Tema: Klimatološka statistika,obrada podataka i proučavanje klime

[Milosh]

E sad se verovatno pitate zašto pišem samo o apsolutnim maksimumima i najtoplijim mesecima?
Odgovor je prost - jer je zanimljivije za praćenje. Kada su u pitanju apsolutni minimalci i najhladniji meseci deluje da su tu negativni rekordi odavno postavljeni i da nema nikakve šanse da budu oboreni za naših života, osim ako ne dođe do nekog ekstremnog preokreta u klimatološkim tendencijama.
Očekivano, nijedan mesec iz prethodne 2 decenije se nije našao u top 5 najnižih srednjih temperatura, a iz neke relativno skorije prošlosti, tu je april iz 1997. godine na prvom mestu i septembar iz 1996. na trećem mestu.
Sigurno se sada pitate gde je tu čuveni februar 2012. E pa zbog njega sam proširio ovu tabelu sa top 5 na top 10, kako bi taj februar 2012. na jedvite jade uleteo na 10. mesto na listi najhladnijih ikada. Dakle, jedini mesec iz prethodne 2 decenije, koji je uspeo da se nađe barem u top 10 najhladnijih ikada:



Kada su u pitanju apsolutni minimumi, tu tek nema datuma iz prethodne 2 decenije ni u top 5, ni u top 10. Jedini datum iz relativno skorije prošlosti koji bi se mogao naći u toj tabeli je 7. april 2003. godine sa Tmin od -3.4°C, što je 4. najniža ikad zabeležena aprilska temperatura.

[skomimaster]

Hvala Miloše što si podelio analizu i podatke na forumu, zanimljivo (iako ne i ohrabrujuće) i lepo prezentovano!

[Boce]

Evo podataka i za Knjaževac. Podaci su od 1953. godine do danas sa kraćim prekidima.
Ono što je razlika u odnosu na Beograd jeste da i na listi najnižih temperatura ima poneka godina iz XXI veka.

[Milosh]

Hvala na ovim pdoacima, Boce

Baš je zanimljivo uporediti Beograd i Knjaževac. Siguran sam da bi i za Beograd kod hladnih rekorda bila barem poneka godina iz skorije prošlosti, da je uzet kraći period u razmatranje (recimo taj knjaževački od 1953. do danas). Ovako te davne godine sa kraja 19. i početka 20. veka dominiraju u negativnim rekordima i ostavljaju malo prostora za novije datume.

[dikile]

E sada zamislite te visoke temperature iz davnih dana da se projektuju u sadašnje uslove urbanizacije.

[Boce]

Evo da se nastavim sa pregledom količine padavina u Knjaževcu gde se vidi da godišnja količina padavina nema trend smanjivanja kolčine padavina u odnosu na prosečne vrednosti iz perioda od 1954. do danas.
U nastavku je i pregled najtoplijih i najhladnijih godina koji samo potvrđuje ono što svi vidimo da se događa u poslednjih 20-ak godina.

[Milosh]

Kad smo već kod rangiranja, evo kako to izgleda sa padavinama kad su u pitanju top 5 najsušnijih i najkišnijih meseci u periodu 1887-2026.
Naravno, za razliku od temperaturnih rekorda, tu stvari na prvu nisu toliko očigledne, ali neki se zaključci mogu izvući.

Kad su u pitanju najkišniji meseci u istoriji, vidimo da se u svakom godišnjem dobu u top 5 provukao barem jedan iz prethodne 2 decenije.
Ukupno je 8 takvih meseci (period 2007-2026), a naravno dominira godina 2014. sa čak 3 meseca na ukupnoj listi, uključujući i najkišniji maj i najkišniji mesec uopšte u istoriji meteoroloških osmatranja u Beogradu.
Ako pogledamo udeo poslednje 2 decenije u ukupnom analiziranom periodu (14%) i udeo meseci iz tog perioda na listi (13%), reklo bi se da ekstremno kišni meseci nisu postali ni češći ni ređi nego ranije:



Međutim, kad pogledamo lsitu najsušnijih meseci u istoriji, tu se stvari već menjaju. Čak 15 ih je na listi iz prethodne 2 decenije, odnosno četvrtina od ukupnog broja (25%).
Posebno bodu oči april kod kog su 3 najsušnija ikad upravo iz prethodne dve decenije i avgust koji takođe u top 5 ima čak 3 iz perioda 2012-2026. Jedino januar, maj i oktobar na listi nemaju predstavnike iz prethodne 2 decenije:



Međutim, ako period od značaja skratimo sa 20 na 10 godina (2017-2026), tu stvari postaju još ozbiljnije.
Samo jedan mesec iz tog perioda se našao u top 5 najkišnijih ikad (decembar 2021), dok se čak 5 njih našlo u top 5 najsušnijih.
Još više bode oči da su se čak 4 meseca iz prethodne 3 godine našli na top 5 listi najsušnijih (februar 2024, avgust 2024, jun 2025 i avgust 2026).
Pritom 2026. još nije završena, a sudeći po prognozama nije nemoguće da se i ovaj aktuelni septembar ugura u top 5.

Neki zaključak bi mogao biti da će se ekstremno kišni meseci događati, ali sve ređe i ređe, dok će se ekstremno sušni meseci događati sve češće u godinama koje dolaze.

[Milosh]

U klimatološkim analizama obično sumiramo dnevne, pa mesečne, pa sezonske (tri meseca), pa godišnje, pa dekadne podatke, itd... U tom sumiranju se preskoče neki periodi.
Iako ova 2026. nema velike šanse da završi visoko na listi najsušnijih zahvaljujući prva 3 meseca, inspirisan ekstremno malom količinom padavina u prethodnih pola godine, hteo sam da vidim kakva je statistika za taj period.
Podelio sam godinu na topliju i hladniju polovinu. E sad tu postoji začkoljica, s obzirom da arpil i oktobar imaju gotovo identičnu Tsr u našem podneblju.
Najpravilnija aproksimacija bi u tom slučaju bila da toplija polovina traje od 16. aprila do 15. oktobra, a hladnija polovina od 16. oktobra do 15. aprila.
Kako nažalost nemam sređene dnevne podatke u exelu za količine padavina i temperaturu, napravio sam aproksimaciju tako da april ipak ceo upadne u topliju, a oktobar u hladniju polovinu (uostalom, april i jeste za par decimala topliji od oktobra po aktuelnom proseku).

I evo šta sam dobio na top listi najsušnijih toplijih polovina godine:



Naravno, podaci za 2026. godinu su zaključno sa današnjim danom, ali po aktuelnim prognozama jako su male šanse da se tu nešto bitnije promeni do kraja septembra.
Sve i da bude još merljivih padavina, moralo bi da padne preko 10mm da ovaj period ispadne iz top 5, što deluje kao nemoguća misija.

Ali kad analiziramo te periode , tu postoji još jedna bitna stvar. Ako gledamo srednju temperaturu, 1923. je u navedenom periodu iznosila 18.8°C, 1907 - 18.5°C, dok za 2026. zaključno sa današnjim danom iznosi 22.8°C.
Otići će to koju decimalu niže do kraja septembra, ali svakako ostaje daleko više od tih drugih analiziranih perioda.
Ako bismo analizirali najsušnije 6-mesečne periode uopšte, tu je zanimljivo da uopšte nema novijih godina u top 10 listi, dominiraju davnije godine i uglavnom hladniji periodi (sa izuzetkom 1907.).

Mislim da kad saberemo padavine i temperature, možemo da kažemo da je trenutno na snazi verovatno i najveća polugodišnja suša u istoriji, kojoj se nažalost ne nazire kraj.

[David01]

Kao i uvek veoma zanimljiva analiza Miloše

Evo šta kaže statistika za Novi Sad. Isto period april-septembar. Podaci dopiru do 1949.
1. 2000. 148,1 mm
2. 2026. 177,4 mm
3. 1971. 196 mm
4. 1950. 208 mm
5. 1962. 209 mm

Dakle, kada je o Novom Sadu reč, ne tako davna 2000. godina je podsetnik da uvek može gore kada je reč o padavinama.

Jedanaest meseci u nizu sa padavinama ispod proseka koji se tada desio je ekstrem nad ekstremima, ali se to dobro nadoknadilo naredne 2001. kada je od aprila do septembra palo neverovatnih 742 mm.

[Milosh]

Taj period od 1999. do 2001. je bio posebno zanimljiv u vidu padavina.

Prvo je čuvena godina bombardovanja 1999. oborila rekord i postala najkišnija godina u istoriji i prva sa preko 1000mm u Beogradu (1051.2mm).
Posebno su se izdvojili jun i jul sa ukupno preko 400mm kiše, a zatim i decembar koji je bio 3. na listi najkišnijih ikad.
Samo 2 meseca iz te godine su imali padavine ispod proseka (mart i avgust). Rekord najkišnije godine ikad je oborila 15 godina kasnije 2014 (1094.8mm).

A onda je usledila 2000. koja je po svemu bila sušta suprotnost prethodnoj i završila na 2. mestu na listi najsušnijih ikad sa svega 367.7mm.
Čak 11 od 12 meseci u toj godini je imalo padavine ispod proseka, a zanimljivo je da je jedini mesec sa padavinama iznad proseka u Beogradu bio upravo septembar sa 70.7mm.
Zato se period april-septembar iz te godine nije našao u top 5 najsušnijih, već je završio na 8. mestu.

I tu nije bio kraj velikim odstupanjima. Već naredna godina 2001. je ponovo otišla u drugu krajnost i završila na 6. mestu na listi najkišnijih ikad, dok je period april-septembar bio najkišniji u dotadašnjoj istoriji.
I taj rekord je oboren i značajno premašen 2014. godine. Pa evo onda i liste top 5 najkišnijih perioda april-septembar. Zanimljivo je da su top 3 iz relativno skorije prošlosti, s obzirom da je analiziran period od skoro vek i po:

[subaja]

Znači 2014. samo u maju je palo skoro kao kod nas od početka godine, kakve dve krajnosti. Kada bi se ponovila 2014., ali bez poplava, možda bi se propravilo stanje sa zalihama vode u zemlji.

[David01]

Inspirisan Miloševim poslednjim postom, evo top 5 najkišnijih perioda april-septembar u Novom Sadu od 1949. godine:

1. 2001. 742 mm
2. 2010. 684,4 mm
3. 2014. 595,6 mm
4. 1999. 542,6 mm
5. 2005. 530,3 mm

Zanimljivo je da su svi iz relativno kratkog klimatološkog perioda od 1999. do 2014. Takođe vidim u mojoj Eksel tabeli trend opadanja količine padavina u toploj polovini godine od 2021. do danas, tako da ne pričam napamet kada kažem da suša ovde nije počela ove godine, nego da traje već nekoliko godina, najmanje 3 godine. Ajde 2021-2023 još Bože pomozi, ali ovo što se dešava već treće godine u nizu... Ne ponovilo se.

[skomimaster]

Hvala momci što ste podelili vrlo zanimljive podatke!

Evo i jednog grafikona od mene, nadam se da se nisu potrkale greške. Broj dana sa maksimalnom temperaturom većom-jednakom od 35.0°C tokom letnjih meseci (jun-jul-avgust) u Beogradu od 1950. do 2026. godine:



Od 1950. do 1999. godine je bilo 146 dana sa Tmaks ≥ 35.0°C, a od 2000. do 2026. godine 294 dana - dakle duplo više dana za ~ duplo manje godina.

Za Srbiju u nizu podataka od 1951. do 2026. godine, 13 od 20 najtoplijih leta dolazi nakon 2010. godine. Poslednja tri leta su u top 4 najtoplijih, tu se uglavilo još leto 2012. godine.
Najbliže leto koje bilo među 20 najhladnijih je leto 1989. godine.


Republički hidrometeorološki zavod Srbije

[Antarktik]

Од 1975-e do 1978-e (четири године..., као у песми Лепе Брене) ниједан дан са преко 35 степени Целзијуса. Данас незамисливо. И погледајте скори период од 2018-е до 2020-е, који се "дрзнуо" да има врло мало таквих дана. Уследио је бруталан одговор у наредним годинама... Хвала Шкоми.

[Milosh]

Uglavnom sam se u ovoj temi držao Beograda, pa odlučih da se malo posvetim i rodnom gradu. Ako pomislite da naše kolege iz RHMZ-a nisu dovoljno ažurne po pitanju klimatoloških podataka, verujte da uvek može i gore.
Na sajtu ZHMS-a Crne Gore se kao aktuelni klimatološki proseci još uvek mogu pronaći samo 1960-1991. srednjaci. A godine lete i već i ovaj novi aktuelni u celom svetu 1991-2020. polako postaje bajat.
Čekajući Godoa, danas sam preuzeo godišnjake sa njihovog sajta i uz pomoć AI alata brzo napravio exel tabele za padavine i temperaturu. Izračunao sam srednjake za Bar za period 1991-2020, dok su rekordi all-time (1951-2026):



Zanimljivo je uporediti nove srednjake sa starim. Za padavine očekivano i nema nekog prevelikog odstupanja, mada veći deo godine ima blago negativno odstupanje u odnosu na stari prosek dok izraženo pozitivno odstupanje imaju samo septembar/oktobar.
Na godišnjem nivou to je promena od samo -2.3% tako da se u globalu ništa posebno nije promenilo.
E sad kod odstupanja temperature ima razlike u odnosu na Beograd https://www.serbianmeteo.com/forum/index.php?topic=158.msg359168#msg359168
Kod Beograda su najveća odstupanja leti, zatim zimi, a minimumi odstupanja su u prelaznim periodima. Kod Bara je takođe najveće odstupanje u letnjim mesecima i gotovo da je identično beogradskom, ali odstupanja imaju godišnji hod, pa su najmanja zimi, nešto veća u prelaznim periodima i najveća leti.
Na godišnjem nivou je promena slična (Bar +1.1°C, Beograd +1.3°C).