Zašto je vremenska prognoza nekad tačna, a nekad ne?

Foto – Dejan Ilijić

Kako nastaje vremenska prognoza?

Prognoza vremena je u svojoj osnovi numerička. Od sredine prethodnog veka su razvijani numerički modeli za prognozu vremena. Vremenom je razvijeno više prognostičkih modela, kojima se uz pomoć brzih računara rešavaju jednačine koje opisuju atmosferu. Na taj način numerički modeli računaju buduće stanje atmosfere.

Dakle, prvi korak kod prognoze vremena je unošenje početnih podataka dobijenih iz osmatranja u model, na osnovu kojih model računa buduće stanje.

Drugi korak je interpretacija dobijenih vrednosti iz modela. Interpretacija prognoze vremena može biti subjektivna i objektivna, koja koristi različite statističke metode. Kod subjektivne interpretacije koju koriste naše prognostičke službe, prognostičar na osnovu izlaza modela radi prognozu i na osnovu iskustva koriguje i dopunjava prognozu vremena i tako je priprema za saopštenje javnosti.

Treći korak je samo saopštenje prognoze javnosti. Treba voditi računa da prognoza bude razumljiva, da opis ne bude preopširan i da se obuhvate svi značajniji parametri, pre svega temperature i mogućnost padavina.

Koje je uslove neophodno ispuniti da bi vremenska prognoza bila tačna?

Što se tiče tačnosti prognoze vremena, poznato je da ona opada sa produženjem perioda za koji se izdaje prognoza. Takođe, procesi različitih vremenskih i prostornih razmera imaju različitu težinu kod prognoziranja. Primera radi, kretanje jednog olujnog oblaka se može prognozirati za maksimum par sati unapred, dok se procesi većih razmera, kao što su značajniji prodori toplog i hladnog vazduha mogu sa velikom tačnošću prognozirati i do deset dana unapred.

Tačnost vremenske prognoze zavisi i od konkretne sinoptičke situacije. Kod letnjih stabilnih dana većina parametara se može prognozirati sa velikom tačnošću i do pet dana, dok u je periodima nestabilnog vremena znatno teže napraviti dobru prognozu. Zato se tada najčešće kaže “uz mogućnost pojave pljuskova sa grmljavinom”.

Prognostičar može da predvidi verovatnoću pojave pljuskova sa grmljavinom na nekom području, ali ne može predvideti tačno mesto nastanka i kretanje vremenske nepogode. Često se desi da se za Srbiju najavi nestabilno vreme sa pljuskovima i grmljavinom. Istog dana, Novi Sad zadesi veliko nevreme, dok u Beogradu ne budu zabeležene nikakve padavine. Onda se postavlja pitanje koja se prognoza može nazvati tačnom.

U ovom konkretnom slučaju, neko u Novom Sadu bi pohvalio prognostičare zbog dobre prognoze, a neko iz Beograda bi ih kritikovao.

Da li je prethodnih dana bila netačna vremenska prognoza ili je pogrešno interpretirana u medijima?

Ovo pitanje se može nadovezati na prethodno. Dakle, svesni smo da nije lako dati preciznu prognozu za celu zemlju u situacijama kao što je bila ona prethodnih dana.

U ovom konkretnom slučaju, pogrešno je interpretirana prognoza sa sajta meteoalarm.eu za koji upozorenja za Srbiju daju prognostičari iz RHMZ-a. Dato je “crveno” upozorenje za Srbiju koje se odnosilo na veoma visoke temperature, a neki mediji su to interpetirali kao opasnost za olujna nevremena, tornado i slično.

Kasnije su razni mediji iz regiona to još po želji doterivali i dopunjavali i tako stvarali paniku. Kada se ništa od toga nije ostvarilo, sigurno je da su meteorolozi ti koji su pretrpeli najviše kritika.

Dakle sama prognoza je bila tačna. Nisu bile očekivane jače oluje.