (ne piše čijeg) jajeta.Padao je pet minuta.

Treća dekada juna:

Okolina Bečeja stradala od grada veličine oraha.Štete su pretrpeli i stambeni objekti.Komisija je procenila štetu od 30 do 100% na 11000 jutara.

Pljusak sa gradom prouzrokovao probleme u delu Beograda



Nevreme praćeno olujnim vetrom čupalo drveće oko Sremske Rače.

Druga dekada jula:

Nevreme sa gradom nanelo štete okolini Ivanjice.

Treća dekada jula:

Nevreme sa gradom u okolini Prijepolja.Najveće štete pretrpelo selo Kašice.

Prva dekada avgusta:

Nevreme praćeno gradom u Banatu.Stradaju vinogradi.Najviše strada mesto Vladimirovac.

Septembarsko nevreme opisano je na strani 1.

http://digital.nb.rs/collection/no-politika    

[pavlovic]

Zaječar,Kopaonik i Sjenica 1991-2008.Podaci iz Meteorološkog godišnjaka.

[pavlovic]

1936.

Prva dekada maja:

Grad veličine krupnog lešnika u okolini Aleksandrovca.Stradaju sela Pleš (i 2009.  moguća šteta 1.5. u istom selu) i Ploča.

Druga dekada maja:

U okolini Čačka obilan grad.Stradaju Pakovraće,Riđage i Parmenac.

Krupan grad nanosi štete okolini G.Milanovca,a najviše selima Vrnčani,Beršići,Ljevaja i Ljutovnica.

Treća dekada maja:

Grad u okolini Niša i Knjaževca.U okolini Knjaževca stradaju sela Staro Korito,Kandalica,Balinac,Gradište,Pričevac,Dejanovac,G.Sokolovica,Žukovac,Štrbac i deo Trgovišta.Trgoviški Timok je nabujao.

Prva dekada juna:

Nevreme sa krupnim gradom i olujnim vetrom oko Prijepolja.

Druga dekada juna:

Krupan grad u Požarevcu i okolini.Bujica se sjurila u grad.

Grad i bujice oko Nove Varoši.Podavilo se dosta sitne stoke.

Treća dekada juna:

22. jun,dan kada je veći prostor bio zahvaćen nepogodama.
Grad veličine do kokošijeg jajeta oko Prijepolja.Grad nanosi štete selima oko Kuršumlije.U Pirotu i okolini nevreme praćeno olujnim vetrom.Grad veličine oraha i olujni vetar u selima oko Aleksandrovca.Grad i olujni vetar koji je čupao drveće i u Trsteniku i okolini.

Grad je teško oštetio useve u okolini Pančeva.Stradala su sela Sefkerin,Glogonj,Opovo,Vojlovica i Jabuka,kao i samo Pančevo.Vetar je čupao drveće i odnosio krovove.Plastovi sena leteli su i po 200 metara.



Prva dekada jula:

3. jula nevreme u Beogradu čupalo mlađe drveće i obaralo plotove.Neke veće štete nije bilo.Koliko vidim u godišnjaku nije pala neka značajnija količina.



Koze radosno glođu lišće u sred Beograda


Istoga dana kad i Beograd nevreme je zahvatilo Srem.Grad je uništio useve oko Iriga.
Grad veličine golubijeg jajeta padao je oko Čuruga.

Grad nanosi štete okolini Niša.

9. jula provala oblaka sa gradom u Beogradu.Palo 8.4 mm.

Druga dekada jula:

U okolini Smedereva grad veličine golubijeg jajeta,bez kiše.Stradaju vinogradi.

Treća dekada jula:

Nevreme sa gradom nanosi štete okolini Priboja.

Sam kraj jula donosi vrućine i temperature do 39.4*C,Beograđani se sjatili na reke.

Druga dekada avgusta:

Nevreme oko S.Mitrovice i Rume.Olujni vetar čupa drveće i nosi krovove.Osam lica povređeno kada se čardak pod kojim su se krili srušio.Od grada stradaju sela Mali Radinci,Šatrinci,deo Vognja.

http://digital.nb.rs/collection/no-politika    

[pavlovic]

1937.

U Beogradu ukupna količina padavina bila 984.4 mm.

Druga dekada maja:
Nevreme praćeno gradom pogodilo okolinu V.Hana.Lokalni potoci nabujali,nanoseći štetu selima Beliševo,Belanovce,Ravna Reka i Brestovo.

Treća dekada maja:
Nevreme sa jakim gradom u Beogradu (opisano u zasebnoj temi).
U Smederevu i okolini grad veličine kokošijeg jajeta.Stradaju Mala Krsna,Lipe,Radinac i Ranovo.Vinogradi teško oštećeni.I vinogradi oko Vršca bivaju oštećeni gradom veličine oraha.I okolinu Čačka pogađa grad veličine oraha.Krupan grad i oko Prokuplja.
Provale oblaka sa gradom oko Kuršumlije,V. Hana,Ljiga,Preševa,G. Milanovca,Vranja,Niša.Bujice glavni problem.Nose sitnu stoku,oštećuju puteve i pruge.

Druga dekada juna:

Provala oblaka i bujice oko Požege i Užica.Selo Buar strada od grada.





Provala oblaka i bujica u Rakovcu na Fruškoj Gori.

Nevreme praćeno olujnim vetrom koje je čupalo drveće u planinskim selima oko Kuršumlije.

Treća dekada juna:
Provala oblaka i bujice u okolini Kragujevca.Nabujala Ždraljica nosila svinje i ovce.Izlila se i Lepenica.

Grad veličine oraha nanosi šteu selima oko Babušnice.Najviše stradaju Vava,Kambelevac,Stol ,Aleksandrovac i Dučevac.

Prva dekada jula:

Grad veličine lešnika oko Prokuplja.

Nove provale oblaka u okolini Kuršumlije.Toplica se izliva.

Druga dekada jula:

Provala oblaka sa gradom oko G. Milanovca.Bujica plavi deo grada,oštećuje prugu kod sela Brusnica.

Velike provale oblaka 19.7.

Bujica oštetila prugu u Grdeličkoj klisuri (bujice u ovoj klisuri prave velike probleme i jako je izražena erozija.Maja 1975. nabujala Korbevačka reka potkopala je odbranbeni zid ispred železničkog mosta,probila trup nasipa koloseka,popustili su betonski nosači mosta,a onda je naleteo brzi iz Beograda za Skoplje i iskočio iz šina.12 putnika je poginulo,a 169 je povređeno).
Izlio se Jadar,grad naneo štete selima oko Valjeva.
Bujica zasula nanosima kamenja prugu Beograd Niš kod Aleksinca.
Izlila se Rasina.Poplavljene i fabrike Župa i Merima.
Toplica i pritoke izlivaju se oko Prokuplja,odnoseći i ljudske živote.





Nadošli su i Ibar i Južna Morava,koja je poplavila sela oko Aleksinca.

Nevreme praćeno gradom veličine kokošijeg jajeta u Vrnjcima,štete od grada pretrpela i Švajcarija..Stradaju i sela Lipova i Novo Selo (Kimijevo).

Još malo slika iz okoline Prokuplja:





Prva dekada avgusta nema sačuvanih brojeva.

Druga dekada avgusta:

Grad veličine lešnika i olujni vetar koji je čupao drveće,obarao stubove i nosio krovove u S. Mitrovici.

Provale oblaka,ali bez neke veće štete nastavile su se do kraja avgusta.

http://digital.nb.rs/collection/no-politika    

[amaterko]

Evo da i ja dam svoj skromni doprinos ovim sjajnim Pavlovićevim izveštajima...

Ove dve uzastopne godine, 1936. i 1937. (naročito 1937.) su karakteristične po izrazito nestabilnom vremenu, koje je uslovljavalo česte popodnevne i večernje pljuskove sa grmljavinom, kao i lokalne vremenske nepogode sa pojavama olujnog vetra i grada.
U obe ove godine je to bila karakteristika maja i juna meseca, a i u avgustu 1937. je bilo velikih nestabilnosti.
Cela druga polovina juna 1936. je bila topla, sparna i vrlo nestabilna, sa čestim popodnevnim i večernjim olujama i provalama oblaka.


Evo malo mesečnih tabela sa pregledom vremena u Beogradu (maj-jun 1936, maj-avgust 1937.): 

Maj-jun 1936.



Maj-jun 1937.



Jul-avgust 1937.

[pavlovic]

 
Bilo je dosta i žrtava groma te godine (1937),bar po člancima iz Politike.Na najviše takvih članaka naleteo sam 1934. čini mi se.

Zlatibor i Loznica,podaci iz godišnjaka: