Tema: Klimatske promene, globalno otopljavanje

[Antarktik]

https://n1info.rs/biznis/otapanje-zamrznutih-gradova-u-arktickom-krugu-milioni-ljudi-gube-tlo-pod-nogama/

Још једна забрињавајућа вест из бесконачног низа...

[Milosh]

Klimatske promene su neminovnost, i više nam nije ni potrebno gledanje podataka da bi nas uverilo u to, jer osećamo već uveliko na svojoj koži.
Međutim, hteo sam da proverim iz dostupnih podataka za Beograd, koliko ima istine u onome što često potenciramo na forumu - da barem kad je temperatura u pitanju da su odstupanja sve veća u letnjim i zimskim mesecima, dok u prelaznim periodima imamo podjednako i topla i hladna odstupanja.

Uz pomoć savremenih alata, vrlo lako je proveriti i napraviti poređenje referentnih perioda 1961-1990 i 1991-2020. I došao sam do zanimljivih podataka.
Recimo za letnje mesece (jun, jul i avgust) postoji nedvosmisleni i značajni porast temperature, značajno veći nego u ostatku godine. Ono što me iznenadilo je što ne postoji toliko jasan trend pozitivinog odstupanja i u zimskim mesecima u odnosu na prelazne periode.
Naprotiv, odstupanja od septembra do maja su gotovo stabilnih +1°C, iako se može uočiti minimum u jesenjim mesecima:



Nisam želeo da se ovde zaustavim sa ovim mini-istraživanjem i kažem - ok, leta velikom brzinom postaju sve toplija, druga godišnja doba takođe - ali sporijim i ujednačenijim intenzitetom.
Nastavio sam računanje, tako što sam uzeo i neki najnoviji period 2013-2026 (zaključno sa julom 2026). Period od 13 i po godina jeste previše kratak da bi se uzeo kao referentni period.
Sa druge strane, preko polovine tog perioda se već i poklapa sa poslednjim referentnim periodom 1991-2020. Ipak, i to je bilo dovoljno da se izvuku neke tendencije:



E tek kad uzmemo u obzir ovaj najnoviji period, najsvežiji u našim sećanjima možemo da dođemo do nekog zaključka iz one pretpostavke iz prve poruke.
Da, u ovih prethodnih deceniju i kusur definitivno se može primetiti trend sve toplijih zima, stabilno sve toplija leta, dok je kod prelaznih perioda došlo do prilične stagnacije, tako da su april i maj meseci koji su za analizirani period 2013-2026 ostali na gotovo identičnim vrednostima kao 1991-2020.



Letnji meseci, pre svega jul i avgust ostaju meseci sa najvećim odstupanjima, s tim što ipak treba uzeti u obzir da je ovde u pitanju Beograd i da je određenog uticaja mogla imati i urbanizacija tj. "betonizacija" koja nije bila zanemarljiva u prethodnih 50-80 godina.
Možda bi do do kompletnijih podataka došli da smo uzeli u obzir još par stanica koje su malo udaljenije od gradskog jezgra, kod kojih urbanizacija nije mogla imati značajan uticaj na porast temperature.

[skomimaster]

Odličan prikaz podataka Miloše, i dobro si se setio da dodatno razmotriš period od poslednjih 10-15 godina, što je potvrdilo da nije samo subjektivni osećaj u pitanju, već da je tada ubacilo u dodatnu brzinu sa zagrevanjem.

Evo jedne poruke od ranije, kada je izašao novi klimatološki prosek, gde sam uzeo još par stanica u zemlji, sever, zapad, istok, planina... i trend je svuda manje više isti kada se posmatraju periodi od po 30 godina:

Kao što imenjak reče, na sajtu Zavoda su izašli podaci za klimatološki period 1991-2020, podaci se mogu videti na sledećem linku: https://www.hidmet.gov.rs/ciril/meteorologija/klimatologija_srednjaci.php

Evo kako izgleda kada se uporede tri uzastupna klimatološka perioda 1961-1990, 1981-2010, 1991-2020 po pitanju srednje mesečne i godišnje temperature za sinoptičke stanice u Novom Sadu, Beogradu, Nišu, Negotinu, Loznici i na Kopaoniku (stanica je na 1710m nadmorske visine). Poslednji red za svako mesto predstavlja razliku između 1991-2020 i 1961-1990 perioda.



Kopaonik je dobar indikator šta se dešava na visini, s obzirom da je stanica malo iznad nivoa 850mb. Na prvi pogled zajednička je najizraženija promena u januaru i letnjim mesecima. Naročito me je iznenadio Negotin sa čak 2.5°C toplijim avgustom tokom perioda od 60 godina, što je zaista mnogo za srednju mesečnu temperaturu i toliki period vremena.

[Milosh]

Hvala na ovim dopunama Škomi. Ovako nešto sam hteo da uradim u međuvremenu, tako da je odlično što si se setio ove poruke od pre 4 godine i uštedeo mi na vremenu.
Ovi podaci ipak kažu da efekat "urbanizacije" Beograda možda ima i manji uticaj nego što sam mislio na prvu. Možda se može uočiti ako poredimo Beograd i Novi Sad u letnjim mesecima, s obzirom da je stanica Rimski Šančevi onako tipičan primer stanice van urbanog jezgra kod koje beton i asfalt imaju minimalan uticaj na temperaturu.
A onda imamo Negotin koji ima još veće letnje odstupanje u odnosu na Beograd, pa i Kopaonik kod kog je tek uticaj ljudskog faktora minoran.

Videću može li još šta zanimljivo izvući od podataka za analizu. Hteo sam da napravim nešto slično i za padavine, a onda se setih da sam već pisao nekada davno, uz opasku da nismo imali kompletirane podatke za 2020:

Vidimo da na prvi pogled bitnijih razlika skoro da ni nema, osim oktobra koji je u prethodnom referentnom periodu imao taj neobjašnjivi minimum od svega 40-ak mm. Praktično je sam oktobar izveo da novi godišnji prosek bude za 15-ak mm veći od starog. Međutim, analiza postane zanimljivija ako period od novembra do aprila aproksimiramo kao hladniju polovinu godine, a period od maja do oktobra kao topliju. I tu dolazimo do zanimljivije statistike.



Tu se već može videti nešto jasnija razlika. Da li sa porastom temperature postoji tendencija blagog smanjenja količine padavina u hladnijim mesecima i povećanja u toplijim mesecima (naročito ovim prelaznim maj-jun i sep-okt). Da li to znači da sa porastom temperature više padavina dobijamo od konvektivne oblačnosti, a manje od slojaste? Ili su sve ovo jednostavno previše male razlike da bi se mogli izvući konkretniji zaključci i da je najrealnije da se sve pripiše čistoj statistici. Možda bi analiza ekstrema dala konkretniji odgovor. U prethodnih 30 godina smo imali čak 4 meseca sa količinom padavina preko 200mm, dok u periodu 1960/91 nismo imali nijedan takav mesec. Pa i pre tog perioda je u ovom veku samo jedan mesec imao preko 200mm. Da li su ti povremeni ekstremi ono što "vuče" padavinski prosek naviše? Mnogo pitanja, a premalo konkretnijih odgovora.

[David01]

Odlična zapažanja momci! Vidim da ste ionako pokrili Novi Sad tako da nema potrebe da išta dopunjavam.

[Antarktik]

И глобално најтоплији август.

https://www.ncei.noaa.gov/access/monitoring/monthly-report/global/202608

Драги моји форумаши, не бих да паничим, али чини ми се да се са глобалном (а посебно нашом локалном) климом дешава нешто слично са сценом у филму Титаник, када се коначно потонуће мало развлачи, а онда незаустављиво креће. Не бих никога да плашим, али мислим да нам долазе јако тешки тренуци у преосталим животима везаним за утицај климе и последице које ће то донети. Планета ће изгубити много климатских одбрамбених механизма али ће се, вероватно у самртном ропцу, понашати као рањена звер.... А, нама људима, неће бити нимало тешко да се у таквом окружењу понашамо као звери. Многи тако одувек и функционишу.

[Milosh]

Nastavljamo ovde s obzirom da je previše zanimljiva tema da se izgubi u Meteo Chat-u:

Čitao sam u nekoj knjizi da je jedna od posledica klimatskih promena sve više padavina na severu Evrope a sve manje na jugu. Mi smo upravo svedoci svega toga. Mada je potrebno uraditi detaljniju analizu da li je ova rečenica u potpunosti tačna.

Radili su već neke grube projekcije promene režima padavina u Evropi u skladu sa klimatskim promenama, koje potvrđuju ono što si napisao (http://agupubs.onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1029/2019JD032356)
Zanimljivo je da je prilična razlika između leta i zime. Leti je veliki deo Evrope u sve većem deficitu, dok se zimi bolje držimo:



Naravno, ovo su sve procene i proračuni, kojima već svedočimo.
Neki od promena režima padavina koji se mogu već primetiti kod nas ako polgledamo poslednje dve decenije su:
1) nešto izraženiji primarni minimum krajem zime/početkom proleća (februar i mart)
2) primarni maksimum krajem proleća/početkom leta (maj i jun) se drži ali se polako pomera sa juna na maj
3) sve izraženiji sekundarni minimum krajem leta/početkom jeseni (avgust, septembar i oktobar)
4) sve izraženiji sekundarni maksimum krajem jeseni/početkom zime (novembar i decembar)

Hvala na prikazu ovih projekcija Miloše! Ovo za leto izgleda zaista jezivo. Ne dao Bog da se ostvari.

Za prve dve stavke se apsolutno slažem i podaci za Rimske Šančeve idu u tom pravcu. Međutim sa poslednje 2 se ne slažem i odlučio sam da pogledam svoju Excell tabelu sa podacima i da vidim kako se menjao režim padavina kroz vreme. Ovo sam kačio u temi klimatološka statistika:



Ova poslednja kolona obuhvata nešto duži period od poslednje 2 decenije, ali jasno ukazuje na to da stavke 3 i 4 nisu na mestu pri čemu stavka 3 donekle i važi samo ako se pogleda poslednjih par godina. Ali stavka 4 nikako nije na mestu. Čak naprotiv.

Ipak treba napomenuti da ako isfiltriram samo godine od 2021. pa na dalje, ponovo se dobija prosek ispod 600 mm godišnje, a najveće gubitke trpe upravo letnji meseci što je u skladu sa gore navedenim projekcijama za leto.

[Milosh]

Naravno, sve zavisi od perioda osrednjavanja. A sećanje je mnogo kraćeg daha od arhive podataka i skorije godine ostavljaju jači utisak.
Ako recimo uporedimo poslednjih 10 godina sa all-time prosekom, ono što sam napisao u prethodnoj poruci ima nekog smisla.
Maj i novembar imaju najveći plus u odnosu na all-time prosek, a jul, avgust i septembar su u sve većem deficitu.
Godišnji prosek se sa all-time od 672mm spustio na 644mm:



Ako već uzmemo veći period osrednjavanja (20 godina), vidimo da maj sada još više štrči pozitivno, smanjuje se zaostatak letnjih meseci, ali avgust ipak prednjači, dok se jesenji meseci skroz "peglaju" sa all-time prosekom:
Godišnji prosek sad već skače u odnosu na all-time na 685mm:



E kad uzmemo poslednjih 30 godina, tu su već premale razlike u odnosu na onaj aktuelni prosek 1991-2020, jer za čak 20 godina imamo preklapanje.
Maksimum se vraća sa maja na jun, letnji deficit se gubi, pojavljuje se suficit u septembru kog je David zapazio.
Skoro svi meseci se neznatno razlikuju u odnosu na all-time, a većina ima neki blagi plus, tako da i godišnji prosek ostaje 699mm, kao i u aktuelnom klimatološkom srednjaku:



Nije slučajno period od 30 godina odabran da predstavlja klimatološki srednjak za različite delove sveta.
To pogotovo ima smisla u ovim geografskim širinama sa velikim i sezonskim i godišnjim varijacijama padavina.
Ostaje da vidimo da li su poslednje godine započele neki trend smanjenja količine padavina koji je pogotovo u letnjim mesecima i bio očekivan, ili je prosto naleteo period od nekoliko sušnijih godina, leta pre svega, iz kog iznosim pogrešne zaključke.
Vreme će dati odgovor, samo da ga dočekamo u zdravlju.

[David01]

Miloše svaka čast za analizu! Ovog puta nemam šta da dodam.

Nadam se da je ovaj trend sušnijih godina, posebno leta samo prolazan ali kao što kažeš vreme će pokazati.

[Milosh]

Nauka nema dilemu po tom pitanju:

https://klima101.rs/ucestalije-suse-u-srbiji-analiza-1950-2026/

[Milosh]

Obično u ovoj temi obrađujemo podatke o temperaturi i padavinama nezavisno jedne od drugih. Međutim, kad govorimo o suši i tome da su suše sve češće i sve izraženije, tu moramo kombinovati podatke o padavinama i temperaturama.
Jer onoliko koliko na sušu utiče deficit padavina, toliko utiču i visoke temperature. Iz rada za koji sam link sam postavio u prethodnoj poruci, vidimo da su vezala tri ekstremno sušna leta ako kombinacijom podataka o temperaturi i padavinama primenimo SPEI (Standard Precipitation Evaporation Indeks).


https://klima101.rs/ucestalije-suse-u-srbiji-analiza-1950-2026/

Nisam siguran po kojoj tačno formuli se računa SPEI indeks  za tačku, ali sam se setio sa fakulteta Thornthwait-ove metode kojim računamo potencijalnu evapotranspiraciju. Ima svojih nedostataka jer uzima samo temperaturu u proračun, bez podataka o relativnoj vlažnosti, vetru, itd, što takođe može uticati na eapotranspiraciju.
Thornthwaiteova metoda procenjuje potencijalnu evapotranspiraciju (PET) prvenstveno na osnovu srednje mesečne temperature vazduha, uz korekciju za dužinu dana i broj dana u mesecu.
PET predstavlja približnu količinu vode koja bi mogla da se izgubi evapotranspiracijom kada bi voda bila dovoljno dostupna.
Razlika P − PET zato služi kao jednostavan pokazatelj klimatskog vodnog bilansa, negativne vrednosti označavaju vodni deficit, a što je deficit veći, leto je klimatološki sušnije.

Ove podatke sam dobio za Beograd za prethodnih 100 godina:



Vidimo prilično haotičan grafik iz kog ne može mnogo šta da se zaključi, ali vidimo da se minimumi i maksimumi prilično poklapaju sa prethodno citiranom analizom.
Zato sam odlučio da vidim kako to izgleda sa osrednjavanjima tako što izračunamo trend, pomoću 10-godišnjeg i 30-godišnjeg pokretnog proseka. Vrednost na grafikonu se odnosu na završnu godinu kliznog perioda (npr. vrednosti koje grafik daje za 2026. su za periode 2017-2026 i 1997-2026).



Možemo videti da smo ranije u prošlosti imali prilično ravnomerne oscilacije. Bilo je i sušnijih i vlažnijih perioda, ali negde u prethodnih 10-ak godina kreće nizbrdica samo takva, više izražena na plavoj liniji.
Zaključak je da iako mi nemamo toliko izraženo smanjivanje količine padavina u letnjim mesecima (pogotovo ako uzmemo duže periode osrednjavanja), te padavine koje su bile standardne i normalne za naš klimat prosto ne mogu da isprate sve više i više temperature i prosto 150mm u toku jednog leta iz 90-ih nije više isto kao 150mm u nekom letu 2028. ili 2036.

Pritom, još jedna stvar, ovde su uzeti u obzir samo tri klimatološki letnja meseca (jun, jul i avgust). Septembar je nepravedno tu izostavljen kao još jedan mesec koji redovno masakrira prirodu sa temperaturom i izostankom ikakvih konkretnijih padavina.

Za kraj sam napravio grafikon i za godine, mada je tu već i pitanje koliko je reprezentativno korisiti godišnju Tsr i godišnju količinu padavina, ali podaci se relativno dobro poklapaju sa letnjim:



Sve sušnija i sušnija klima je naša surova realnost. Ono što je neizvesno je kojom brzinom će se sve to dalje odvijati i hoćemo li uopšte više i imati kišnijih godina, leta, neko leto koje nije ekstremno toplo u odnosu na dosadašnje srednjake.
Perspektiva je loša.

[Mimi95]

Obično u ovoj temi obrađujemo podatke o temperaturi i padavinama nezavisno jedne od drugih. Međutim, kad govorimo o suši i tome da su suše sve češće i sve izraženije, tu moramo kombinovati podatke o padavinama i temperaturama.
Jer onoliko koliko na sušu utiče deficit padavina, toliko utiču i visoke temperature. Iz rada za koji sam link sam postavio u prethodnoj poruci, vidimo da su vezala tri ekstremno sušna leta ako kombinacijom podataka o temperaturi i padavinama primenimo SPEI (Standard Precipitation Evaporation Indeks).


https://klima101.rs/ucestalije-suse-u-srbiji-analiza-1950-2026/

Nisam siguran po kojoj tačno formuli se računa SPEI indeks  za tačku, ali sam se setio sa fakulteta Thornthwait-ove metode kojim računamo potencijalnu evapotranspiraciju. Ima svojih nedostataka jer uzima samo temperaturu u proračun, bez podataka o relativnoj vlažnosti, vetru, itd, što takođe može uticati na eapotranspiraciju.
Thornthwaiteova metoda procenjuje potencijalnu evapotranspiraciju (PET) prvenstveno na osnovu srednje mesečne temperature vazduha, uz korekciju za dužinu dana i broj dana u mesecu.
PET predstavlja približnu količinu vode koja bi mogla da se izgubi evapotranspiracijom kada bi voda bila dovoljno dostupna.
Razlika P − PET zato služi kao jednostavan pokazatelj klimatskog vodnog bilansa, negativne vrednosti označavaju vodni deficit, a što je deficit veći, leto je klimatološki sušnije.

Ove podatke sam dobio za Beograd za prethodnih 100 godina:



Vidimo prilično haotičan grafik iz kog ne može mnogo šta da se zaključi, ali vidimo da se minimumi i maksimumi prilično poklapaju sa prethodno citiranom analizom.
Zato sam odlučio da vidim kako to izgleda sa osrednjavanjima tako što izračunamo trend, pomoću 10-godišnjeg i 30-godišnjeg pokretnog proseka. Vrednost na grafikonu se odnosu na završnu godinu kliznog perioda (npr. vrednosti koje grafik daje za 2026. su za periode 2017-2026 i 1997-2026).



Možemo videti da smo ranije u prošlosti imali prilično ravnomerne oscilacije. Bilo je i sušnijih i vlažnijih perioda, ali negde u prethodnih 10-ak godina kreće nizbrdica samo takva, više izražena na plavoj liniji.
Zaključak je da iako mi nemamo toliko izraženo smanjivanje količine padavina u letnjim mesecima (pogotovo ako uzmemo duže periode osrednjavanja), te padavine koje su bile standardne i normalne za naš klimat prosto ne mogu da isprate sve više i više temperature i prosto 150mm u toku jednog leta iz 90-ih nije više isto kao 150mm u nekom letu 2028. ili 2036.

Pritom, još jedna stvar, ovde su uzeti u obzir samo tri klimatološki letnja meseca (jun, jul i avgust). Septembar je nepravedno tu izostavljen kao još jedan
mesec koji redovno masakrira prirodu sa temperaturom i izostankom ikakvih konkretnijih padavina.

Za kraj sam napravio grafikon i za godine, mada je tu već i pitanje koliko je reprezentativno korisiti godišnju Tsr i godišnju količinu padavina, ali podaci se
relativno dobro poklapaju sa letnjim:



Sve sušnija i sušnija klima je naša surova realnost. Ono što je neizvesno je kojom brzinom će se sve to dalje odvijati i hoćemo li uopšte više i imati kišnijih
godina, leta, neko leto koje nije ekstremno toplo u odnosu na dosadašnje srednjake.
Perspektiva je loša.

Koliko god da trenutno tako deluje iz ove perspektive,ne slažem se sa Vašim zaključkom. Mada,meni bi odgovaralo da zaista tako
bude,samo da izbegnemo ogromne dnevne temperaturne amplitude,koje su karakteristične za pustinjske predele.

[Darko_9]

Uzecemo period od 20 godina: 2005 -2025 ? Koliko puta je neki mesec bio topliji od proseka , pa bukvalno svakih par godina nadje se poneki

1985 - 2005 - Znatno manje izrazeno.

U pravu je Milos.

[Milosh]

Odlučio sam da malo dopunim analizu iz prethodne poruke tako što sam umesto Thornthwaitove metode koja u obzir uzima samo Tsr i padavine, za računanje evapotranspiracije primenio Penman-Monteithovu metodu koja uzima u obzir i Tmax, Tmin, relativnu vlažnost, vetar i insolaciju.
Nažalost, neki podaci za insolaciju su nedostajali u godišnjacima, pa sam ih zamenio podacima iz Novog Sada, računajući da tu ne bi smelo biti neke prevelike razlike u letnjim mesecima. Podaci za vetar su takođe samo kao precena i osrednjene vrednosti zbog redukcije sa 10m na 2m.
Tako da sam proračun ima izvesnih nedostataka, ali bilo je dovoljno informacija da se izračuna SPEI-3 za prethodnih 100 leta: