Pitanja i odgovori

[Boda Tajson]

Ovaj podforum sam zamislio kao mesto za generalnu diskusiju o meteorološkim stanicama i posebno kao mesto gde bi svako mogao da predstavi svoju stanicu bila ona automatska i prisutna u našoj mreži ili ne. Najbolja opcija je da svaka stanica ima svoju zasebnu temu koja bi imala naslov u formi "Grad - preciznija lokacija".

Usput ću i sve teme vezane za meteorološke stanice koje se nalaze na ovom forumu prebaciti ovde.

[rade]

Mozda se i ja ukljucim u mrezu AMS, uskoro bi trebalo da dobijem TFA Nexus meteo stanicu (kao sto ima tdejo86), trebalo bi da zameni pokvarenu WS-2300.

[Stefano]

to bi bilo super Rade, javi ako budes hteo da se ukljucis

[Boce]

super Rade, lepe vesti sa Karaburme

[rade]

U toku ove nedelje, trebalo bi da dobijem meteo stanicu i da je postavim u vec postojecu meteo kucicu. Javi cu se za savete oko povezivanja na mrezu.

[Boce]

JUHUUUU

[Stefano]

super, Rade javi se ako treba neki savet...

[ptprince]

Rade, ako želiš da i za tebe napravim analizu podataka kao što je dobio tdejo86, slobodno se javi.
Isto važi i za ostale članove koji žele da provere svoje podatke pre nego što ih nakače na našu mrežu. Boce i Srba su već sa 'sertifikatom', pa nema potrebe za nekom detaljnijom analizom ove vrste. Svaka analiza koja bi usledila bi bila više meteorološka, nego analiza rada stanice.
Mislim da ne postoji privatna meteorološka mreža koja ima ovakvu, praktično profesionalnu opciju.

[rade]

Čim dobijem stanicu javiću se, da se provere podaci. Interesuje me sa kojom će se stanicom upoređivati moja, jer kod mene na Karaburmi je skoro uvek nešto hladnije nego u gradu, vremenski podaci su mi približniji onima u Pančevu. 

[ptprince]

Čuj, radim sa onim šta imam. Svestan sam tih razlika, pa ću ih svakako imati u vidu.
Naravno, za poređenje će mi biti potrebna tačna lokacija, kako bih uzeo u obzir konfiguraciju tla (reljef), vrstu podloge (urbana manje ili više, zelene površine itd).
Meni ne bi smetalo da napravim poređenje sa podacima koje si već dobijao sa ranije AMS, čisto da imamo u vidu uticaj lokacije. Svako obavljeno merenje je vredno, a još je vrednije kada se lepo rastumači i otkrije šta se valja, a šta je problematično. Najzad, to će olakšati budući rad, jer ću već znati šta mogu da očekujem.

Taj neki stariji niz bih radio verovatno sa Beogradom. AMS Pančevo radi tek od 2007. godine, a ima i dosta prekida. Najzad, AMS Pančevo je uveliko pod mojom lupom, te joj znam ćud. Poređenje pre svega radim sa klasičnim profesionalnim stanicama. Stanice odabiram prema kvalitetu rada, gde automatizacija nije nikakav garant (baš kao i klasična merenja). Postavljanje i održavanje AMS može da bude odlučujuće za odlučivanje o upotrebljivosti neke AMS.

Uostalom, prvi ćeš znati sa čim raspolažeš (ili sa čim si raspolagao, ako hoćeš i tako).

[rade]

Sutra bih konačno trebalo da dobijem meteorološku stanicu (Nexus) i izvršiti probno puštanje u rad.
Kako rezolucija merača padavina iznosi 0,7 mm, želeo bih da ona bude finija, recimo  0,2 mm ili 0,1 mm, šta vi mislite, da li je to moguće dobiti prepravkom merača (napraviti veću prihvatnu površinu za padavine) uz podešavanja u softveru (najverovatnije ću koristiti Weather Display).
Želeo bih i ja analizu tačnosti moje stanice od strane ptprince-a, kao što je uradio i drugima.

[Boce]

Prepravka merača tj. povećanje prihvatne površine je moguće ali treba biti izuzetno precizno kako bi merenja bila tačna. Koju ideju imaš oko toga?
Kasnije podešavanje u WD je takođe moguće.

[ptprince]

Želeo bih i ja analizu tačnosti moje stanice od strane ptprince-a, kao što je uradio i drugima.

Naravno. Biće čim bude nekog lepog niza podataka. Recimo do pred Novu godinu. To je minimum sa kojim mogu nešto da naslutim.

Kako rezolucija merača padavina iznosi 0,7 mm, želeo bih da ona bude finija, recimo  0,2 mm ili 0,1 mm, šta vi mislite, da li je to moguće dobiti prepravkom merača (napraviti veću prihvatnu površinu za padavine) uz podešavanja u softveru (najverovatnije ću koristiti Weather Display).

Nije mi poznata nijedna automatska stanica u smislu poznavanja njenih delova. Zato, ostaću prilično rezervisan oko eventualnih prepravki stanice. Ako je tako napravljena, neka tako i ide.
Prijemna površina je kod kišomera strogo kalibrisana. Konkretno, obični kišmeri imaju površinu od 200 cm², što će reći da je prečnik otvora 159.5 mm. Ne znam kakav otvor imaju AMS, ali verujem da je kalibrisan i obezbeđen od slučajnih oštećenja (ojačana ivica otvora, relativno oštra).
Slažem se da je rezolucija padavina prilično gruba, ali bolje je raspolagati nečim što je pouzdano, pa makar i neprecizno, nego praviti korekcije koje mogu da budu nepouzdane (uz svu podršku dobrim namerama i savesnom radu, kao i suvislim idejama).

Zato je, Rade, najbolje da stanicu pustiš za početak takvu kakva jeste. Videćemo za dalje. Ako je toliko vremena prošlo, pa nek prođe još par meseci do eventualno nekog poboljšanja.

Želim ti srećan početak rada, kad god da bude (uskoro, nadam se).

[rade]

Ideja je u sledećem,
1. za postojeći prečnik kišomera (D1), izraračuna se prihvatna površina (S1) i ovi podaci odgovaraju fabričkoj rezoluciji (0,7 mm)

2. sada, za željenu rezoluciju koju hoćemo-recimo od 0,1 mm, potrebno je da nova prihvatna površina (S2) bude sedam puta veća od S1, odnosno S2=7xS1, jer će onda za isto vreme napadati sedam puta više kiše na S2 nego na S1, odnosno klackalica u kišometru će napraviti sedam puta više impulsa nego kada je površina S1

3. znači, dobili smo da za istu količinu padavina imamo sedam puta više impulsa koje daje kišni senzor

4. sada preostaje samo da iz S2 izračunamo prečnik prihvatne površine,
    za kružnicu (S=(D*2xpi)/4 - D na kvadrat puta pi(3.141) podeljeno sa 4)

5. Na primer ako originalni prečnik iznosi 10 cm i njemu odgovara 0,7 mm padavina,
    tada za 0,1 mm padavina treba napraviti prihvatnu površinu prečnika 26,46 cm

rezolucija (mm)        prečnik prihv. površ. (cm)
0,7 mm ------------- 10 cm
0,5 mm ------------- 11,83 cm
0,2 mm ------------- 18,71 cm
0,1 mm ------------- 26,46 cm


P.S.
Mali problem će pretstavljati izračunavanje površine fabričke prihvatne površine kišomera, koji je kod NEXUS-a oblika elipse.
 

[ptprince]

Tehnički gledano, ideja je skroz na mestu. Čak ni površina elipse nije problem (rešavanje dvostrukih integrala - vežbe iz više matematrike, skroz sam u tome).
Međutim, filozofsko pitanje glasi: Kako možeš biti siguran da kišomerna klackalica okida baš na 0.7 mm? Da to nije možda 0.3 inča? Ili neka druga suluda vrednost?
Matematičkim rečnikom, ovo jeste rešenje jednačine, ali samo opšte. Partikularno rešenje nije potvrđeno, jer zavisi od početnih uslova.

Bottom line: potrebna su uporedna merenja sa kišomerom koji ima pouzdan prečnik i odgovarajuću menzuru.

Sad, to može da se izvede i jednostavnije. Evo pravog rešenja. Treba ispitati koliko tačno zaprema jedno okidanje kišomera.
Predlog:
1. Meriti menzurom vodu koju treba sipati u kišomer. Sipati merenu vodu do recimo 100 okidanja klackalice. Biće dovoljno, da ne preterujemo sa 300 ili 1000 okidanja.
2. Izračunati tačnu površinu kišomera.
3. Primeniti računicu sličnu predloženoj.

Nego, iscure mi vreme za danas, pa moram da palim. U ponedeljak javljam ostatak rešenja do u detalje.
Dadoh ideju, a ostalo možete i sami. Ali, javiću se sa kompletnim objašnjenjem i detaljnim predlogom.

Parloa 'snađi se'!

[rade]

Princip rada kisomera kod AMS

[rade]

Danas je stigla meteo stanica TFA-Nexus  , sa tri spoljasnja termo-hidro senzora, kisomerom i anemometrom.
Pustio sam je u rad, pronasla je sve senzore i malo sam eksperimentisao sa kisomerom (100 impulsa = 70,6 mm padavina), sada treba da je povezem sa racunarom...

[Boce]

Čestitke rade 
čekemo te u našoj mreži

[rade]

Boce, vidim da si dao savet tdeji86 da predje na Weather Display. I ja bih to isto ucinio. Kako setovati program WD za TFA-Nexus?

[Dejo]

Nema tu puno podešavanja, ostaviš za početak sve po defaultu, a posle kako se budeš upoznavao sa programom ćeš menjati kako tebi odgovara. Najvažnije za stanicu da izabereš:

Honeywell TE923W/Irox/Nexus
i štikliraš Use direct, no need for Weather Capture program...

Kad prođeš ostala setovanja treba da ti dole svetli zelena lampica svaki put kad primi podatke sa stanice... Sretno  i čestitke naravno

[Boce]

Nadam se da si uz pomoć saveta tdeja uspeo da povežeš stanicu na WD

[rade]

tdejo86, da li je i na tvojoj meteo stanici Nexus, vrednost temperature wind chill u polju WIND, uvek visa od out temperature u polju OUT  (trebalo bi da bude ista ili manja, zar ne)? Ovo vidim i na slici gde si predstavio meteo stanicu.
Na mojoj stanici (Nexus), wind chill je visa za 1,3 C do 2 C. Koliko sam shatio u uputstvu vrednost wind chill se ocitava sa temperaturnog senzora smestenog u kucistu anemometra, je li to znaci da je on dosta neprecizan.
Slika od pre par minuta
.
Posto imam tri spoljasnja termo hidro senzora evo trenutno ocitanih podataka sa njih
senzor 1: 7,7C 90%
senzor 2: 7,7C 89% i
senzor 3: 7,9C 89%
 

[Dejo]

Ni ja nemam dugo stanicu, ali uglavnom je viša temperatura. Bilo je hladnije jedino kad je bilo ispod 4 stepena i kad je duvao jak severni vetar. Ne znam sad gde, ali negde sam video kako računa taj index. Možda neko od iskusnijih može to da pojasni.

[Boce]

pa ne bi smelo da bude tako ali ne poznajem dobro kako to kod Nexus mašina funkcioniše
Kod mene na ws 2307 wind chill ima ili iste ili niže vrednosti od vrednosti temperture

[rade]

Evo tabele za wind chill
Zasigurno Wind chill treba da je isti sa temp vazduha kada vetra nema, a da ima nize vrednosti kada duva i to sve nize sto je vetar jaci.